Након пропалог споразума с Тенисом, држава њиве даје локалним моћницима

Хиљаде хектара државног пољопривредног земљишта које је Србија, према договору тадашњег премијера Александра Вучића и власника немачке компаније „Тенис“ Клеменса Тениса, требало да додели у дугорочни закуп том инвеститору, сада обрађују „пропале домаће фирме и локални моћници,“ пише Војвођански истраживачко-аналитички центар (VOICE).

Уместо „Тениса“ који је, како је 2016. године најавио Вучић, планирао да у сточарску производњу у Србији инвестира 300 милиона евра, а да од наше државе закупи њиве на 30 година, данас немамо ниједан уложен евро, додаје VOICE.

Тако су на подручју Зрењанина, где је у неколико катастарских општина за Тенис било предвиђено 2.420 хектара државних њива, неке од тих парцела издате фирми у стечају – Индустрији меса „ПКБ Имес“, на чијој је фарми у Фаркаждину прошле године дошло до помора свиња због глади.

Према истраживању VOICE-а, „ПКБ Имес“ је у зрењанинским атарима, на основу права пречег закупа које имају сточари, укупно добио на располагање 2.256 хектара.

VOICE је увидом у уговоре установио да је, у оквиру програма за издавање државног земљишта у закуп за 2019. годину, ова фирма, коју заступа стечајни управник, у фебруару 2020. године потписала 31 уговор о закупу на годину дана.

Уговори су потписани за 1.802 хектара и за једногодишњу аренду „ПКБ Имес“ је платио 283.591 евро, односно у просеку око 150 евра по хектару.

За остале површине, односно 600 хектара ораница, дата је сагласност у новембру прошле године и очекује се потписивање уговора.

„ПКБ Имес“ узео је њиве и у Банатском Деспотовцу, где је према плану који је 2017. објавио град Зрењанин, предвиђена изградња „Тенисовог“ радног комплекса и фарме свиња капацитета 70.000 товљеника годишње.

У овом месту, несуђеној „Тенисовој“ полазној тачки у српском агробизнису, за издавање локалним ратарима остало је 40 хектара, од тога обрадивих тек осам, и то на 12 локација, открива VOICE.

Међу сточарима, највећи закупац на територији Зрењанина је фирма „Ћорић аграр“ из Башаида. И она је у аренду узела парцеле у Банатском Деспотовцу, али и другим катастарским општинама.

Како се може видети у годишњем програму издавања земљишта, највећи је закупац у зрењанинским атарима који је њиве добио по праву пречег за сточаре, 498 хектара. Реч је о фирми чији је газда Крста Ћорић, земљопоседник у Србији који иде уз раме Петру Матијевићу, Миодрагу Костићу, Мирославу Алекси и који, према информацијама VOICE-а, обрађује око 20.000 хектара ораница, а око 15.000 има у власништву.

У дугогодишњи закуп од 2018. до 2028. њиве у Томашевцу добила је фирма „МИО МАР аграр“ доо чији је власник Марко Кешељ. Ова фирма добила је 1.428 хектара, а годишње плаћа око 160 евра по хектару.

Кешељ је заједно са Мледеном Пешутом законски заступник и власник у предузећу „Фуд планет“. Поред тужбе због Тениса, Савез удружења пољопривредника Баната, води судски спор против Покрајинског секретаријата за пољопривреду и због „Фуд планета“, јер је дао сагласност на дугогодишњи закуп земљишта фирми која, како паори тврде, нема инвестиције иза себе и нема референце.

За „Фуд планет“ је, као инвеститору на закуп од 30 година, било одвојено 900 хектара али тај уговор није потписан, пише VOICE.

На питања новинара овог истраживачко-аналитичког портала нису одговорили ни из Тениса ни из Града Зрењанина.

На питање због чега је компанија „Тенис“ одустала од улагања у Србији у Министарству пољопривреде је VOICE-у речено да, до овог момента, Комисија за остваривање права првенства није добила званично обавештење о одустајању од реализације пројекта у Србији.

Због појаве афричке куге свиња у региону, компанија „Тенис“ инвест је тражила пролонгирање уласка у посед и започињање планиране инвестиције, речено је новинарима овог портала у Министарству.

Савез удружења пољопривредника Баната очекује ових дана пресуду Управног суда у Новом Саду, где је крајем новембра одржано друго рочиште у поступку који паори воде против Покрајинског секретаријата за пољопривреду. Како се наводи у тужби у коју је VOICE имао увид, овај секретаријат је омогућио да „Тенис“ на 30 година у закуп добије 75.000 хектара.

Извор:
КОРЕНИ