Незадовољни грађани Србије све гласнији против инвестиције Рио Тинта у рудник јадарита

У ситуацији када држава не контролише спровођење властитих закона у области заштите животне средине, а инвеститори ускраћују јавност за информације о пројектима или пословању, грађани, у овом случају Србије, принуђени су да у своје руке преузму заштиту воде, земље и ваздуха. То се управо дешава са најављеном експлоатацијом јадарита, руде литијума, у коју би глобални рударски гигант Рио Тинто могао да инвестира 1,5 милијарди долара. Да ли је улога државе у овом случају да по сваку цену брани инвеститора или да заштити грађане, питање је које се намеће ових дана као једно од најважнијих у држави.

Суочени са недостатком одговора на то колико је по животну средину штетна експлоатација и прерада јадарита, каква ће технологија бити примењена, да ли ће морати да се иселе и зашто им је земља преименована из пољопривредне у грађевинску, мештани лозничког краја морали су да се организују и сами се заштите.

Они тврде да ће штета од рудника јадарита који ће заузети око 500 хектара бити велика, не само за крајеве око Крупња, Лознице, Ваљева, него и за целу земљу, јер да ће вода и земљиште бити затровани.

Мештани тврде да ће рудник затровати воду и земљу, а премијерка да ће препородити целу државу

С друге стране, после вишегодишњег ћутања, британско-аустралијска компанија која јадарит у Србији истражује дуже од 16 година и чија је тренутна берзанска вредност 73 милијарде долара одговара да ће заштитити животну средину, као и мештане.

Држава игнорише питања грађана о пројекту Јадар, али њени представници и премијерка Ана Брнабић редовно понављају да је ова инвестиција прилика да се Србија економски препороди и да је литијум у свету све траженија сировина с обзиром на то да се користи за батерије електричних и хибридних аутомобила те да су они будућност транспорта.

Која је цена тог препорода у виду уништавања животне средине, засад нико не одговара.

Једно од највећих лежишта литијума у свету

У компанији Рио Тинто кажу да је пројекат “Јадар”, лежиште литијума и бора светске класе, откривено 2004. године. Две године касније минерал је званично регистрован и назван јадарит по реци у чијој долини је пронађен.

Због високе концентрације литијума и бора по тони ископане руде, Јадар је проглашен једним од најзначајнијих налазишта литијума у свету, а декларисани минерални ресурси лежишта износе 136 милиона тона.

Лежиште Јадар, како истиче Рио Тинто, налази се у близини европске аутомобилске индустрије, која убрзано улази у еру електричних возила у складу са програмом зеленог транспорта ЕУ.

Људи су препуштени себи
Марија Алимпић из удружења “Заштитимо Јадар и Рађевину” каже да су мештани овог краја уплашени, али и љути.

“Људи су застрашени. У близини њихових кућа односно на њиховим имањима биће депонија јаловине из рудника и препраде, а појавиле су се информације да ће им земља бити одузета ако не пристану да је продају”, каже она за Балкан Греен Енергy Неwс.

Више стотина мештана лозничког краја исказало је своје незадовољство на недавном протесту у селу Брезјак, где се налази канцеларија фирме Рио Сава Еxплоратион, ћерке компаније Рио Тинто.

Мештани већ виде штетне последице досадашњих активности компаније Рио Тинто

Људи су узнемирени јер немају довољно информација и виде штетне последице досадашњих активности ове компаније у њиховом крају, али и у другим деловим света. У ситуацији када држава не може да их заштити, они су почели да се организују. Основано је удружење Заштитимо Јадар и Рађевину, а у току је оснивање и удружења Не дамо Јадар.

Алимпић каже да око истражних бушотина више не расте трава, а да из цеви које вире цури некаква течност.

