Промоција књиге „Јасеновац – Аушвиц Балкана – усташка империја окрутности“ проф. др Гидеона Грајфа

Српска заједница Перта је под окриљем  Савета српских заједница Западне Аустралије, а посебно огромним залагањем Наташе и Ненада Млађеновића, те чланова одбора  Косте Мијатовића, Илије Илића и Нене Самац, у среду, 28. октобра 2020. године имала посебну привилегију да присуствује  промоцији монументалне монографије, обимно документованог и богато илустрованог дела „Јасеновац – Аушвиц Балкана – усташка империја окрутности“ (у наст. скраћен наз.)  израелског историчара и истраживача Института за холокауст професора др Гидеона Грајфа. Након помена ове књиге у августу месецу и најаве о широј презентацији, књига је представљена у Државној библиотеци Западне Аустралије најширем аудиторијуму – свим заинтересованим заједницама и грађанима Перта. Промоцији су присуствовали представници српских заједница, православних црквених општина, јеврејске заједнице – представник Јеврејског института за холокауст Џеф Кај, Вардан Варданијан из јерменске заједнице и други.

Промоцију је у краћем говору благословио протојереј Саша Стојановић у име митрополита Аустралијско-новозеландског Силуана, истичући да је истина о страдању невиних у Јасеновцу насушна потреба свих. Водитељ програма  Ксенија  Архипова из  руске заједнице је затим позвала Ненада Млађеновића, који је поздравио присутне и истакао важност презентације и због 75. годишњице ослобођења логора Јасеновац и победе над фашизмом. Он је поменуо чињенице да свет није знао много, или није знао уопште о постојању концентрационог логора Јасеновац, затим  да је професор Грајф потврдио чињеницу о преко седамсто хиљада жртава. Господин Млађеновић је такође  изнео чињеницу да је од стране усташа у такозваној НДХ скоро затрта породица Тесла, и између осталог да је архива логора уништена пред његово ослобађање.

Потом се присутнима путем  видео-презентација обратила књижевница др Биљана Ђоровић из Београда, рецензент књиге, борац  против информативног мрака и ревизионизма историје који се управо дешава с чињеницама везаним за Јасеновац. Она је у свом излагању поменула дела и многе функције професора Грајфа и хронолошки изнела податке о његовом раду  и најважније чињенице о књизи „Јасеновац – Аушвиц Балкана“, која је штампана на енглеском, хебрејском и српском језику, као и око три хиљаде страница трилогије професора Грајфа. Поред  првог тома о Јасеновцу,  други том носи назив „Усташко коначно решење пре нацистичког коначног решења“ и трећи: „Алојзије Степинац , усташки викар – покрсти се или умри“.  Ауторка Ђоровић је поменула и друга дела која су се бавила овом тематиком и закључила да професор Грајф несумњиво заслужује Нобелову награду за свој прегалачки рад и изношење истине о страдању Срба, Јевреја и Рома у НДХ.

Након овог занимљивог излагања, Наташа Млађеновић је прочитала поруку издавача књиге Бобана Стојиљковића („Књига Комерц“),  који је између осталог истакао важност ових издања у превенцији злочина, за будуће генерације и за светску историју. Наташа Млађеновић  је затим прочитала део есеја о недавно преминулој  госпођи Беатрис Грајф, мајци професора Грајфа, који је написала Смиља Тишма, преживела дечјег логора Јасеновац, посланица српског парламента. Аудиторијум је тако сазнао још много чињеница о бројним наградама професора Грајфа, те изложбама које је организовао и да је његова мајка, такође активни борац за изношење истине на светло дана, велики пријатељ Србије и Републике Српске, била највећи подржавалац рада свога сина.

Наредни гост програма путем интернет контакта био је др Душан Басташић, председник удружења „Јадовно 1941“, из Републике Српске. Он је такође истакао значај огромног уложеног рада професора Грајфа, као и оних који помажу да тај рад буде презентован јавности, а исто тако проблем ревизионизма историје и злочина. Он је поменуо и друга стратишта Другог светског рата, између осталог острво Паг.

