Сеча православних кнезова…

Волимо и љубимо Бога и ближњега, брата свога и никад га не издајмо и на судове не изводимо, данепријатеља и мамона не  увесељавамо

Да ли треба да схватимо као “случајност“ да три архијераха српске цркве умру за непуних месец дана: српски патријарх Иринеј 20 ог новембра, митрополит црногорско приморски Амфилохије 30 ог октобра  и владика рашко призренски у егзилу г.Артемије 21 новембра, на дан Св. Арханђела Михаила?

Патријарх Иринеј је био стар, 90 година и помало руинираног здравља. Није требало много да се његово здравствено стање наруши и угаси..И. корона је тај живот угасила.

Још пре две године проносиле су се гласине да НАТО хоће да га “смени“. Тај “свемоћни“ и обесни НАТО!!!

Митрополит Амфилохије, иако у годинама, 82 године, био је врло виталан, ни од чега није боловао, издржавао је у свим литијама и коначно оболео од корона вируса па је 6ио  примљен у болницу у Подгорици шестог октобра. Извештај клиничког центра од 20 ог октобра указују да је “негативан на корона вирус, скенер плућа показао је да нема тромбозе, дисајни путеви чисти као и налаз срца и да се запаљење “повлачи“, да би 29 октобра био стављен на респиратор а 30 октобра умро?

Владика Иринеј бачки у свом говору на сахрани митрополта Амфилохија рече да митрополит није умро од короне, иако му је та етикета пришивена, већ од физичке исцрпљености? Како неко у болничким условима може да умре од физичке исцрпљености?

С правом можемо да се запитамо од чега је умро митрополит Амфилохије? Кад о овоме говорим и изражавам сумњу у узрок његове смрти и нехотице ми се намеће злослутно “предсказање“ Дејана Лучића који његову смрт најави неколико месеци пре појаве коронавируса. Откуда Дејану Лучићу оваква сазнања да ће митрополит Амфилохије бити “ликвидиран?“.. Да ли је говорио произвољно? Произвољност се логички искључује ако се “претсказање“ обистни!

Одмах се намеће и мисао да му је неко “помогао“ да умре?

Ко?

Помислих на “домаћу мафију“ која је имала доста времена да се “ухода“ и која не преза ни од чега да остане на власти. Изгубила сам из вида “страну мафију“ којој такође не одговара враћање Црне Горе својим коренима. Дејан Лучић помиње чак енглеску обавештајну службу…Од Енглеза ништа више не изненађује?!!

Владика Артемије није умро од корона вируса иако је диригована штампа то објавила. Он се лечио од срчане аритмије за коју је добијао антикоагулнте, средства против згрушавања крви па му је дата “мало већа доза“ од које је умро.

Умро је на дан Св. Архангела Михаила шездесет година од када га је о. Јустин замонашио у манастиру Ћелије, тридесет година од његовог владичења. И, у време кад су митрополита Амфилохија сахрањивали, владика Артемије је био на суду за “злочин“ који није починио за који га његова браћа у Христу оптужише, за који се осам година повлачио по суду а “злочин“ о крађи новца није могао да се докаже. Ни на том последњем рочишту није донета ослобађајућа пресуда. Умро је неослобођен  “злочина“?!!.Монаси су морали да носе умрлицу да би се процес “окончао“. Митрополит Амфилохије умро је на дан кад је против њега поднета пријава а патријарх Иринеј на дан када је владика Артемије рашчињен?

А да безочност буде још већа оптужише га и за новац који је од тог народа на Косову и Метохији коме је увек верно служио, присвојио , да не кажем украо. Да владика Артемије има 12 милиона долара у Грчкој банци а 14 милиона евра у комерцијалној банци у Србији“ и да то знају “сто посто“. Он им у својој кротости рече да ће им све поклонити само да му кажу где је новац склоњен. А за милионске крађе у врху државе никога не гоне?

И патријарх Иринеј и митрополит Амфилохије сахрањени су у криптама највећих и највелепнијих храмова које Србија и Црна Гора има; храм Светог Саве у Београду са тек окончаним уметничкм радовима у мозаику, радовима  руских и српских уметника и храм Васкрсења Христовог у Подгорици.

Владика Артемије је сахрањен на свом имању, код свог конака, у родном Лелићу. За време опела, по лепом сунчаном дану, појавило се ниодкуда јато орлова које је на висини кружило изнад окупљеног народа и одлетело према истоку. Кад су владику понели у гроб, јато орлова се поново појавило и људи су гледали у небо… Конак је на висини одакле се види манастир Лелић, задужбина Св. владике Николаја и триолтарна црква у Ћелијама, где почивају мошти Аве о. Јустина. Да ли је случајно  да се он нашао у троуглу ова два светионика, два духовна горостаса српског народа као свето тројство? Помаже ли сахрана у велепним храмовима ако дела нису велелепна и света? Место не одређује светост. И Јуда је живео поред Господа па га је опет издао!

