Водолазкин пред српским читаоцима са новим романом „Бризбејн“

ЗА КРАТКО ВРЕМЕ ДОЖИВЕО ДРУГО СРПСКО ИЗДАЊЕ – У РУСИЈИ 2021. ПРОГЛАШЕН ЗА „КЊИГУ ГОДИНЕ“

* Главни јунак и наратор једног тока романа је фиктивни лик Глеб Јановски, генијалани гитариста. Његова прича, која се одвија између сећања на детињство и младост у Кијеву и Санкт Петербургу, од седамдесетих до краја његове брилијантне музичке каријере у Минхену 2014, прати успон до светске славе и пад након што је оболео од Паркинсонове болести

* Јевгенија Водолазкин је сјајан приповедач а многи критичари га пореде са Умбертом Еком, док је  једна руска критичарка (Галина Јузефович) написала да је „Бризбејн“  стилом и језиком близу савршенства… „Фуга за два гласа“

____________________________________________________

ИЗ РУСКИХ штампарија из којих су излазила дела Пушкина, Љермонтова, Лава Толстоја, Достојевског… сада део самога врха светске литературе … ретки су били писци у време СССР чија су дела успела до пробију пут до читалаца у целоме свету.

Последњих година откако је Русија поново самостална поново стижу до најшире светске читалачке публике дела нових генерација писаца а међу њима, свакако, значајно место има Јевгениј Германович Водолазкин (1964), кога су и српски књигољупци препознали као значајну „принову“ међународној књижевности.

Његов најновији роман“Бризбејн“, за кратко време, доживео је друго српско издање које је изашло из штампарије „Службеног гласника“.

Водолазкин је боравио и у Србији у којој су његови претходни романи („Лавр“, „Авијатичар“…) већ постали бестселери, и ту му  је 2015. припала међународном књижевна награда за укупно књижевно стваралаштво „Милован Видаковић“, па његову биографију његови читаоци вероватно знају, али за оне који се сада први пут срећу са неком његовом књигом ево битних података.

Као Рус, рођен је и одрастао у Украјини (Кијев) а по образовању је филолог (историчар књижевности, стручњак за стару руску књижевност). Живи и ради у Санкт Петербургу где је тек у тридесетим годинама почео да пише прозу.

Овенчан је бројним признањима, и роман „Бризбејн“ је 2019. године проглашен за књигу године у Русији.

Главни јунак и наратор једног тока тога романа је фиктивни лик Глеб Јановски, генијалани гитариста. Његова прича, која се одвија између сећања на детињство и младост у Кијеву и Санкт Петербургу, од седамдесетих до краја његове брилијантне музичке каријере у Минхену 2014, прати успон до светске славе и пад након што је оболео од Паркинсонове болести.

Аутор у бројним интервјуима објашњава да „не пише о политици већ о људским особинама и квалитетима који су свуда исти“ и сматра „да су те теме блиске онима који припадају истој цивилизацији као и Русија.“

Пошто се писац у свим својим делима бави духовношћу, каже да „није православни писац, већ шире“, и сматра себе „хришћанином који пише романе“.

Осим Глеба и његових размишљања, писац веома упечатљиво слика све споредне личности – од Глебове баке која га је одхранила, преко оца који га је рано напустио, преко свих женских ликова његових измаштаних или остварених љубави, он упечатљиво пише о турбулентним временима у Русији и Украјини током којих се распадао источни лагер.

Јунак Водолазкина се у роману бави и пуно темом смрти и тако читалац сазнаје шта су пишчеви ставови према овој теми.

Један од његових ликова каже да је „живот само припрема за смрт јер је смрт део сваког живота а размишљање о њој даје човеку снагу за живот и деловање“.

Водолазкин је сјајан приповедач а многи критичари га пореде са Умбертом Еком, док је  једна руска критичарка (Галина Јузефович)  написала да је „овај роман стилом и језиком близу савршенства… Фуга за два гласа“.

Вера Кондев

Извор:
ФАКТИ