“На целом истражном простору од око 500 хектара налазе се подземна језера питке воде, која ће у случају експлоатације бити исушена или контаминирана. Као последицу истражних радова мештани виде и то што од 2018. вода из црквеног извора у селу Доње Недељице, на пар метара од Цркве Светог Георгија, није за пиће. Све то уноси неспокој у људе”, истакла је.

Када грађани погледају у државу виде да премијерка Ана Брнабић активности компаније Рио Тинто доживљава као стављање Србије на светску мапу, а планове као нешто што би могло да промени целу земљу, из њене перспективе на боље. Иначе, Влада Србије је с компанијом потписала меморандум о разумевању и сада заједно траже партнера који би отворио фабрику за производњу електричних батерија или електричних аутомобила.

Пољопривредно земљиште је преименовано у грађевинско, што повећава порез власницима

Да компанија Рио Тинто наступа прилично самоуверено, показује податак о цени коју нуди за земљу. Пољопривредник Златко Кокановић каже да ће планирана депонија јаловине бити широка 2.000 метара и дугачка 500 метара, уз очекивану висину од 40 метара. Налазила би се између две реке, Јадра и Корените, које се понекад изливају, па постоји бојазан да би материјал са јаловине могао да заврши у њима, а затим у Дрини, Сави и Дунаву.

“Понудили су нам цену од 102 евра по ару, а земљу у овим крајевима не можете да купите, нико је не продаје. Свако парче земље је узорано. Без земље, а и с њом и са рудником у близини, нама овде нема живота”, истакао је овај мештанин у емисији “Боља земља”.

Проблеми које ће направити рудник већ су присутни у Србији – у Бору, Пожаревцу, Лазаревцу

Кокановић наводи и да је тамошње пољопривредно земљиште пре неколико недеља претворено у грађевинско, без њиховог знања. То повлачи са собом повећање пореза на ову земљу чак десет пута, што се може схватити као део притиска на мештане да је продају.

Звездан Калмар, из Коалиције за одрживо рударство, на протесту у селу Брезјак, рекао је да проблеми који се очекују у овом крају, већ постоје у Бору, Пожаревцу, Лазаревцу. Ту људи већ пате, посебно у Бору, додао је он. Због тога би, како је навео, требало зауставити градњу рудника, док се не ураде озбиљне процене утицаја на животну средину.

Новац који Влада Србије намерава да уложи у градњу пута, далековода, гасовода и допремање воде из реке Дрине за овај рудник требало би уложити у ова села и пољопривреду, истакао је он.

Усвојен просторни план за пројекат експлоатације и прераде

Алимпић каже да је Просторни план подручја посебне намене за реализацију пројекта експлоатације и прераде минерала био на јавној расправи и да је усвојен у фебруару. Припремљен је и Извештај о стратешкој процени утицаја просторног плана на животну средину. То су и једина два званчна документа која су доступна јавности у вези са овим пројектом.

Планирана је сеча 200 хектара шуме

“План обухвата 22 села и 500 хектара. У њему се наводи да ће рудник бити на обали реке Корените, која се улива у Јадар, и да ће подземна експлоатација бити обављана испод корита обе реке. Поред реке ће бити флотација у којој ће се користити 100 вагона сумпорне киселине, натријум-хидроксида и хлороводоничне киселине”, наводи она.

Депонија јаловине би требало да буде 20 километара југозападно од реке Штавице, на четворомеђи села Дворска, Красава, Горње Брезовице и Церова, због чега је планирана сеча скоро 200 хектара шуме. Према последњим информацијама, Рио Тинто размишља да пресели депонију на локацију где се налази Пауље, археолошко налазиште од изузетне важности, старо до 3.500 година.

Мешавина токсичних хемикалија ће завршити у околној земљи, води или ваздуху

Алимпић указује на то да је јадарит хидроксид-натријум-литијум-боросиликат и да је потребна мешавина токсичних хемикалија да се добије литијум.

Те хемикалије ће завршити у околној земљи, води или ваздуху, а неповољни утицај рудника могао би да се осети и до 200 километара далеко, како тврди активисткиња.

