„Изградња насеља на Макишу оставиће Београд без воде за пиће“

Професор Љубиша Игњатовић с Факултета за физичку хемију упутио је молбу одборницима Скупштине Београда да у уторак не гласају за усвајање Плана детаљне регулације Макишког поља јер би било каква изградња на том подручју озбиљно угрозила водоснадбевање Београда.

Градске власти планирају да на 700 хектара заштићене хигијенско-санитарне зоне на Макишком пољу дозволе градњу 4,5 милиона квадрата стамбено-пословног простора.

У интервјуу агенцији Бета, професор Игњатовић каже да ће у том случају, ако почне стамбена градња у близини рени бунара на Макишком пољу, већи део Београда сигурно остати без пијаће воде, а становници ће бити упућени на куповину флаширане воде у маркетима.

– Одборници би требало да покажу одговорност према Београду и пре свега будућим генерацијама овог града. Нажалост, ја не верујем да ће они интерес Београда ставити изнад страначких интереса и интереса потенцијалних инвеститора, а време ће врло брзо показати да је стручна јавност која била против градње на Макишу била у праву – рекао је Игњатовић.

Одборници Скупштине Београда су, додао је професор, наши суграђани и комшије и не би требало да дозволе да се једног дана стиде зашта ће у уторак да гласају.

Он је навео да се у заштићеној зони Макишког водозахвата планира изградња насеља од 13.000 станова за више од 40.000 становника, и са безброј пратећих садржаја.

Велики утицај на загађење подземних вода, рекао је Игњатовић, имаће и изградња подземне железнице на том подручју, са станицама и депоом за метро.

– То ново насеље би веома брзо загадило воду у рени бунарима који се налазе у непосредној близини и град би остао без воде за пиће – рекао је Игњатовић који на Факултету за физичку хемију предаје Заштиту животне средине.

Он истиче да је вода најбитнији ресурс једне државе.

– Ако овај ресурс који Београд поседује сада уништимо, он ће бити уништен за сва времена. Нема дилеме да ће Београд задесити судбина Зрењанина где грађани већ скоро две деценије немају воду за пиће – нагласио је професор.

Игњатовић каже да је о евентуалној градњи на подручју заштићене зоне Макишког водозахвата морала да се води најшира могућа јавна дискусија и да се консултује струка, а не да се грађани пред готово свршен чин информишу преко медија.

На питање Бете да ли је власт консултовала струку, професор истиче да власт, осим Института за водопривреду „Јарослав Черни“, није консултовала остале научне институције, а требало је да се за стручно мишљење обрати Универзитету у Београду.

На питање Бете да ће бити угрожено свих 100 рени бунара у приобаљу Саве из којих се снадбевају погони за прераду воде, професор је казао да ће вода у 39 рени бунара који се налазе на потезу Макиш – Ада Циганлија бити веома брзо загађена, већ у току првих грађевинских радова.

Он је подсетио да је Макишки водозахват са више десетина рени бунара дубине 20-30 метара некада била велика инвестиција.

– То је било ремек дело гео-струке и грађевинарства. Изградња тих рени бунара у свету је била позната и цењена као „Београдска метода“. Београд је по броју рени бунара, у односу на број становника и површину, први на свету – казао је он.

Извор:
ДИРЕКТНО