Потом је успостављена веза са представником „Удружења логораша и потомака“ Гојком Рончевићем Мраовићем, преживелим логор Јастребарско, формираног за децу Козаре, који су партизани ослободили 1942. године. Господин Рончевић је подсетио да је у НДХ страдало седамдесет хиљада деце те да су логори за децу током историје човечанства постојали смо у такозваној НДХ.  Између осталог поменуо је и велики допринос амбасадора др Љиљане Никшић, која је у УН организовала прву изложбу о Јасеновцу и помогла успостављању сарадње са Израелом и професором Грајфом у циљу очувања сећања и изношења истине о страдању Срба, Јевреја и Рома у Другом светском рату.

Након овог поучног излагања, које је сигурно пружило много до тада непознатих чињеница прилично заступљеном млађем делу аудиторијума,  уметнички део презентације је био испуњен наступом „Музичке групе Извор“ песмама „Тебе појем“ Мокрањца и познатом песмом „Ђурђевдан“, чију историју настанка је прочитала чланица хора Александра, те су присутни сазнали да је ова тужна песма настала у возу смрти, који је на ђурђевданско јутро 1942. године заточене Србе из Сарајева повезао у неповрат – у логор Јасеновац.

Након наступа „Извора“, успостављен је директан видео контакт са професором Грајфом, који је већ неко време пратио програм. Колико је време дозвољавало, он је одржао једно изузетно упечатљиво и драгоцено предавање, којим је представио своју књигу „Јасеновац – Аушвиц Балкана“, и мотиве који су довели до њеног стварања. Пре свега, професор  Грајф је хтео да проучи и презентује разлике између ова два логора, јер је Јасеновац по бруталности и начину тортуре над логорашима био другачији, што    је професора мотивисало да први пут примени  компаративну  методологију у проучавању  ових логора.  Оба логора су била синоними нецивилизацијске окрутности, оба су именована паклом на Земљи,  основана од нациста и њихових експонената, оба антихумане природе, без моралног кода, основана с мотивом „чистих нација“ – немачке, односно, хрватске. Такође, заједничко за оба логора било је ликвидирање логораша без икакве самилости. Аушвиц, познат је и као „фабрика смрти“ јер је вршио неку врсту индустријског убијања, „одржавања чистоће“ кроз убијање гасом и кремације,  а у Јасеновцу, познатом по бруталности, се убијало директним контактом, острашћено, мучењем,  екстремније, крвавије, односно ручно – хладним оружјем, једном речју дивљим, варварским методама, које подсећају на средњи век. Истраживањем ових  зверских  убијања, аутор је изнео податак о 57 различитих врста убијања, које су се примењивале у Јасеновцу. Такође, Јасеновац  карактеришу брутална такмичења у убијању. Убијање у Аушвицу се заташкавало, за разлику од Јасеновца, а такозвано „финално решење“ било је најпре покретано од стране усташа, а тек потом немачких нациста. Административна организација у Аушвицу је постојала и била веома развијена, док у Јасеновцу није постојала уопште. Заједничко за оба логора, као и за остале логоре између осталог, био је недостатак хране, прикладне одеће, простора, санитарија, недостатак лекова и медицинског третмана и другог. Након свог предавања, професор Грајф је награђен дугим аплаузом.

Координатор и носилац највећег удела  у великом и одговорном задатку организације прве промоције у Аустралији у мултикултуралној заједници књиге професора Гидеона Грајфа „Јасеновац – Аушвиц Балкана“ професор социологије Наташа Млађеновић, за промоцију је припремила малу изложбу фотографија скулптура младе српске вајарке Катарине Трипковић Панчић, којима је уметница учествовала на изложби „Истина о Јасеноввцу – Право на незаборав“  проф.  Грајфа у Уједињеним нацијама 2018. године. Велику захвалност госпођа Наташа изражава студију  Perfect Iris Production који је добровољно пружио техничке услуге монтаже и снимања промоције и постављања на Јутјуб канал, где сви заинтересовани могу да погледају овај снимак.

За било који етницитет, коме припадају како страдали у логорима НДХ, тако они од чије руке су страдали, битно је да истина угледа светло дана, јер је то једини начин да се дође до катарзе и тежње да се никада нешто слично не понови, каква год би била констелација тих етницитета. А јасно је да је умањивање, прећуткивање или прикривање злочина – једнако саучешћу с њим.

М. Драговић

Извор:
СРПСКИ ГЛАС