Олга Четверикова, ТРАНСХУМАНИЗАМ

Тек половином двадесетог века становници многих европских земаља постали су, углавном на непријатан начин, свесни да компликоване и за просечног смртника сувише тешке филозофске књиге имају сасвим непосредан утицај на њихове судбине. Порција хлеба који су јели, врста њихових послова, њихов лични живот и живот њихових породица почели су да зависе, како су могли то да констатују, од оваквог или онаквог решења спорова око начела којима дотле уопште нису поклањали пажњу. Филозоф је дотле у њиховим очима био врста сањара, чије дивагације нису имале никакве реалне последице. Нормални једачи хлеба, чак ако су и с великом досадом полагали испите из филозофије, трудили су се да је што пре забораве, као нешто, што ничему не служи.

(Чеслав Милош, Заробљен ум)

Олга Четверикова, ТРАНСХУМАНИЗАМ

Трансхуманизам је постао најновија форма „еволуционог хуманизма“. Овај термин је позајмљен од Џулијана Хакслија. Но, Хаксли говори о „разумевању нових могућности људске природе“, при чему човек, свеједно – остаје човек. Савремени трансхуманисти разматрају еволуцију као процес који је усмерен на превазилажење саме човекове природе и прелазак у квалитативно ново стање.

Средство за достизање тога је примена и конвергенција НБИК технологија (нано-технологије, биологије, информатике и когнитивне науке). Први пут појам „трансчовек“ употребио је футуролог Ф.М. Есфендијари (који је узео псеудоним ФМ-2030), полазећи од Ничеовог појма човека као прелазне карике у еволуцији од мајмуна ка натчовеку (не без разлога, Фридрих Ниче се са својим: „Човек је нешто што треба превазићи“, сматра главним инспиратором трансхуманистичког покрета). Сходно томе, трансхуманист је одређен као „прелазни човек“, као самоспознајуће биће, које еволуира у „постчовека“ – „потомка човека“, модификованог до те мере да више није човек. (1)

Као идејна, културно-интелектуална струја трансхуманизам се ствара 80-тих година у оној истој Калифорнији из које су изашле и нове технологије (Силиконска долина), и „Њу ејџ“ (Есаленски институт). Основали су га – филозофи и футуролзи који су се окупили на Калифорнијском универзитету у Лос Анђелесу. Водећу улогу је одиграо будући архитекта „прелепог света“, енглески филозоф и футуролог Макс О‘Конор, који је узео псеудоним Макс Мор. Године 1990. разрадио је сопствену доктрину „Принципи екстропијанства“ (екстропија – степен животности или организованости системске интелигенције), у којој је изложио путеве преласка човека у постљудско постојање. Године 1992. заједно са Томасом Мором основао је Екстропијански институт у којем су се проучавали неодарвинистички футуролошки пројекти који су предлагани као „идеологија будућности“. На крају, 2010. године Мор је постао генерални директор велике америчке крионистичке фирме „Алкор“.

Екстропијанска антропологија је, како тврди Е. Дејвис, „стари хуманизам, коме су укључени сви мотори“. Она је објединила њуејџовску перспективу (шеста раса) са техничким либертаријанством, које не признаје никакве природне баријере за човекову еволуцију. Како Мор тврди, „када нам технологија дозволи да превазиђемо себе у психолошким, генетским и неуролошким аспектима, ми, поставши трансљуди, можемо себе претворити у постљуде – бића физичких, интелектуалних и психолошких способности без преседана, која се самопрограмирају, која су потенцијално бесмртна, ничим неограничене индивидуе“. (2)

Своје принципе Мор посматра као етичка начела која дају смисао, смер и циљ људском животу, то јест, која су повезана са религијом.И заиста, иако екстропијанство наступа под маском науке, његови религиозни корени су се појавили у једном Моровом чланку, који очигледно не рачуна на велику публику. Реч је о раду „У славу Ђавола“, штампаном у журналу „Либертаријанска алијанса“ 1991. године. (3)

