У низу учесталих одлазака оних најбољих, са последњим данима овог септембра, остали смо без једне од најзначајнијих савремених српских уметница.
Тек што је била надомак средњих година и у моменту своје пуне стваралачке активности отишла је Исидора Жебељан, композитор изузетно богатог опуса, убедљиво афирмисаног не само код нас већ широм света.
Била је композитор, професор на Факултету музичке уметности у Београду, прегалац у области културе и уметности, јавна личност високог угледа и ауторитета. Њени таленти, стваралачка енергија и општи интелектуални профил, били су од великог значаја за средину, за статус музичког и ширег уметничког стваралаштва у Српској академији наука и уметности, као и за научни и уметнички углед САНУ у широј друштвеној заједници.
Када је 2006. изабрана за дописног члана САНУ била је по годинама једна од најмлађих личности која је са само 39 година ступила у ову установу. Већ у тим годинама имала је веома убедљив опус – импресиван број композиторских дела, мноштво домаћих и међународних извођења са учешћем солиста и ансамбала највеће репутације и то у разним областима солистичке, камерне, оркестарске музике, као и сценских поставки дела оперског жанра.
И после избора у САНУ наставља се, чак са појачаним интензитетом, њена стваралачка активност, надаље се развија њен особени ауторски израз. Следи низ нових убедљивих домета. Нове композиције, нове светске премијере, опере, сценска и филмска музика, безбројна извођења у земљи и у престижним центрима музичког збивања Европе и света.
Нижу се прослављена дела која изводе најзначајнији ансамбли света Би-Би-Си симфонијски оркестар, Берлинска филхармонија, Бечки симфоничари, Бродски квартет… Компоновала је за више од 30 позоришних представа и филмова међу којима и „Дом за вешање”, „Аризона дрим”, „Подземље”. Међу најзначајнијим делима су и композиција „Коњи Светог Марка”, опера „Зора Д”, „Маратонци трче почасни круг”, „Две главе и девојка”, „Три чудне љубави” и многа друга.
Не само компоновање, распламсава се и њена извођачка делатност, исказује се као диригент, као пијаниста, као мисионар у области културе, као педагог такође. Све ово прати убедљива дискографска продукција, вишеструко позитивне критике и бројне награде и признања за доприносе развоју музичке уметности у Србији и иностранству.
Тако се пред Исидором отварају нови путеви, нови контакти са светом, следи лавина поруџбина, ексклузивни уговори, нове светске премијере, фестивали, ауторски концерти, бројна нотна издања, све учесталија путовања. Готово да се више не зна где је тренутно ова уметница веома ужурбани номад. Не зна се да ли је, или није и када је у свом Београду. А када јесте, то је са прегрштима нових признања у рукама. Једно од њих је Берлинска номинација међу десет најперспективнијих личности на свету 2008.
А онда, 2012, по избору за редовног члана САНУ, ништа мање фуриозним интензитетом наставља активности, нешто више окренуте домаћем амбијенту. Значајно помаже обележавању 170-годишњице постојања САНУ. Оснива и води Одбор за заштиту музичке баштине у Србији, организује веома посећене сусрете са музичким ствараоцима у Галерији САНУ итд. Све што је радила, чинила је са емоцијом и у карактеристичном темпу са еруптивном жустрином као да се некуд жури. А журила је!
Исидора Жебељан, чини ми се, припадала је оном типу личности који бира пут којим се ређе иде. То је онај најчешће стрми пут, пут против струје. И када је о музици реч и када је реч о ширим питањима културе, па и када је реч о друштвеним актуелним збивањима, није се устручавала да јавно, на свој начин импулсивно, изнесе бритко мишљење.
Свесна ризика да неће увек бити схваћена нити прихваћена, у немало прилика, најчешће и на своју штету, остајала је по страни доминантних струјања. Махом, наликовала је усамљеном стаблу у пољу које се баш због тога све више разгранава и разлистава.
Таква, баш као и она сама, баш као што је била њена природа, њени погледи и залагања, несклона компромисима, била је и њена музика. Мењалачки усмерена, упечатљива, умногоме проналазачка, несумњиво инвентивна и изворна. Таква ће и бити упамћена и остаће да траје, да одзвања у нашем слуху и у концертним дворанама широм света. Слава јој.
Академик, секретар Одељења уметности САНУ
(из обраћања на испраћају Исидоре Жебељан 3. октобра 2020. у Алеји заслужних грађана)
Извор: Политика
