Миша Ђурковић: Повратак “јахача апокалипсе” у САД – шта то доноси свету и Србији

Да нам је неко причао пре годину дана да ћемо овај преглед почети са нечим што лапидарно можемо да назовемо „геополитика вакцинације“ не бисмо му веровали, каже Миша Ђурковић, директор Института за европске студије у емисији „Од четвртка до четвртка“.

Данас се све много брзо мења, а постоји небројено механизама не само државе, већ и корпорација и глобалних играча да  у року од три месеца свима нама постане потпуно нормална ограничена слобода кретања и да нас посматрају камерама или чак дроновима, каже Ђурковић.

Да није тако, додаје наш саговорник, Доналд Трамп би готово извесно освојио други мандат и његов значајан покушај промена у међународним односима и у унутрашњости САД би се на неки начин наставио. Међутим, захваљујући ковид кризи и чињеници да су десетине милиона Американаца остале без посла као и контроли интернета он није успео да оствари победу. Још једна последица пандемије је разарање средње класе док се највеће корпорације богате. Променио се поредак перцепције света, мења се и глобални поредак али смо сви окупирани ковидом да још рецимо не може да се процени колико је значајан излазак Велике Британије из ЕУ.

Србија је добила руску вакцину „Спутњик Ве“, међутим много битније је то што нам је Русија понудила да се та вакцина производи и на Торлаку…

– Са причом о новом глобалном поретку веома је слична биополитика. Људи прихватају вакцине које су направљене на брзину, подразумева се да је у реду да се што више људи вакцинише без обзира на то што не знамо који су пропратни ефекти, а свесни смо да постоје различити модели како су направљене. Морам да подсетим да се после Другог светског рата и онога што су нацисти радили увело правило да се никоме не сме убризгавати нешто мимо његове воље. Међутим, Француска и Шпанија већ уводе такозване вакцинациналне пасоше што нас уводи у геополитику вакцинације. Ускоро бисмо могли да добијемо нову геополитичку поделу на то да ли сте се вакцинисали Модерном, Фазер-Бјонтеком или Спутњик Ве (Спутник V) вакцином. Верујем да ће бити притисака и уцена да се прихвати што више западних вакцина иако они немају довољне количине за продају нити ће нам дати да их ми производимо. Могу да замислим да ћемо у следећем извештају о напретку Србије у европским интеграцијама добити примедбу да нисмо ускладили „биополитику“ са ЕУ. За сваку државу је битно да се што већи број вакцина произведе у њој да би имала контролу квалитета. Геополитичко питање је одлука врха државе да ли ће дозволити себи очигледну понуду Русије за производњом вакцина. Долазак Џозефа Бајдена на чело глобалних западних снага подиже снагу уцењивања и корпорација.

Доналд Трамп је потписао указ о издвајању по 300 милиона долара за борбу против Русије и Кине – да ли је то довољно и хоће ли га Бајденова администрација у том сегменту следити?

– Доналд Трамп не одустаје од политике и на овај потез треба тумачити као самопропагандни потез. Са друге стране, Бајден је већ поставио три кључна човека који ће водити спољну политику, тако да долази једна проверена екипа из мејнстрима Демократске странке врло интервенционистички расположена. Русија се сматра највећим проблемом, што је остатак хладноратовске приче, а заправо је сарадња са ЕУ један од руских приоритета. Међутим, Кина показује много већу амбицију и инвестира много више од Русије па чак и на нивоу меке моћи. Трамп је, условно речено, имао неку врсту детанта с Русијом док је Кину сматрао најозбиљнијим изазивачем Америке. Може се очекивати да ће Бајден променити фокус где се Русија перципира као проблем, а да се Кина зато што је носилац глобалистичких тенденција у слободној трговини, који заговарају демократе, перципира као мањи проблем. У том смислу и прича о европским интеграцијама ће бити све мање битна и служиће као врста уцењивачког оквира према земљама кандидатима, а да ће заправо обнова трансатлантског партнерства бити кључна ствар.

