Наша победа је наш отпор, наш отпор је пример будућности!

[из заборављеног чланка Милутина Бојића]

Морају доћи људи који ће разумети свој положај, који ће бити свесни да се морају одрећи себе у корист свога народа. Чија ће основна мисао бити ослобођење народно, ослобођење ма по коју цену; овај народ је довољно показао да зна и да може трпети; сад треба да буде крај стрпљењу његовом.

Сваки наш рад мора бити на обнови, подмлађењу, препорођењу.

Мора доћи генерација чија ће снага бити здравље душе и чија ће реч бити ерупција вулкана.

Врелија од усијана гвожђа, срце које ће дати себе за друге.

Поколење чије ће име бити самопрегорење, лично одрицање и пожртвовање у општу корист; свим силама и часним борбеним средствима морамо радити, сви и свуда, за часни, праведни, морални, узвишени циљ: ускрсење свога народа.

Мора доћи омладина која ће имати чврсту и непоколебиву веру у себе, а дивљу жеђ и необуздану вољу да се бори са својим народним противником.

Свако на своју дужност, свако на своје место.

Имамо да будемо здрави, треба да смо спремни; мора се створити нова генерација!

Нова! Нова генерација!

Не млитава, не поводљива, не болешљива, не заводљива, него здрава и јака, свесна и самопоуздана, чврста и стамена, спремна да умре као један човек кад затреба, која ће се борити до зуба, до грла, до победе!

До победе! Јесте ли чули ту реч? До победе!

Знате ону народну песму:

,,А кадар сам стићи и утећи,
И на страшну месту постојати;
Не бојим се никога до Бога!“

Знате ли Мандушића?

,,Ја сам хајдук те гоним хајдуке,
Гласнија је моја хајдучија.“

Знате ли Петра Петровића Његоша?

,,Нека буде борба непрестана!
Нека буде што бити не може, –
Нека прождре, покоси сатана,
На гробљу ће изнићи цвијеће
За далека нека покољења!…“

Знамо ли шта је част, шта је понос, шта је ропство, шта је слобода?

,,Цар лазаре српска круно златна,
Којем ћеш се привољети царству?“

Ми имамо да повратимо своју народну част, да сперемо дуговеку срамоту са себе, да одржимо свој понос. На сваки начин ми ћемо победити: и ако паднемо, и ако умремо. Смрт не може умањити нашу победу: наша победа је наш отпор, наш отпор је пример будућности. Па ако се и све изгуби, само ако се изгуби са отпором, ништа се неће изгубити коначно: само онај народ губи који губи без отпора, они који дају без противљења немају права да натраг ишту. Победили или не победили политички, ми ћемо победити морално; морална победа самопоузданог народа – ако нам све друго отму – једина је она коју нам ни у ком случају отети не могу. А то мора бити довољно задовољство на нас: ми смо морално јачи од свога противника. Као такви победићемо, као такве нико нас надвладати не може.

За тај отпор без питања о његову исходу, за ту моралну победу мора се приправити нова генерација. Генерација бораца и јунака, млада и здрава; и сувише поносита да клоне при првом неуспеху, и сувише самоуверена да сили не одговори силом; генерација неодољива и чиста у души, пречиста у срцу и свечана у мислима; ми имамо права да победимо, јер хоћемо да живимо; ми ћемо се борити, бунити, противити, одупирати, мрети, гинути.

Генерација која ће бити способна за живот и знати да савлађује и себе и свога непријатеља, победничко поколење и победнички дух југословенски; која ће прозрети опасност што нас сналази, метеж и узбуну што су на прагу. Здрави људи, способни да живе и готови да умру; чврсти и неустрашиви као Старина Новак у нашим народним песмама и неодрециви као Стари Вујадин.

,,Кад не казах за два мила сина
Што ми живо срце ишчупаше,
Кад не казах за те хитре ноге
Што су добрим коњ’ма утјецале.
И не казах за јуначке руке
Што су бојна копља саламале
И на голе сабље ударале,
Нећу казат за очи лажљиве
Које су ме на зло наводиле;
Чин’те Турци што је вама драго…“

Такву генерацију хоћемо, а онда ћемо победити!

Милутин Бојић, одломак из чланка ,,Нова генерација“ / лист ,,Пијемонт“, 6. новембар 1911. године, бр. 78

Извор:
МЕНТАЛНИ ХИГИЈЕНИЧАР