Дража стрељан 2 дана након пресуде

Београд – Подносиоци захтева за рехабилитацију Драгољуба Драже Михаиловића представили су Првом основном суду доказе да је он стрељан 17. јула 1946.
То значи да је стрељан два дана након што је осуђен на смрт.
Први основни суд у октобру 2012. прогласио је мртвим Михаиловића, а као датум његове смрти одредио је 31. јул 1946. године. Одлучујући међутим о жалби Виши суд у Београду вратио је у марту тај случај на допуну поступка.
На данашњем новом рочишту поводом утврђивања датума смрти, подносиоци захтева за рехабилитацију предочили су суду одлуке највиших органа тадашње власти ФНРЈ које упућују на то да је командант Југословенске краљевске војске у отаџбини стрељан 17. јула, односно којима се налаже извршење судске пресуде.

Суд је такође поновио свој захтев Историјском и Војном архиву да му, уколико поседују, доставе доказе у вези са чињеницама важним за утврдјивање смрти Михаиловића.

Ново рочиште, до кад се очекују одговори архива, заказано је за 3. јул.

Суд својом првом одлуком није ни утврдио чињеницу смрти стрељањем, већ је Михаиловића прогласио мртвим као нестало лице (прогласио га је мртвим по другој одредби Закона о ванпарничном поступку) и за датум смрти определио 31. јул 1946.

Државна комисија за тајне гробнице је раније утврдила да је Михајловић два дана по доношењу пресуде којом је осуђен на смрт 15. јула 1946, односно да је 17. јула 1946. године стрељан као државни непријатељ „број један“ на Ади Циганлији.

Решење о утврђивању датума смрти је неопходно, јер без доказа о смрти, Виши суд у Београду не може да одлучи о захтеву за рехабилитацију Михаиловића, односно да поништи пресуду од 15. јула 1946. године, којом је осуђен на смрт стрељањем, пошто нема званичних података о томе где је и кад погубљен и сахрањен.
Када то решење постане правоснажно чињеница смрти ће бити уписана и у матичну књигу умрлих.

Процес за рехабилитацију Михаиловића пред Вишим судом у Београду је прекинут 22. фебруара јер се чека правоснажно решење о утврђивању датума смрти. Током поступка за рехабилитацију, који траје скоро две године пред Вишим судом у Београду, ни предлагачи рехабилитације нити суд нису успели да прибаве доказ о Михаиловићевој смрти од Безбедносно информативне агенције, Историјског архива и матичара општине Ивањица у којој је Михаиловић рођен.

Једини траг о Михајловићевој смрти, који су суду доставили предлагачи, био је извештај листа „Борба“ који је 18. јула 1946. објавио да је над Михаиловићем извршена смртна казна стрељањем дан раније.

Поништење пресуде од 15. јула 1946. године, којом је Михаиловић осуђен на смрт стрељањем, као и враћање грађанских права, захтевом за рехабилитацију затражио је његов унук Војислав Михаиловић, а придружили су се Српска либерална странка, са академиком Костом Чавошким на челу, Удружење припадника Југословенске војске у отаџбини, Удружење политичких затвореника и жртава комунистичког режима, професор медјународног права Смиља Аврамов и други.

Предлагачи захтева тврде да Михаиловићу није било омогућено право на одбрану и да није видео свог адвоката до почетка судјења. Он није имао ни право на непристрасан суд, а оптужница му је уручена седам дана пред суђење.

ТАНЈУГ