У ком смислу Србија може да очекује притиске?

– За Србију је најбоље да се Америка што мање бави нама и у том смислу ове четири године јесу била нека врста паузе. Коначно, пад Мила Ђукановића не би био замислив да је остала администрација демократа са којом је он традиционални имао јако добре односе и чије је он чедо. И ово око Косова може да се сматра смањењем притисака у односу на доба Кетрин Ештон и Роберта Купера, тако да ће се сада ствари мењати, враћају се нама познати јахачи апокалипсе у Стејт департмент који ће гледати да обнови координисано деловање са пре свега Немачком али и ЕУ што је занимљиво, јер ће најкасније у септембру бити одржани парламентарни избори.

Високи представник за БиХ Валентин Инцко најавио је да ће га највероватније заменити немачки политичар Кристијан Шмит и да је потребна “робусна политика” међународне заједнице у БиХ. Да ли ће Кина и Русија дозволити промену Дејтона?

– Да би нова Бајденова администрација постала оперативна на терену мора да прође најмање још три месеца, а у исто време ће почети изборна кампања у Немачкој тако да може да се деси да ове године не буде тако снажних притисака. Верујем да ће Меркелова гурати много више причу око Косова, јер јој је то стало да заврши пре него што напусти своју функцију него да се брзо отвара прича око „јачања демократских капацитета у БиХ.“ Ипак, након формирања немачке Владе можемо да очекујемо заједнички притисак са Вашингтоном да се нове ингеренције са нивоа Републике Српске преносе на ниво БиХ.

Можемо рећи да се догодио политички потрес на Косову – потврђена је оптужница против Тачија, Весељија и Сељимија пред Специјалним судом у Хагу. Колико је известан наставак дијалога или је тренутно Вашингтонски договор максимум условног компромиса?

– Вашингтонски документ је био предизборна шарада коју је направила Трампова администрација покушавајући да направи низ споразума који решавају стогодишње проблеме али се није много овајдио од тога. Ипак, то не значи да Стејт департмент и нова екипа неће апострофирати када им буде требало као што је обавеза да се 5Г технологија не узима од непоузданих партнера. Што се тиче одласка целе ратне екипе у Хаг мислим да је скандалозно па и расистички што су за њих направили посебан суд али је битније од тога да је дошло време да се свугде промене екипе и доведу нови људи. Прва промена је била у Македонији, затим у Црној Гори, па у Бањалуци, а ево сада и у Приштини. За Србију то није велика промена, јер Београд не преговара с њима. Осим Самоопредељења сви остали су спремни да мање-више координисано раде са западним структурама моћи. Са друге стране, позиција Србије је у рукама једног човека и само од њега зависи како ће он проценити да ли мора да да или не да оно то Запад тражи. Дакле они ће вршити притисак да им председник да што више али народ треба да врши притисак да да што мање и то је оквир за преговоре у будућности.

Црна Гора је након годину дана од усвајања контроверзног Закона о слободи вероисповести изгласала његову измену. Да ли је коначно добијена битка за равноправни статус Српске православне цркве у тој земљи?

– Све што се дешавало претходне године од литија до избора било је иницирано тим законом и због тога је, према мом мишљењу било битно да он у целини буде укинут и да се донесе нови. Али како су странци имају одиграли велику улогу у целом том процесу онда они много утичу и на формирање нове власти и њене потезе те нису дозволили да се Закон у целости повуче и да се тек приступи решавању положаја верских заједница. У неком деловима врха СПЦ у Црној Гори се кокетира са идејом о некој врсти аутономије што не подржава монаштво и свештенство као ни, надам се, будући митрополит Јоаникије. Странци подржавању све што могу да у Црној Гори сузбију њену аутентичну српску природу и све што носи префикс српски. У том смислу за нас је попис најбитније питање. За ту земљу је веома битно да се створе истински демократски услови, јер што буде демократскија то ће бити српскија.

Извор:
ПОКРЕТ ЗА ОДБРАНУ КОСОВА И МЕТОХИЈЕ