Неопходан генерални реизбор носилаца правосудних функција

Исповест из Kовид чистилишта: Са ивице живота, човек више нема право да чути пред полусветом

• Неопходан је генерални реизбор свих носилаца правосудних функција, и судија и одбацивача кривичних пријава за корупцију у Специјалним одељењима тужилаштва за корупцију о којима је недавно говорио судија Степановић, председник Вишег суда
• Морамо проговорити. Не можемо дозволити да се полусвет крије у блату и једе нам животе и одлучује о нашим судбинама.
• Судије морају бити најбољи, а не најгори правници, шестичари и понављачи.
• Требају нам младе судије које су завршиле факултет за 4 године, које у очима имају искру поштења, особе која студирају 4, а не 10 година!
• Са ивице живота, човек више нема право да чути пред полусветом. То је наша друштвена одговорност. То значи бити човек.

Пише: др Александар  Фатић, професор филозофије *

У мојој соби у Kовид 19 болници KБЦ Звездара било нас је тројица. Први дан, када сам дошао, имао сам температуру 39,5 и обострану упалу плућа. Пре тога сам, као пас, чекао 9 сати на хладноћи, на улици у Инфективној клиници код провербијалног Горана Стевановића, који није био у стању ни да обезбеди да тешко болесни, животно угрожени људи бар имају где да седну. Зато је на Kовид 19 амбуланту залепио “директорско саопштење” да ће се сви мученици који, од температуре и изнемоглости, нису претходно прибавили упут из Kовид амбуланте надлежног дома    здравља – вратити. У своју судбину.

Kада сам добио упут за болницу, у 7 часова увече, санитет сам чекао више од 2 сата, укупно 9 сати без хране, топлоте и пића. Превезла ме је моја добра колегиница Ђурђа, а у чекању ми је помогао мој млади колега Алекса, који није прележао Kовид 19, а дошао је међу 50 потврђених болесника од короне да ме подржи и чека са мном и за мене на цичи зими.

У ковид соби нема атеиста

Kада сам коначно стигао у KБЦ Звездара, почео је процес преживљавања. Моје погоршано стање од чекања код Стевановића покушавали су да поправе лекари и медицинари који су ризиковали своје здравље за нас. Небројено пута, када сам био у кризи, чуо сам њихов трк ходником, да би се по троје нагнуло над мене да ме спасу у спастичном кашљу, гушењу и грозници.

Kада су ми после температура  „зарибала” плућа, на кисеонику, мерили су сатурацију кисеоника малим “штипаљкама” даноноћно, доносили бескрајне боце инфузија антибиотика и кортикостероида, витамина, качили их изнад мене, мењали брауниле у празним измученим венама, које су пуцале. Младе сестре су се мучиле да ми изваде крв која једва да је текла у једва видљивим венама, боле ме по 10 пута, клечале око мене. Спасили су ми живот!

Тај звук звиждања кисеоника, тај страх у очима свих, нагли нестанци “цимера” тако што би само дошле сестре да покупе њихове ствари да их однесу на интензивну негу, страх од тога да нас вирус било које секунде одвуче у мрак, чини да у Kовид 19 соби нема атеиста.

Нема никога ко није филозоф. Нема никога ко не гледа у очи другог да види елементарну људскост.

Из болнице сам изашао захваљујући  Богу и белим анђелима иза маски и визира.

У магновењу, чуо сам их како се дошаптавају: ”Милица је позитивна, неће доћи на посао”.

Једна сестра имала је име омиљене виле моје кћерке: зове се Аријана. Њен глас и смех чуо се кроз цео дугачки ходник страха и патње.

Нагори студенти, понављачи, пропалитети постају судије

А онда ме је позвала новинарка KРИK да ми каже да је KРИK објавио базу података о судијама “Просуди ко суди”. У њој, катастрофа. Шестичари, понављачи, најгори студенти, пропалитети. Просек студирања 9, 10 година. Просек оцена 6.2, 6.4, не добацује до 7 готово нигде.

Цео живот сам професор. Знам шта су студенти пропалитети који студирају 10 година, излазе на испите из рока у рок док им професор не поклони 6. Најгори од најгорих. Ето, то значи просек 6.2, 6.4.

Згадило ми се.

Онда ми се опет јавља новинарка KРИК- а каже да је “Друштво судија” заједно са одлазећим ВСС и Заштитником  грађана, истим оним који је, колико се сећам, признао да је студирао 10 година са просеком 6, напало KРИK што открива катастрофу у судству.

Тај правни експерт Заштитник грађана је изјавио „да је полиција летос с правом пребијала грађане“ . Ено га сада у оделу од 3.000 евра.

Не можемо ћутати пред шестичарима и понављачима у правосуђу

Због свих белих анђела из Заклопаче, Винче, Kачарева, Сремчице, са по троје деце и здравим народним духом, који раде за 60. 000, због лекара, због пристојног света, не можемо више ћутати пред шестичарима, понављачима и алкохолисаним протувама у свим сегментима јавног живота, а поготово у правосуђу.

Неопходан је генерални реизбор свих носилаца правосудних функција, и судија и одбацивача кривичних пријава за корупцију у специјалним одељењима тужилаштва за корупцију о којима је недавно говорио судија Степановић, председник Вишег суда, иначе један од свега пар тамо који је завршио факултет за 4 године са просеком преко 9, што је једино нормално.

Морамо проговорити. Не можемо дозволити да се полусвет крије у блату и једе нам животе и одлучује о нашим судбинама.

Нико ко нема просечну оцену најмање 8.5 не може остати у правосуђу. Нико ко је студирао више од 6 година. То треба да буде основни критеријум. Судије морају бити најбољи, а не најгори правници, шестичари и понављачи.

Не смеју да нападају новинаре. Морају да одговарају по закону за све што су радили, за незаконите одлуке, за коруптивне “праксе” засноване на родним стереотипима, за имовину, аутомобиле.

Пробисвете треба очистити због младих судија

Пробисвете треба очистити због оног пристојног, још здравог, дела друштва. Због младих судија које су завршиле тај факултет за 4 године, које у очима имају искру поштења.

Последњих година сам свашта доживео у правосуђу. Неписмене пијандуре које суде телефонима, корумпиране особе које се са адвокатима договарају на ходницима, тутумраке који одбацују кривичне пријаве да се додворе шефовима и “реше предмете”.

А срео сам и једну судију иза маске. Чији лик не знам. Али видео сам њене очи. То нису очи корумпиране особе. То су очи особе која студира 4, а не 10 година.

Талог понављача и шестичара треба испрати шмрком из правосуђа

Такви млади, поштени, вредни, талентовани људи имају одговорност да направе пристојно друштво.

Они могу да буду као бели анђели иза визира који нам додају дах у Kовид болници, да преживимо као људи и као друштво.

А могу и да се утопе међу протуве.

Kао и за све нас, то је њихов избор.

Треба их охрабрити да покажу храброст и душу. И зато талог понављача и шестичара треба испрати шмрком из правосуђа, да више не трују младе. Ретке. Поштене. Једине који могу сачувати правосуђе.

Са ивице живота, човек више нема право да чути пред полусветом. То је наша друштвена одговорност. То значи бити човек.

Извор:
ИЗМЕЂУ СНА И ЈАВЕ