У поменутом тексту Мор излаже познату гностичко-теозофску идеју о Луциферу – „светлоноши“, који је устао против Бога зато што је човека држао у тами. Појаснивши да похвала Луциферу носи чисто апстрактан карактер, он, не скривајући, изјављује да му је задатак – да покаже колико се фундаментално систем вредности и погледи есктропијанаца разилазе са вредностима и погледом на свет који заговара хришћанска традиција, а који он назива „ирационална религиозна догма“. Ђаво – Луцифер, по њему, оваплоћује „моћ за добро“, разум, интелект и критичко мишљење. Замрзевши Царство Божје и захтеве да слепо следи догме, напустио је Небеса, ту ужасну духовну „Државу“ и постао симбол способности човека за „вечни прогрес“.

Мор отворено упућује богоборачки позив. „Богу се гади што ми уживамо у животу. Јер, ако осећамо задовољство можемо престати да будемо покорни и пожелети да у животу достигнемо позитивна осећања, а не да избегнемо казну… Луцифер нас све време убеђује да нема разлога да будемо алтруисти. Можемо сами за себе бирати вредности на исти начин као што мислимо сами за себе. За Луцифера такве вредности су потрага за срећом, новим знањем, новим искуствима… ЖЕЛИМ ДА НАПОМЕНЕМ ДА СТЕ СВИ ВИ – ПАПЕ. Ви сте себи највиши ауторитет. Ви сте себи сами извор деловања. Ви, сами, није важно да ли активно или не, бирате себи систем вредности и животне циљеве. Ви, сами, бирате у шта ћете веровати, колико ћете снажно веровати и шта ћете прихватити као дискредитујуће чињенице. Нико нема власт над вама – ви управљате собом, бирате прилаз животу, мислите. Придружите се мени, придружите се Луциферу, и прдружите се Екстропијанству у борби против Бога и његових ентропијских сила и посветите свој ум и срце и храброст овом делу…. Напред ка светлу!“

А шта заправо Мор подразумева под „светлошћу“ произилази, конкретно, из његовог другог чланка, објављеног под насловом „Секс, принуда и узраст за пристанак“ у којем аутор брани право на педофилију, тврдећи да „добровољни секс са непунолетном особом није неморалан, већ је само ствар укуса.“ (4)

Године 1998. Моров истомишљеник, професор Оксфордског универзитета Ник Бостром (специјалиста за питања клонирања, вештачког интелекта, нанотехнологије, крионизма итд.) и Дејвид Пирс(присталица „хедонистичког императива“ у сфери остваривања нанотехнологије) основали су Светску трансхуманистичку асоцијацију (ВТА). (5) То је била невладина организација чији је циљ да трансхуманизам постане признат у ширим научним круговима и државним структурама (године 2008. да би „имиџ“ ВТА добио у већој мери људску димензију, почели су да користе назив „Човечанство плус“). (6)

Управо је ВТА припремила Трансхуманистичку декларацију која је прихваћена 2002. године, у којој се говори да напредне технологије не само што радикално мењају људе (превазилази се старење, ограниченост природног и вештачког интелекта, патње и „заточење у границама планете Земље“), већ и о неопходности да се брани морално право особа које намеравају да користе те технологије – од технофобије и бесмислених забрана.

