Бриселски переговори добијају германски дух

Процес «нормализације» односа Београда и Приштине  – у оном виду како га схвата руководство ЕУ – завршно се поцепао на две, узајамно слабо повезане компоненте. Прва компонента је – јалова израда «возног реда» по питању реализације априлског споразума, уношење измена у законодавство и друга техничка питања. Нема сумње да ће и влада Србије и власти на Косову довести започети процес до свог логичног краја. У вези са тим симптоматична је чињеница да је решавање тих питања са косовске стране поверено потпредседнику владе Едити Тахири – која већ има богато искуство у сличним рутинским пословима.[1]

Међутим, много важније питање представљају перспективе развоја односа између Београда и Брисела. А његово решење већ не зависи од договора са Приштином, него од распореда политичких снага у самој ЕУ и њеној водећој држави – Немачкој. Према расположивим информацијама могли би потврдити да се само обнародовање датума почетка преговора о пријему Србије у ЕУ и тим пре његово конкретно испуњење, претворило у элемент унутар-политичке борбе уочи избора за немачки Бундестаг, предвиђених за крај септембра. У овом тренутку у блоку водећих немачких партија и политичара настао је истински раскол по питању Србије. Федерални канцелар и лидер партије ХДС Ангела Меркел пре је склона да подржи српски захтев, с тим да се то пред бирачима прикаже као успешна реализација “косовског пројекта” и да се даље бреме дискусија пребаци на Брисел. Њој супротстављени блок предводи министар иностраних послова демократа Гвидо Вестервеле и кандидат за место савезног канцелара од стране Социјал-демократске партије Немачке Пјер Штајнбрик. Вестервеле је уверен да су Берлин и Брисел дужни да иду до краја и не дозволе Србији чак ни у предсобље ЕУ без официјелног признања независности Косова. Что се тиче Штајнбрика, то он у овом тренутку на политичкој сцени Немачке заузима најжешћу позицију у ономе что се тиче ЕУ и места Немачке у њој. Он се између осталог, већ прославио позивом да се «из ЕУ избаци Мађарска, која клизи ка диктаторском режиму», пошто њен развој «тече у раскораку са демократијом» – разуме се, по схватању демократије самог Штајнбрика.[2]

Жестина реторике социјал-демократа и слободних демократа умногоме има унутарнемачке корене. СДП је осуђена на улогу млађег партнера у било којој конфигурацији владајуће коалиције, па је зато жестока реторика како по унутрашњим тако и по међународним питањима, њен једини начин да се скупе политички поени током неизбежних коалиционих преговора. Што се тиче СДПГ, то је она тим пре принуђена да тражи било какав повод да полемише са фрау Меркеловом и њеном ХДС како би свог кандидата довела на место федералного канцелара.

Осим тога, немачко руководство очигледно наставља бити заложник представе која је почела деведесетих година – коју сами немачки експерти карактеришу као «вођење спољне политике помоћу пилота-робота». Та парадигма подразумева, да од момента уједињења Немачке «мир и просперитет морају бити заувек гарантовани аутоматски» независно од тога што се у Европи и по целом свету дешавају драматичне промене.[3]

Слично германско «мисионарство с позиције силе» веома добро се оцртава управо на Балкану – но оно истовремено представља извор нарастања противуречности у редовима саме ЕУ. У вези са тим, да ли је претерано подвући да ће управо развој односа по линији «Берлин – остала Европа» (која, са своје стране, све пажљивије погледује не толико према Паризу, колико према Лондону) у ближим годинама одредити распоред снага како у оквиру саме ЕУ, тако и по његовом источном и југо-источном периметру. То се директно тиче и Србије. Већ сада дипломатски извори у Бриселу признају, да одлука о датуму почетка преговора са Београдом не зависи од извештаја Еврокомисије па чак ни од дискусија у оквиру самита ЕУ превиђеног за 28. јун, него од заседања немачког Бундестага 25 јуна. Таква вам је данашња европска Realpolitikа – која има како немачку форму, тако и немачки садржај.

А за решавање конкретних питања, користиће се традиционални немачки спољнополитички партнер  – Аустрија. Прво одмеравање снага на путу препорода «бечког процеса» по лику и наличју статусних преговора из 2006-2007 године, постаће за 16. јун предвиђена међународна конференција у аустријској престоници.[4] У складу са расположивим информацијама, “премијер Косова” Хашим Тачи је већ добио лични позив министра иностраних послова Аустрије за учешће у њој. Берлин и Беч намеравају да од овог форума направе први међународни терен на коме ће се извршити проба новог нивоа односа Београда и Приштине.

Петар Искендров /Фонд Стратешке Културе