Она каже да ће рудник радити двадесетак година, а да ће после његовог затварања остати уништена природа.

Плодно Подриње и Мачва више неће бити здраво земљиште ни за пољопривреду, ни за живот

“Плодно Подриње и Мачва више неће бити здраво земљиште ни за пољопривреду, ни за живот. Колико се то Србији исплати, имајући у виду да ће сва руда бити у власништву Рио Тинта?”, пита се Алимпић.

Др физике и хемије Драгана Ђорђевић, научни саветник на Институту за физику, хемију и металургију и учесница скупа, очекује да последице рада овог рудника буду далекосежне и трајне, а настале штете ће многоструко превазилазити рудну ренту од 4%.

“Неисплативо је трајно уништење вредног пољопривредног земљишта и воде, која је однедавно уврштена у трговину на светским берзама и чија цена ће такође рапидно у будућности да расте”, рекла је она за Балкан Греен Енергy Неwс.

Рио Тинто се коначно огласио

Суочена са све већим негодовањем јавности, Рио Тинто се одлучио да опише своје активности.

Компанија наводи да је на врхунцу фазе изградње рудника могуће отварање око 2.100 радних места, а да ће током рада рудника бити стално запослено више од 650 висококвалификованих људи.

Прерада јадарита обављаће се технологијом која је тестирана у пилот-постројењу у Аустралији

Пројекат “Јадар”, како кажу у Рио Тинту, налази се у фази студије изводљивости од јула ове године. У њој се завршава техничка документација, прибављају дозволе и откупљује земљиште.

Коначна инвестициона одлука очекује се крајем следеће године, напоменула је компанија и додала да, уколико буде позитивна, очекује да би радови на изградњи могли да почну током 2022. и да ће трајати око четири године. Технологија за прераду јадарита тестирана је у пилот-постројењу у истраживачком центру у Аустралији, наводи се у саопштењу (Информације за медије – Рио Тинто).

Садржај тешких метала у отпаду биће приближно исти садржају који је присутан у самом земљишту

Рио Тинто је саопштио да у Лозници и Брезјаку редовно организује “отворена врата” и да тако пружа могућност локалној заједници да сазна све што је занима.

Држава тражи партнера за фабрику

Премијерка Ана Брнабић је у фебруару изјавила да Влада Србије и Рио Тинто планирају да заједно траже стратешког партнера који би у Лозници отворио фабрику за производњу електричних батерија или електричних аутомобила.

Како је пренео РТВ, тај трећи партнер користиће литијум за даљи финални производ који ће, као је рекла, подићи и укупну српску економију.

Рио Тинто истиче да и даље ради на детаљном утврђивању потенцијалних утицаја на животну средину и да ће свеобухватна студија бити завршена током рада на студији изводљивости.

Већ се зна да је у оквиру комплекса планирана изградња постројења за пречишћавање отпадних вода, како би се постигао квалитет воде у складу са важећим прописима, наводе у компанији.

Отпад неће бити токсичан и неће бити опасан

Рудник и постројење за прераду требало би да имају две врсте отпада: стенски материјал, из којег неће бити вађен јадарит, и индустријски отпад из прераде. Обе ће се мешати у јединствену масу, која ће бити филтрирана и од које ће се формирати погаче сличне структуре као код стенског материјала, за одлагање на депонији.

“Садржај тешких метала у отпаду биће приближно исти садржају који је присутан у самом земљишту. Отпад неће бити токсичан и неће бити опасан (запаљив, плаван, ерозиван, нестабилан), саопштила је компанија.

Рио Тинто напомиње да мора да откупи око 250 хектара земљишта и да су у току преговори са око 335 власника. Откуп се, додаје, одвија у складу са законима Србије и најбољим глобалним праксама.

Извор:
BALKAN GREEN ENERGY NEWS