Давне 1935. године у Београду је живело 290000 становника што је пет зарез пет пута мање него данас. За веровали или не је да је баш те године у Београду било 162 књижаре или бар два пута више него данас.
Највећа књижара тог доба је била Геце Кона која је издавала и продавала уџбенике. Књиге за народ највише је продавала књижара Томе Јовановића и Вујића, популарне књижара „Славија“ а техничке „књижара Божидара В Сујића. Архивски подаци кажу да је од свих најбоља била антикварница „Доситеј Обрадовић“ коју је водио Драгослав М Петковић. Антикварницу пуну вредних књига редовно су посећивали тадашњи интелектуалци и људи од угледа. Подаци кажу да је најкултурнији књижар тог доба био С.Б.Цвијановић који је пре свих водио рачуна о културној вредности књиге.
Већина тадашњих књижара издавала је каталоге. Најопремљенији били су Цвијановићеви а најпрегледнији антикварни. Највећи број каталога кажу да је издао Геца Кон а ја сам неколико пута на разним сајмовима антиквитета имао прилику да уживам у њиховој лепоти и мирису хартије.
Највећи сајам књига до другог рата у Београду је одржан 1930, године. Подаци кажу да је попуст износио 50% а највећа атракција књижара на точковима која је обилазила тадашњу варош.
1932, године поводом прославе стогодишњице штампања прве књиге у Србији Удружење пријатеља уметности „Цвијета Зузурић“ заједно са издавачима приредило је „Дане књиге“ популаризујући лепоту књиге.
Многи од Вас су као и ја наследили сачуване књиге од својих предака купљене баш у том периоду. На књигама које сам наследио видни су трагови времена, читања и људи који су то чинили. У једној сам пронашао обележивач са потписом мог прадеде а у другој трагове пера испод реченице која је изјављивала љубав. Имам и неколико посвећених песмарица и неколико каталога са тада популарним француским романима у којима је изјава љубави описивана на неколико десетина страница и по некад уживам читајући и посматрајући их.
На крају не могу а да се не запитам колико ће књижара бити у Београду за десет година?
Надам се више него данас?
Мирослав Љ Ранковић
Неко ко мисли другачије
Извор: Стазама љубави
