ДИРЉИВА ПРИЧА (Задатак учитељице из Минесоте)

Једном је учитељица из Минесоте дала ученицима овакав задатак. Требало је да саставе списак ђака из разреда, да размисле шта се највише од свега свиђа у свакоме од другара из школских клупа и да се та врлина упише поред њиховог презимена. На крају часа она је покупила спискове. То се догодило у петак. За викенд је прегледала резултате и у понедјељак је свакоме ученику подијелила лист на којем је побројала све оно добро што су у том ученику другари примјетили. Дјеца су читала и понегдје се раздавао шапат: „Зар стварно овако мисле о мени? Ни слутио нисам да ме овако воле“. У разреду нису заједно разговарали о резултатима али је учитељица знала да је постигла циљ. Њени ученици су повјеровали у себе.

После неколико година један од ових дјечака је погинуо у Вијетнаму. Сахрана је била у отаџбини, у Минесоти. Дошли су да се од њега опросте његови бивши другари из школе, учитељи, наставници. На опијелу је његов отац пришао учитељици:

• Желим нешто да вам покажем. Из новчаника је извукао папир који је био поцјепан на преклопу и четвероструко пресавијен. Било је очигледно да је више пута био исчитаван и држан. Ово су нашли међу стварима мога сина. Он се није растајао од њега. Препознајете ли ово? – Пружио јој је папир. То је био списак добрих особина које су у њему видјели његови школски другари.
• Много вам хвала,  – рече његова мајка. – Наш син је то чувао као благо.

У том моменту се догоди нешто задивљујуће. Један за другим, другари су почели да ваде исте такве папире. Многи су их увијек држали уза се, у новчаницима. Понеко је свој чак чувао у породичном албуму.

Један од њих је рекао: – Ове спискове смо сви чували. Зар нешто овако може да се баци?

Извор:
ХРИШЋАНСКЕ ПРИЧЕ