БУДИМО КАО ДЈЕЦА

Веома често цитирамо и понављамо Христове ријечи из Јеванђеља по Матеју када каже „Заиста вам кажем, ако се не обратите и не будете као дјеца, нећете ући у Царство небеско“ (Мт. 18, 3). Но, шта ове ријечи заиста казују и какву поруку носе?

Ако мислено погледамо у дубину нашег срца и вратимо се годинама уназад наићи ћемо на једно стидљиво, невино биће, на саме себе али које најчешће више и не препознајемо. Видјећемо малог човјека ослобођеног било какве гријеховне страсти у својој души. Видјећемо малог човјека мислиоца, истраживача, умјетника, научника, спортисту… Видјећемо како на један чудан, слободан и директан начин упознаје и истражује овај свијет, како му се диви, како упознаје све што овај свијет заправо јесте, спој људи и природе. Како се радује и како сања велике ствари. Видјећемо биће које је по замисли Творца креатор читаве планете, биће које жели да наслика, промијени, уљепша и увесели све што га окружује. Ово мало биће посматраће на све очима рајске чистоће коју је и сам Адам имао прије прародитељског гријеха. Тај мали човјек научиће нас шта су то врлине као што су благодарност, доброта, неисквареност, неосуђивање, смирење и праштање. За трен ћемо се и ми сами испуњени сваким гријехом запитати колико смо далеко од тих врлина које мали човјек носи са собом. Колико смо далеко побјегли од онога круга у којем дијете постоји као Божије биће? Па ћемо се онда вратити у садашњост, покушати да све то угушимо логиком, нашом магловитом савјешћу која се све више удаљава од нас и нашим погрешним навикама. Покушаћемо да нађемо разлог, оправдање… Рећи ћемо: да, да дијете је заиста тако, али ипак…

Али ипак, Христос на позива да будемо управо то! Да будемо као дјеца!

Истражујмо онда оно што Спаситељ захтјева од нас а што се налази управо у дјеци! Препознајмо себе у мору наше душе. Допливајмо до дјетета које смо били. Загрлимо га и помиримо се са њим. Запитајмо га да ли смо испунили све оне вриједности, жртве и надања које смо поставили пред себе тада, бескрајно давно. Када је све око нас било чудо. И обавезно га гледајмо у очи док нам буде говорио чистим, неисквареним гласом.

Извор: Хришћанске приче