Други по величини тржни центар у Европи на продатој српској земљи

У средишту Косова код Грачанице, на 12 километру аутопутa Приштина – Скопље

25 хектара најплодније косовске земље, колика је  укупна површина тржног центра Приштина мол, до 1999. године  припадалo  Србима који су је продали Албанцима за више од милион евра  a ови онда светским бизнисменика  

У средишту Косова и Метохије, у општини Грачаница, у атару Лапљег Села, близу  Липљана,  где се укрштају аутопутеви   Приштина – Скопље и будући аутопут Ниш – Тирана, завршава се други по величини тржни центар у Европи –   Приштина Мол. Тржни центар се налази поред самог аутопута са леве стране Приштина –  Скопље, 12 километара oд Приштине. Налази се на премијум стратешкој локацији на раскрсници главних ауто-путева који повезују неколико земаља југоисточне Европе.

Петља аутопутева Приштина – Призрен и Приштина – Пећ урађена је на српској земљи у атару српског села Угљаре

Тржни центар је на површини од 25 хектара, некада најплодније косовске земље, која је до 1999. године прпадала Србима а коју су они продали Албанцима после 2000. године, зa више од милион евра  да би, пре две  године, више емеричких, европских и косовских бизнисмена опет откупилиe ову земљу, сада од Албанаца, за  велики тржни центар Приштина мол.

Сам тржни центар поседује 239.000 метара квадратних продајног простора, од чега је 114.000 метара квадратних закупљено.

Само за прехрамбене производе тржни центар је издвојио 7.623 метара квадратних простора, док  играонице за децу имају величину од  6.700 квадратних метара, на првом месту у Европи.

Шопинг центар Приштина мол

Приштина моол, како је званични назив центра, имаће више од 200 међународних брендова.

Тржни центар ће  имати 5.000 паркинг места за аутомобиле и друга возила а запошљаваће  чак  2.510 радника.

У пречнику од 300  километара уоколо центра живи око пет милиона становника, а у правој линији од центра има мање од 150 километара дo Северне Македоније, Албаније, Црне Горе и централне Србије па је  због свега тога загарантован добар рад тржног центра.

Тржни центар се гради капиталом више великих бизнисмена, власника великих робних кућа, из Америке и Европе као и  неких власника са Косова и Метохије. Како се планира тржни центар ће почети са радом ове године.

На до јуче српској најплоднијој косовској земљи овде је забележен просечан принос сунцокрета 3 тоне по хектару као и седам – осам  тона по хектару пшенице.

Око тржног центра су углавном српска села

Куповина  српске земље на овој локацији је, кажу овде многи Срби, смишљено одрађена  како би  је након куповине Албанци опет продали за “више циљеве“ и да би Србе заувек избрисали из власништва над најплоднијом косовском земљом.

Када се  овоме дода да је у атару  српског села Угљаре код Косова Поља, пет километара западно од од тжног центра, урађена велика петља на више хектара српских њива, аутопотева Призрен – Приштина и Пећ – Приштина, онда  се види  јасна позадина трајног одузимања власништва над земљом од Срба.

У случају велике петље код Угљара продаја је била нужна  али и срачуната из Приштине да баш петља буде  на српској непокретној имовини и тако заувек избрише Србе као власнике ове непокретне плодне имовине. У случају 25 хектара најплодније косовске земље за тржни центар Приштина мол  Срби су добровољно продали земљу и заувек изгубили власништво да њом.

Велика петља аутопута код Угљара и Косова Поља на чисто српској земљи