Искрена молба депеесовцима у транзицији – прелету: Останите дома

Milo-Djukanovic-i-MIlica-Pejanovic-djurisic-001

Та „ консолидација прогресивне струје“, коју је осмислио Светозар Маровић, операционализовао Вукашин Мараш, преко ноћи је „освијестила“ већину чланова главног одбора

Пише: Мићо Ивановић   

Када је на главном одбору већ озбиљно напукле  партије крајем  марта 1997. године  њен тадашњи лидер Момир Булатовић обзнанио размјере шверца цигарета, извео рачуницу колико се заради по једном шлерперу и колико од тога заврши у приватне сламарице;  један високи дужносник партије је огорчено констатовао да је срамота да се неко размеће толиким новцем, а он нема пара да дјетету купи патике.

На тој сједници уз, директно прозваног, Ђукановића остали су само: Светозар Маровић, Филип Вујановић, Душко Марковић, Благоје Церовић, Милутин Лалић и Војин Ђукановић.

 „На маратонској сједници главног одбора крајем марта 1997. године линија коју је заступао Ђукановић добила је само седам гласова, након чега је он поднио оставку на функцију потпредсједника  партије. Међутим, врло брзо дошло је до консолидације прогресивне струје у ДПС, и он је поново изабран за потпредсједника“, пише на званичном сајту ДПС-а, у одјељку „историјат“.

Тада је умјесто Булатовића, који је како сада исповједнички признаје Маровић пропустио прилику да их искључи из партије, можда неке и похапси, на њено чело дошла Милица Пејановић Ђуришић.

Та „ консолидација прогресивне струје“, коју је осмислио Светозар Маровић а операционализовао Вукашин Мараш, преко ноћи је „освијестила“ већину чланова главног одбора.

Шта све могу једне патике и азбука

Има мноштво примјера тог освјешћивања али су два посебно илустративна.

Први се односи на витеза у патикама. Он је на првој сједници био огорчен на Ђукановића што се игра са милионима, а он нема ни за патике дјеци.  А на другој је гласао за њега. Булатовић је овај салто мортале прокоментарисао опаском „значи купљене су патике“.  

Други је примјер четири члана главног одбора са Цетиња. Они су на прву сједницу дошли са договором да приликом гласања буду уздржани. Нијесу знали која ће струја превагнути, а ваљало је макар остати незамјерен ономе ко однесе побједу.  Пошто се гласало по азбучном реду прва двојица су, поштујући договор, били уздржани. Међутим, како је гласање одмицало и постало очигледно да Булатовић има убједљиву подршку, отприлике сваки осми је био за Мила,  друга двојица из доњег дијела азбуке су прагматично одступили од договора и дигли руку за „Брка“, како су из милоште звали шефа партије.

Како струја освјешћује, кад Мараш индукује

Само неколико дана касније , након што их је протресла „консолидација прогресивне струје ( ову синтагму је једино могао да смисли Маровић) сви ови јунаци нијесу имали дилеме за кога треба да гласају.

Иако би неко, имајући на уму новац, привилегије, запошљавање и талове које су  крчмили свих ових година, с правом казао да је то наивно и будалаштина, ипак се мора искрено рећи да никада није било лагодно бити депеесовац. Морао си како ти се каже мијењати: вође, нације, језике, вјере, увјерења, капе, грбове, химне, барјаке, свјетоназоре… И никада нијеси био ни свој, ни слободан. Велика је мука носити то у себи. То разара.

Колико сам пута на најразложнију критику хаоса који свима нама три деценије прави њихова партија, од њених војника чуо одговор „све ти је узалуд он ће завршити (читај покрасти) и ове изборе“. Никада нијесам могао појмити каква је свијест човјека који тако размишља и жели да буде дио те приче. А ријеч је о великом броју људи.

К попу или к љекару, или прво пред огледало

Искрено био сам у дилеми да ли такав човјек треба да се обрати попу или љекару. Сада немам дилеме. Прво мора себи, када се осами у купатилу испред зрцала,  све искрено сасути у брк. Иначе, нема даље. Мораће одмах код љекара. А поп ће доћи, тек на крају.

Вазда је било нелагодно, а данас је тужно и незавидно бити горљиви депеесовац. Шта сада да кажеш за свог „шефа и господара“ чију си слику додиривао као најсветију икону. Сада када, као небројено пута раније, није „завршио“ изборе. Сада када је доживио изборни дебакл. Треба имати на уму да у бирачком списку има десетине хиљада уљеза, па постаје јасно да је много горе изгубио него што показују званичне с Сада, да се само овлаш поспреми бирачки списак и из њега избаци сваки други уљез и изађе на изборе, не би много боље прошао него заједно двије социјалдемократије.

То добро знају дојучерашњи његови поклоници и климоглави па многи од њих ових дана понизно и кроз зубе изговрају „нека нам је срећна слобода“. А драги моји, слобода се не добија на поклон, посебно не од партије, него се осваја, узима, понекад и отима. Она се не носи у Џепу или на златној картици. Она се осјећа у грудима, тамо гдје обично човјек чује нешто што зове душа. 

А ко нам није дао ту слободу, шта си ти чинио ове три деценије неслободе и од чега си живио? Питањем сам узвратио једном депеесовцу у прелету, на снисходљиву честитку слободе.

Није га било лијепо видјети док је одлазио.

Не знам и не занима ме куда ће он и у коју нову партију, али јамачно знам да је сезона прелета увелико почела.

Милицу у Владу а Зокија у МА, да сви „брм брм“ полетимо

Сада се из партијских кругова, као алтернатива Милу нуди Милица. Ваљда здраво ткиво ДПС-а. А баш она је, када је било густо умјесто Мила на волшебан начин уз помоћ „конослидације прогресивне струје“ преузела партију од Булатовића, да би Мило могао остати у Влади и наставити са работом због које се разишао Момом. Неће да може, све док њен супруг Зоран не објасни све што зна о „брм брм“ националној авио- компанији Монтенегро Аирлинес (МА) и списканим милионима.

Али не никако својаку Ивици. Него неком другом иследнику. Узгред и невезано, немам појма на кога је Маровић мислио када је недавно скрушено и болећиво признао да је велике јаде видио док је од апсане „спасио мужа једне драге колегинице“.  

Било како било, сада треба остати кући, у ДПС-у. Иако је кућа након изборног земљотреса испуцала, домаћин је избезумљен, промаја на све стране, нека ђеца спавају по комшилуку а друга доцне из града, дужници цукају на врата, ријечју све отишло у першун.

Ваља остати дома, због партијског једниства и слоге. И што је битније да се не шири вирус. Не короне, него много вирулентнији вирус (то значи заразнији – слушао ја професора Мугошу) штетног схватања партиотизма и државе.

Зато Вас братски и патриотски молим господо прелетачи останите дома у ДПС-у. Посебно ви ревносници који сте свих ових деценија трговали људским душама. Обичним гласачима све нека је просто, иаонако им није било лако.

Извор:
ИН4С