Та претензија на ничим ограничену „рукотворену еволуцију“ ојачана је и следећим ставом: трансхуманизам „штити право на достојан живот свих бића са чулним опажањем, без обзира о каквом је мозгу реч – људском, вештачком, постљудском или животињском.“ (7)

То јест, човек се посматра као експериментални објект, као биолошки материјал за примену нових технологија. Његово коришћење није ограничено било каквим усклађивањем са моралним нормама, и дефинисано је само правима експериментатора, записаних у концепцији „права Човека“, која су нашла свој израз у законима биоетике, и која су крајње коњуктурна па се мењају у зависности од потреба наручиоца. На пример, Ник Бостром, који је сада директор Института будућег човечанства, убеђен је да нема никаквих моралних и етичких узрока који онемогућавају мешање у природу ради постизања бесмртности. И више од тога, он посматра као опасне, чак смртоносне оне религиозне доктрине које уче о васкрсењу у другом свету, пошто су „беспомоћне и подстичу на неактивност.“ (8)

На тај начин трансхуманизам је од самог почетка себе прогласио за богоборачки, антихришћански поглед на свет, који отворено устаје против човека као Божје творевина и „лика Бога“. Но, заједно са тим, трансхуманизам представља и самоуништење хуманизма, јер за „људско право“ проглашава и укидање самог човека. Данас трансхуманизам представља широки покрет у чијим оквирима постоје различити токови (технократски, еколошки, либертијански, анархистички и др.) и у чијим су оквирима обједињени људи различитих религиозних погледа. Једни говоре о својој „светској духовности“, други изјављују да су атеисти, трећи – следбеници будизма, хиндуизма и религиозних струја из сфере утицаја Њу ејџа. Члан ВТА је и Трансхуманистичка асоцијација мормона. (9)

Но, све их обједињује једно – тежња да превладају људску природу ради достизања квалитативно новог стања – „новог тела“ и „новог интелекта“ ‒ или путем великог броја измена у самом човеку, или стварањем вештачког бића. (10) Да би се то постигло разрађују се различите варијанте „еволуције“, међу којима можемо издвојити следеће:

ФАРМАЦЕУТСКИ ЧОВЕК, то јест човек с измењеним стањем свести, које настаје као резултат коришћења одговарајућих хемијских препарата. То омогућава да се створе различите врсте расположења, осећања, чак и веровања.

ГЕНЕТСКО-МОДИФИКОВАНИ ЧОВЕК, који се „добија“ као резултат генетског инжењеринга и коришћења ГМО. Реч је о стварању људи са измењеним геномом, то јест са туђим генима (увођењем генетских вакцина), који ће бити имуни на све болести, подносити све температуре, радијацију, живети под водом, умети да лете, и бити врло мали (да би се решио проблем пренасељености). Најактивнији су представници постџендеризма, који наступају уопштено за одбацивање полова и захтевају прелазак на вештачку оплодњу. Није случајно један од трансхуманиста Филип Годар истакао да су они присталице „побољшања људске расе у име права човека и права мањина, укључујући и права хомосексуалаца“. (11)

БИОНИЧКИ ЧОВЕК – то је, са једне стране, роботизација самог човека, то јест увођење у тело и мозак вештачких имлантата или чипова, при чему се добијају људи-киборзи, а са друге стране – стварање човекоподобних робота-андроида.

На крају, у концепцију трансхуманизма улази и „НАУЧНИ ИМОРТАЛИЗАМ“, то јест покрет бесмртности, који претпоставља два метода. Први предвиђа примену биотехнологије (матичне ћелије, клонирање, крионика и сл.) Други – коришћење информационих и нанотехнологија. То је такозвано „преузимање свести“, при којем долази до потуног копирања људског мозга на компјутер ради стварања резервних копија човека. Овај процес „дигиталне метемпсихозе“ подробно је описан у књизи познатог стручњака за роботику Миланског универзитета ‒ Карнеги Ханса Моравека ‒ „Деца разума“, која је постала класика екстропијанства. Пошто се људска личност посматра искључиво као носилац генетске информације кодиране у ДНК, а мозак као – неурокомпјутер, бесмртност се планира достићи путем „динамичког преноса“ свести са једног медија-носиоца на други. Идеја се састоји у томе, да се после скенирања можданих структура уз помоћ електронике, остваре идентични дешавања као и у неуроноској мрежи мозга. Такве постљуде трансхуманисти зову „преузетим“.