Зар Господ није могао бити рођен у палати, на царском двору? А рођен је у пећини на слами?! А умро је на крсту, без греха, за наше грехове са урнебесном виком “распни га“! Зар свети владика Николај, после концентрационог логора у Дахау није умро у изгнанству, у руском мнастиру?! Он је у својој земљи проглашен за непријатеља?! Зар о. Јустин није умро интерниран у манастиру Св. Ћелије?!!Хришћански мученици и страдалници умиру гоњени, мучени и на судове извођени. По томе их познајемо да су деца Божија.

И они остају светионици православном српском народу да им светле у тами данашњице са помраченим моралним и духовним видицима… изгубљеним националним компасима.. са угроженим све љуским и Божијим вредностима… са неморалним, корумпираним  и колонијалним лидерима…јер кажу да живимо у апокалиптичко време… То је увек била милост Божија грешном српском народу да им остави светила..да не залутају у тами….

Владика Артемије је свесна жртва свих ових апокалиптичких “знакова“ нашег времена….и духовних и световних.

Због којег “греха“ је владика Артемије прогнан са Косова чак на север у далеки Шишатовац иако је имао и канонско и морално право да бира манастир на Косову где ће провести остатак свог земаљског живота? И тако је удаљен од своје пастве коју је бранио и верно служио? Паству је по налогу окупатора требало оставити  гладним вуковима и омогућити стварање лажне државе Косово.

Његову смену најављују окупатори, челници Умпрофора и кажу да ће “српска црква поставити владику који ће бити спреман за бољу сардању са западом и отворенији дијалог.“ Његову смену најављује амерички амбасадор у Приштини годину дана унапред.

Поражавајуће је за врх СПЦ и марионетски режим у Србији сведочење Американца Дејвида Хантера Хајнса, који је као амерички маринац био стациониран у Качанику, и који каже:

“Оно чега се сећам из 2000. и 2001. године јесте да је владика Артемије био на Косову у време најтежих година. Био је са својим народом. Био је у манастирима. Био је владика. Живео је у неописивим околностима. Ми смо морали да га штитимо. Није могао да излази ван манастира јер би био убијен на лицу места. Имао је оружану пратњу где год је ишао. Он је човек који је остао са својим народом, а могао је да оде, у то сам сигуран. Морали су да га отерају! Он није хтео да напусти Косово!“

И, задње чега се г. Хантер сећа, јесте сусрет (2009. године) владике Артемија са америчким генералом, командантом НАТО-а за целу југоисточну Европу, који је дошао да владики Артемију да “последњу шансу“ за “сарадњу“ са Америком – “да игра њихову игру“, да буде “политички подобан“.

Владика је такву “сарадњу“ одбио речима:

“Ми ћемо наставити да живимо овде, наставићемо да страдамо и умремо овде“.

За г. Хантера је непојмљиво и несхватљиво да таквог човека који је толико “издржао,   који је био са својим народом и који је рекао те речи команданту војне силе“ – који је истински бранио свој народ и светиње на Косову – “да таквог човека –црква прогони!“ То чак ни једном странцу ннје јасно!?

Прогоне га да би окупаторима омогућила остварење њихових зацртаних циљева и стварање лажне државе Косова.Али, зато лију фарисејске сузе и “бране“ Косово, а прогоне истинског браниоца Косова и тог народа?! Ко ће да верује њиховим сузама и њиховој “одбрани“?! А народин гуслар тужи;

“А Косово и светиње наше

                        Шиптарима на поклон предаше.

                        Ту издају из патријаршије,

                        Још род српски упамтио није“

И, на нашу велику жалост, Марко Јакшић на једној конференцији за штампу наглашава “да треба да се зна.“ да је Митрополит Амфилохије одиграо кључну улогу у његовој смени. Па његов земљак, песник Миладин Шошкић тужно на то потсећа митрополита:

Довршујеш што НАТО започе

Шта би с тобом ја се питам чоче.?

Памет ти је сам Господ помео

Ту наредбу ниси примит смео.

Наравно, у томе је имао удела и сам патријарх Иринеј јер су његов избор за патријарха окупатори поздравили а можда су у његовом избору и учествовали. “’’Његова спремност да се позабави контроверзним питањима, као што  су  помирење  са  Ватиканом и санкционисање владике Артемија, слути на добро’’,закључују окупатори у Викиликсиовим тајним депешама. Он се у Бечу, на самом почетку, одмах после хиротоније за патријарха, ваљда да оправда поверење, претставио као “екумениста и пацифиста.’’

