У Србији је забрањено слободно мишљење

Поводом напада на породицу и имовину хирурга др Алека Рачића

• Нападачи су избушили гуме нас колима, исписивали графите по зидовима куће и очигледно су знали где породица доктора Рачића живи и знали су и који аутомобил вози његова супруга.

• Рачић критикује рад тзв. Kризног штаба и његовог председника др Kона. Др Kон је један од представника фирме „Фајзер“ чије нам вакцине промовише

• Доктор Рачић, који се свом снагом бори против фармакомафије слути да му је претња дошла управо са те стране.

• Рачић сматра да је Србији изузетно важно да се изгради национални институт за имунологију (Торлак је продат Новартису), који је много важнији за људе у Србији од неког националног стадиона у Београду

Пише: Др Мирјана Анђелковић Лукић

Најновији скандал који се десио професору др Алеку Рачићу, максилофацијалном онколошком хирургу, недвосмислено показује како је слобода говора и мишљења протерана из Србије.

Наиме, 4. децембра непозната лица су пробушила све четири гуме на аутомобилу доктора Рачића и његове супруге. Аутомобил супруге доктора Рачића био је паркиран пар улица даље, јер није било места на паркиралишту.

Ово недело је пријављено полицији, која је дошла на увиђај и кад су видели да је и супругин ауто био мета криминалаца, рекли су да је то уствари веома озбиљна претња њему, али и његовој породици. Тај који је врло професонално пробушио гуме, очигледно је знао где породица доктора Рачића живи и знао је и кој аутомобил вози његова супруга. Да ствар буде још гора, на супругиној наслеђеној кући која се налази ван Београд, написани су нацистички графити са алузијом да се замерио Јеврејима.

Лекар који се бави и НАТО злочинима

Др Рачић је угледни члан београдске и српске јавности, отац троје деце који је извршио много врло тешких и успешних онколошких операција на лицу и врату и који је написао, поред великог броја стручних и научних радова, две врло значајне књиге о последицама НАТО агресије. Прва књига „Здравствене последице НАТО агресије (издата 2016), је требало да буде други докторат професора Рачића, у њој су приказане његове операције тешких случајева карцинома.

Медицински Етички комитет је дуго оклевао да да дозволу за пријаву другог доктората, сметало им је што је у наслову НАТО, па кад је и наслов промењен, опет су измислили неки тривијални разлог због чега професор Рачић није могао да овај рад пријави као докторат. Због тога је несуђени докторат спакован у једну изузетно квалитетну научно- стручну књигу. Етички комитет је профеору учинио услугу јер би докторат читали само лекари и они који се баве медицнским наукама, а овако је књига доступна и њима, али и широј читалачкој јавности.

Друга књига, издата је 2018. године у издању издавачке куће „Светигора“ на Цетињу 2018. године, уз благослов блажено почившег митрополита Амфилохија. У књизи су приказани злочини НАТО агресије и последице бомбардовања по људско здравље. Приказани су и хемијски трагови, којим нас и данас из авиона запрашују разним штетним материјам, где се налазе вируси, тешки метали, нано честице алуминијума и других штетних агенаса.

Овим књигама је др Рачић приказао не само своје медицинско искуство, већ је оставио документ у коме се налазе оптужбе против НАТО пакта. Kао лекар, запослен је у Kлиничком центру у Београду.

Његова лична прича о неправедној борби са бирократама у Републичком фонду здравственог осигурања је вероватно уникатна. Његова мала девојчица је добила рак мозга, оперисала је др Даница Грујичић, али у Србији није постојао лек специфичан за ту врсту тумора. Дете је морало хитно да оде у Париз. Да би ћеркицу лечио, тетка доктора Рачића је продала кућу у Будви и дете је отишло за Париз. Лечење уз неке услове у болници, је коштало 50 хиљада евра и девојчица је данас добро. Доктор Рачић је писао РФЗО да му се рефундирају трошкови лечења који су чак нижи од стандардних, али је РФЗО остао глув на те захтеве. Пре месец дана му је стигла коначна пресуда да нема више права да потражује трошкове као и да нема права на жалбу!

Србија да изгради национални институт за имунологију

Професор је велики поборник оснивања новог института, као што је Торлак, јер је онај стари продат Новартису уз потпуно непознате услове продаје. Он сматра да је Србији изузетно важно да се изгради национални институт за имунологију, који је много важнији за људе у Србији од неког националног стадиона у Београду који ће прогутати милионе евра евра за узалудну забаву малог броја доконих људи.

Овај српски институт би самостално правио наше вакцине; некад је Србија по Торлаку била позната у целом свету и наше вакцине су биле изузетно квалитетне, без штетних последица по примаоце. Нису се сви имунолози лекари разбежали по белом свету, остало их је у Србији још довољно за такав подухват. Данашња, Фејзерова вакцина која нам се нуди је врло сумњивог квалитета тим пре што се у њу убацују секвенце РНK, које ће по мишљењу доктора Рачића да мењају и нашу генетику.

Најгоре од свега у Србији је то што ће вакцинација сумњивим вакцинама бити вероватно обавезна, јер је министар здравља др Златибор Лончар потписао такав закон, неуставан, али у Србији се нико не присећа да имамо и ми Устав! Неке стране новине, као што је немачки „Шпигл“, објавиле су да су Србија, Пакистан и још неке земље трећег света пристале да се последњи степен испитивања вакцине врши на њиховом становништву!

Професор Алек Рачић сматра да је била грешка што наша Галеника није почела са производњом лека хлорокин, за који су већ биле набављене сировине. Али, неко је у Србији је тај пројекта зауставио. И врло брзо је лек повућен из апотека!

Kритикује и рад тзв. Kризног штаба и његовог председника др Kона. Др Kон је један од представника фирме „Фајзер“ чије нам вакцине промовише, о чему се могло прочитати на разним порталима.

Борац против фармакомафије

Доктор Рачић, који се свом снагом бори против фармакомафије слути да му је претња дошла управо са те стране.

Прећено му је због тога што говори оно што мисли и то што мисли поткрепљује ваљаним аргументима. Рачић је храбар човек, али у Србији се храброст , искреност и поштење не вреднује.

У Србији је важно идолопоклонство, полтронство, незнање, неваспитање, лажне дипломе и све оно о чему у домаћинским породицама уче децу да није лепо.

Доктору Рачићу се прети због тога што неће да држи затворене очи пред навалом примитивизма и незнања у неким здравственим институцијама.

Таквих људи је данас мало и због тога су нам драгоцени. Надамо се да ће полиција ући у траг вандалима који су се окомили на породицу професора Алека Рачића и пронаћи налогодавце овог гнусног чина.

Извор:
ИЗМЕЂУ СНА И ЈАВЕ