Како указује Ник Бостром, биолошки метод достизања бесмртности је привремен, а дигитални је главни. (12) Шта ће при томе бити са самим човеком, Бостром описује на следећи начин: „Понекад се разликују преузимање са уништењем, када се оригинал мозга уништава у процесу скенирања и преузимање без уништања, када оригинал мозга остаје цео и неповређен заједно са преузетом копијом. Питање под којим се условима лични иденититет може сачувати за време преузимања са уништењем, остаје предмет разматрања. Већина философа који изучавају овај проблем претпостављају, да у крајњем случају, под неким условима, мозак преузет у компјутер – представља вас. Суштина је да сте живи док се чувају одређене информационе структуре, као што су ваше сећање, вредности, односи и емоције; и није толико важно да ли су они реализовани на компјутеру или у тој одвратној сивој маси унутар ваше лобање.“

При томе, наставља Бостром, „преузети“ могу чак наћи да је за њих корисно да се одрекну свога тела и живе у квалитативно новом облику ‒ као информационе структуре у гигантским супербрзим рачунарским мрежама које могу регуларно да праве своје резервне копије. Но, тада се појављују питање: „Која од њих сте ви? Све су – ви или ни једна од њих? Која ће имати права на вашу својину? Која ће остати у браку са вашим мужем/женом? Појављују се бројни философски, правни и етички проблеми. Могуће да ће се ово питање наћи међу најврелијим политичким питањима овог века“. (13)

Бостром отворено закључује: „Трансхуманизам је нешто више од просте апстрактне вера да се налазимо у процесу преласка наших биолошких граница уз помоћ технологије. То је такође покушај да се поново дефинише људско биће на начин другачији од оног како га обично представљају… Технологије нам помажу да пређемо границе онога што већина сматра људским.“ (14)

Заиста, реч је о преласку људских граница и улазак у сферу инфералног света. Ми имамо посла са моралном и духовном мутацијом која има дубоке религиозне корене.

Напомене:

1. FAQ о трансхуманизму: http://www.really.ru/articles/20/91
2. Цит. по: Дэвис Э. Техногнозис: миф, магия и мистицизм в
информационную эпоху. М., Ультра. Культура, 2008.
3. Мax More. In praise of the Devil // Libertarian Aliance. Atheist Notes,
№ 3, 1991 // http://www.libertarian.co.uk/lapubs/athen/athen003.pdf
4. Sex, coercion, and the age of consent // Libertarian Aliance. Political
Notes, № 10, 1981 //http://www.libertarian.co.uk/lapubs/polin/polin010.pdf
http://www.immortalitymedicine.tv/cryonics/alcors-ceo-max-moresarticles-on-luciferianism-and-pedophilia.php
5. Декларация трансгуманистов. World Transhumanist Association //
http://www.transhumanism.org/index.php/WTA/more/503/
6. Офиц. сайт: http://humanityplus.org/
7. Декларация трансгуманистов//http://www.transhumanism.org/index.php/WTA/more/503/
8. FAQ о трансхуманизму // http://www.really.ru/articles/20/91
9. Mormon Transhumanist Association //http://transfigurism.org/?
gclid=COyF9q2x5rgCFcR4cAod4y4APQ
10. Течения в трансгуманизме // http://wiki-linki.ru/Page/1357872
11. Ariès P. Sacrifier la planète et l’humanité pour sauver le capitalismе//
http://www.sistoeurs.net/spip.php?article491%204
12. Видеообращение к участникам первого конгресса форума
«Глобальное будущее 2045» // http://2045.ru/expert/281.html
13. Что такое трансгуманизм. Российское трансгуманистическое
движение // http://transhumanism-russia.ru/content/view/6/110/
14. Transhumanisme // http://www.histophilo.com/transhumanisme.php

Извор:
СРОДСТВО ПО ИЗБОРУ