Бројне тешке болести остале неоткривене због ковида

Сваке године више хиљада људи открије на време да имају озбиљно обољење попут рака или дијабетеса захваљујући превентивним прегледима.

Ове године, међутим, у време када је цео здравствени систем усмерен на збрињавање ковид пацијената, број превентивних прегледа који многим грађанима спасавају животе само у првих шест месеци ове године смањен је за 45,9 одсто у односу на исти период претходне године, показује истраживање „Могућности за унапређење здравственог система у борби против епидемије ковида 19 у периоду 2020-2021“, које су урадили Америчка привредна комора (АмЦхам) у сарадњи са Економским институтом из Београда и Институтом за епидемиологију Медицинског факултета у Београду.

При томе, ако се упореде период јануар-март, месеци када није било корона вируса, и април-јун, време када се Србија борила са првим таласом, број превентивних прегледа смањен је за чак 62,4 одсто.

Истраживање је обухватило период до јуна, након кога се Србија суочила и још увек се суочава са ширењем епидемије и мобилизацијом целог здравства за бригу о корона болесницима, због чега је могуће претпоставити да многе нековид болести и даље остају испод радара лекара.

Једна од ауторки истраживања Љиљана Пејин, са Економског института, наводи за Данас да „пад реализованих услуга има константан тренд, са различитим обимом по месецима, зависно и од интензитета епидемије“.

– Један део грађана и даље не одлази код лекара или се уздржава у време убрзаног раста броја заражених због страха од заразе, док је с друге стране због посебних мера заштите смањен пријем пацијената, наводи Пејин.

Последице чињенице да значајан број нековид пацијента није добио здравствене услуге биће видљиве наредних месеци и година, а колико људи је остало без правовремене дијагнозе може се само нагађати.

Ако се погледа на пример рак дојке, истраживање показује да је у периоду између априла и јуна било 90 одсто мање скрининга него у прва три месеца 2020. године, док је истовремено број мамографија смањен за 20 одсто (6.405 прегледа мање) када се упореди прво полугође 2020. и четворогодишњи просек за овај период године.

Број других дијагностичких процедура смањен је још више, па је тако број бронхоскопија, методе која се користи за откривање узнапредованог карцинома плућа, умањен за 40 одсто (1.319 мање прегледа).

Упитана да ли може да се направи процена колико људи је остало без дијагнозе зато што је обим превентивних прегледа скоро дупло смањен, Љиљана Пејин каже да су за сада свеобухватне процене радиле неке институције из иностранства и то за првих шест месеци.

– На пример Краљевски лекарски колеџ из Велике Британије процењује да ће установама из области респираторне медицине и гастроентерологије бити потребно две године да збрину све пацијенте који су били на чекању, док ће за кардиологију бити потребно 18-21 месеци, наводи Пејин.

Саговорница Данаса такође објашњава да се истраживање о утицају пандемије на здравствени систем није бавило прогнозом будућих трошкова који ће настати због неблаговремених дијагноза, и то због недостатка свеобухватних податка, али додаје да су стручњаци из Америке проценили ове такозване „скривене будуће трошкове“ због одлагања лечења, на милијарде долара.

– Европске земље су у јулу направиле процену да ће бити потребно око годину и по дана да се надокнаде сви пропуштени прегледи, интервенције и лечења. Праве процене не укључују само трошкове лечења, већ и изгубљене радне сате и друге негативне ефекте губитка здравља. Еуростат је објавио податке о „вишку броја умрлих“ („еxцесс деатхс“) у европским земљама, који потврђују сазнања о повећању броја фаталних исхода која нису узрокована ковид инфекцијом, а вероватно су делимично последица одлагања лечења, каже Пејин.

Како би се смањили притисци на здравствени систем у време епидемије, у истраживању се даје неколико препорука као што су укључење приватног сектора у борбу против епидемије, и у збрињавању хроничних болесника, као и ширење телемедицине, што је по речима Љиљане Пејин пракса коју месецима уназад примењују многе земље.

– Већина европских земаља је од почетка интегрисала приватни сектор и њихове услуге се финансирају из средстава социјалног здравственог осигурања или националних здравствених служби. Чини се да је најједноставнији први корак ПЦР тестирање, али је потребно идентификовати области где је помоћ приватног сектора најпотребнија у смислу дијагностике или посебних услуга за хроничне пацијенте, одредити цену те услуге коју је РФЗО спреман да покрије, и коначно интегрисати у информациони систем приватне установе које за то испуњавају услове, закључује Љиљана Пејин.

Контрола скоро дупло мање

И број контролних прегледа значајно је мањи па је тако у периоду између априла и јуна било 45 одсто мање контрола у амбулантама здравствених установа у поређењу са истим периодом прошле године, што значи да је једна број хроничних болесника остао без неопходног надзора лекара. Осврћући се на пример дијабетеса, као болести од које болује 600.000 у Србији, и која представља један од водећих фактора ризика за настајање тешке клиничке слике код ковид болесника, у истраживању се примећује да су се након „постепеног попуштања мера многи пацијенти вратили у болнице са погоршаном контролом гликемије, као и да је „учесталост кетоацидозе услед лоше контроле дијабетеса значајно повећана“.

Само петина Београђана хоће вакцину

Истраживање „Могућности за унапређење здравственог система у борби против епидемије ковида 19“ показало је и да постоји велика неодлучност међу грађанима када се ради о примању вакцине против корона вируса. Тако подаци из анкете урађене у Београду за потребе овог истраживања показују да највећи део грађана Београда, нешто мање од половине, 45 одсто, још увек није одлучио да ли би се вакцинисао када вакцина буде одобрена и доступна. Четвртина грађана је изјавила да се не би вакцинисала, само петина грађана је спремна да се вакцинише, док ће одлуке око девет одсто грађана, зависити од избора произвођача вакцине. Истовремено, истраживање констатује и да је у током првих шест месеци 2020. године обухват редовним вакцинама деце нижи од истог периода претходних година, и то у распону од пет до 12 одсто, зависно од типа вакцине. Најнижи обухват, 38,2 одсто, био је за ММР1 вакцину, коју и даље окружује највећи број научно неутемељених тврдњи.

Извор:
ДАНАС