Али, да није било пактирања са Ватиканом, саслуживања са јеретицима, да није било “реформатора“, “новотараца“,  екуменских скупова и свејереси – зар би било издаје Косова и санкционисања владике Артемија?

То је била увертира за наш велики духовни пад – за издају Косова и санкционисање владике Артемија.

Да ли је то једини “грех“ владике Артемија што, иако најмањи растом, није устукнуо пред  окупатором, већ као Краљвић Марко, како рече “грешни“ Милоје, изиђе на мегдан, рече и војној сили не и Бајдену не, да је непожељан у Дечанима.

На срамоту српске цркве, то није једини “грех“ због кога је владика Артемије лишен свога владикачнског трона и протеран са Косова. Има један много већи и битнији “грех“ због чега је лишен и своје монашке ризе – остао је веран учењу о. Јустина и Св. владике Николаја, учењу Св. Саве, учењу Светих Отаца, исконском Православљу и Светосављу. Баш као Марко Ефески.

И, наша црква која је одавно у екуменским а самим тим и јерезичким водама, још од патријарга Германа, то није могла да му “опрости“.

Још Патријарх Герман, кога су критиковали због његове председничке улоге у Светском Савету Цркава, а којима се правдао “мудрошћу“ да се “дрво на дрво наслања а човек на човека“ – још давне 1962 године говорио је у Чачку:

“Ми треба искрено да прихватимо eкуменизам. Дух екуменизма треба да се зацари у свима  нама и у целом свету.“ И зацарио се у Српској Православној цркви на велику жалост и тугу наших духовних горостаса и владике Николаја и о. Јустина за кога је то била свејерес… А они их канонизоваше за свеце?

Оно што мора да се има у виду-владику Артемија није рашчинила Српска Православна Црква, црква Св. Саве, владике Николаја и о. Јустина већ екуменска српска црква која је узурпирала српску цркву. Као екуменска она није православна. Зар би о. Јустин рашчинио своје духовно чедо које га верно следи?

Св. Марко Ефески је рекао:

“Онај који хоће и покушава да ми одбацимо Православну веру и уведемо другу, новију, макар он био и анђео с нема нека буде аматема, и нек ишчезне сваки спомем о њему и пред Богом и пред људима. Нека нико не господари у нашој вери ни цар, ни епископ, ни лажни сабор, нити ико други, него само једини Бог, који нам је и Сам и кроз Своје ученике предао.

Ако је, како рече Марко Јакшић, Митрополит Амфилохије одиграо кључну улогу у смени владике Артемија зашто је и он сам “уклоњен“ по твђењима Дејана Лучића?

Да бисмо ово разумели треба мало боље осветлити сурову природу окупатора и колонизатора.Колонизатори су у свом походу и сурови и брутални. Треба ли да се потсећамо да су у свом походу, на врхунцу обести регрутовали 19 Европских држава и без ичијег одобрења бамбардовали један мали православни народ “на брдовитом Балкану“. И обесни НАТО показао је сву своју беду и неморал.И не само да су  бомбардовали са десет хиљада километара висине уништавајући војне објекте и инфраструктуру већ убијајући и цивиле, чак и децу, бацајући тоне ослабљеног уранијума и ко зна каквог отпада и пестицида, већ бомардујући и хемиска постројења и узрокујући дугорочно загађење не само ваздуха већ и земље и воде. Није ли то ратни злочин по свим конвенцијама за који никад нису одговарали а раван геноциду једног малог србског наода? Зар се број малигних обољења није стоструко повећао?Циљ им је уништење свим расположивим средствима.

“Коме закон лежи у топузу трагови му смрде нечовјештвом“.

А тај који уништава свим расположивим средствима -зна ли за Бога? Не, они су давно престали да служе Богу кога су се одрекли. Они имају другог Бога коме усрдно служе. Њихов Бог зове се мамон. Материјална добра и незајаживи профит су њихова звезда водиља.

За остварење својих циљева није довољна само војна надмоћ већ и политичка. За такав безуман подухват, да српска држава призна ту лажну државу Косово, коју две трећине чланица Уједињених нација није признало – није било довољно имати марионете само у влади… већ и у Цркви. И у томе су успели… Па је амерички амбасадор у Београду “тражио је од централе у Вашингтону да “стриктно и у потпуности“ заштити идентитет лица“ у СПЦ.

Шта би на то рекао о. Јустин?

“Преосвећени оци, зашто смо постали зечији род ? Где је слобода којом нас Господ Христос ослободи?! Слобода од греха, слобода од смрти, слобода од зла, слобода од самог творца зла- ђавола

Атрибути колонизатоске власти су фашистички. Хитлер је поређењу са њима био поштенији јер му је идеологија била транспарентнија. У име њихове демонократије они диктирају: са киме можеш да имаш контакт, да купиш оружје, да уведеш санкције, да продаш своје производе, да набавиш енергете, да прихватиш њихову културу, једнополне бракове чак и усвајање деце у једнополним браковима,, Једном речи да демонизујеш свој народ и прихватиш њихову демонократију. У противном, следи одмазда: или санкције или ратни походи јер су “угрожени“ њихови национални интереси?…Значи, тражи се безусловна, ропска послушност.

Стицајем политичких прилика народ Црне Горе нашао се у домену НАТО-а и његове окрутности. Све је некако стрпљиво подносио док му сатанисти нису напали и претили да отму светиње и угрозе и духовну и световну егзистенцију…. Голоруки народ, по зими и мразу бранио је Сињајевину од НАТО вежби и полигона и пркосно поручивао:

И ђе НАТО инсталира базе

Ђе се поља тенковима газе

ту зелена трава не удара

фукарлуком земља заудара.

Нека знају слуге и полтрони

градити се неће полигони.

на планину нашу и катуне

без народног устанка и буне,“

Још већи отпор народ је спонтано пружио кад је претила отимачина светиња.“Не дамо светиње“ била је једнодушна порука и старих и младих сатанистима свих профила.И деца и деведесетогодишњаци су данима издржавали на литијама па је масовност протеста изненадила и самог митрополита који се сам ставио на чело литија,, Зар неко може да им узме Св.Василија Острошког, Св. Петра Цетињског, Његоша..?.Тај се још није родио који би то могао.

Не дамо Косово? Косово је Србија! Одзвањало је у ушима моћника. Нешто што су они понамање хтели да чују… Да ли је то митрополиту помогло да остане у њиховој милости иако им је до тада чинио усуге од којих је највећа предаја свог брата у Христу, владике Артемија…

Код њих нема милости!

Али, има још једна истина коју су наши православни послушници у свом послушању пренебрегли. Глобалистима и колонистима у свом походу ка једновлашћу и комплетном диктатуром смета Православље па то више и не крију већ отворено изражавају да је “православље опасност за западну цивилизацију“. Значи, они су кад- тад морали да падну у немислост.

То је најбоље изразила покојна Др. Смиља Аврамов у у својој књизи “Трилатерална комисија“ за тајни споразум у 11 тачака који је склопљен између Америке, Немачке и Ватикана 1976 године. И једна од тачака која је њу посебно изненадила била је: “Православље мора бити избачено из светских комуникација, као религија, јер је то једини хомогенизујући моменат православих земаља који има политичке димензије и глобализација уз Православље тешко ће успети. Отуда уништење Православља, али и продор у Православну цркву и бацање тешких пара да би се придобили поједини руководиоци Православља да би на тај начин уништили срж Теологије Православља….

Какво “наравоученије“ из свега може да се изведе? “Срби, чујавајте се себе“ што је упозоравао велики пријатељ српског народа Арчибалд Рајс.

Зар нас историја и животно искуство није научило да збијамо своје редове, поготово кад смо угржени, да би опстали као народ. А данас смо више него икад многоструко угрожени и духовно и егзистенцијално. Колико је било геноцида у нашој историји?…

Чега се бојимо да савијамо кичму пред моћницима и окупаторима?! Наши преци победили су отоманску царевину… Победили су моћног Аустроугарског цара Виљема и други Рајх…. И не само да су га победили већ су му и моћну царевину расточили…Победили су трећи и Рајх..Победили су их у два светска рата ..Мислите ли да данашњи Четврти Рајх то не памти и да ће нам то опростити и “помоћи“?

Не. Ми не можемо да се уздамо у помоћ осведочених непријатеља већ у велике Православне пријатеље  које исто као нас нападају.. Са њима морамо да збијамо редове…

А наше највеће уздање је у Бога од кога смо се отуђили. Зато је потребно да му се вратимо и испунимо само два услова: Да волимо и љубимо Бога и ближњега, брата свога а не да га издајемо и на судове изводимо, да непријатеље и мамона увесељавамо. Не треба да нас плаши “мањина добрих против већине злих. Бог воли малене и добре војске.“ Николај

Зар није Давид победио Голијата?…

Св. Никола 2020                                                        Др. Десанка Крстић