Усташка војница освојила Бању Луку!

Један читалац нам је скренуо пажњу да је видио у слободној продаји часопис који се на глорификујући начин бави усташким покретом.

Са фотографије коју и ви имате прилике видјети, чинило се да је то неко екстремно нацистичко гласило, каква нису ријетка у Хрватској, и да га неко продаје ван званичних канала.

Увјеравани смо да је у питању слободна продаја, на киоску са грбом Града Бања Лука на себи, те да је фотографија снимљена преко пута некадашњег Војног одсјека. Данас је то преко пута Уставног суда, Борачке службе и Правобранилаштва РС…

Симболично, зар не?

Извршили смо провјеру и наш репортер је установио да је све изречено истина. Наиме, часопис ВП (Војна повијест) је издање Вечерњег листа и сасвим легално се продаје у Бањој Луци, као и сва остала издања из Хрватске. (Обрнуто немојте ни да помишљате).

Просто, у овом броју су се одлучили бавити темом „Почетни развој оружане силе усташког покрета“.

И дан данас, без обзира што је то очигледна ментално-медијска агресија на здрав разум, медији из Федерације БиХ и Хрватске арлаучу о некаквом „српском национализму“. Да се разумијемо, српског национализма, ако га је и било за неравноправно поређење са муслиманским и хрватским шовинизмом са почетка деведесетих – ДАНАС НЕМА!

У Бањој Луци је донедавно Парк Петар Кочић, дакле сам центар града, био уоквирен са једне стране од Града донираним простором Хрватског културног центра (некадашњи Плави подрум), а дијагонално са продавницом хрватске конфекције „Кроата“, која његује потрошачки мит да су Хрвати измислили кравату и дали јој национално име.

У Бањој Луци људи сасвим нормално прођу кроз Господску улицу са дресом хрватске репрезентације на леђима. У Бањој Луци Радио-телевизија Републике Српске титлује готово све филмове и серије латиницом и то њен директор правда поштовањем наметнутих амандмана на Устав. У Бањој Луци је близу деценије министар просвјете и културе био хрватског поријекла, а сада је исти представник Српске у Загребу.

Све су то ствари које се ни у сну не могу замислити у Загребу, но опет су Срби ти који су националисти.

У Београду је пожељније да будеш било шта друго него Србин „из Босне“, или са западне стране Дрине уопште; тако да на њега не треба трошити ријечи. Али, свеједно, наши ће омладинци образовани на девизној сиси НВО-слуђивача, почети да хистеришу уколико неко нешто на српском језику проба написати ћирилицом на некаквом полумеђународном скупу. Енглески уз то нипошто није довољан!

То све показује и најновији архискандал (без одјека) у Београду, са позивницом на изложбу Хрватске новинске фотографије 2012. Они који реагују на ово, вјероватно су исто неки покварени и зли људи, као и ово мало идеалиста са Фронтала. Умишљамо ваљда да постоји правда и поштење.

Паметном (ни близу) доста

Но, да не залазимо даље у здрав разум, јер то је баш досадно већини популације у РС, која би очигледно да изумире усљед вишка љубазности.

Војна повијест стога има уводник који каже да је доста табуа и идеологизације историјских факата. Да је то све дио хрватске историје, као што је и чланство у Брозовој ЈНА. Штавише, ово новинско издање тамошње министарство просвјете (Касиповићев еквивалент) препоручује за кориштење у настави повијести као допунско средство!

И поред тога, тешко је сакрити да је, као читава данашња Неовисна Република Хрватска; све то једна лијепо упакована стаза којом се настављају тековине Независне Државе Хрватске из доба систематског истребљења Срба у Јадовном и Јасеновцу. Ово издање и поготово чланак о Усташкој војници то несумњиво потврђује и оснажује.

Усташе су се само „светиле“

Тако се у овом издању наглашава да Усташка војница (Хрватска војска) никако није могла да успостави јединице вишег бројног састава, због општенародног српског устанка. У овом случају, за разлику од унутарсрпских препирки, устанак 1941. се не посматра као комунистички, већ се каже јасно:

„У првим данима након проглашења НДХ ове су постројбе из користољубља, освете или некога другога разлога починиле бројне ратне злочине над српским становништвом, а које су га потицале на дизање устанка. Несумњиво је да би до устанка засигурно дошло и да над српским становништвом нису почињена страховита насиља и злочини, јер су успоставу НДХ Срби доживљавали као окупацијски чин, и као што је устанак букнуо у самој Србији, засигурно би се догодио и на подручју НДХ.“

Дакле, сама чињеница да се систематски и озакоњени злочин геноцида над српским народом карактерише као ратни злочин због „користољубља, освете или другога разлога“, била би довољна да свака нормална влада (али не и Влада Хрватске) донесе уредбу о забрани и повлачењу овог издања.

Нажалост, прије да ће се десити такав неки немогућ сценарио, него што би се Влада РС сјетила да забрани увоз и дистрибуцију оваквих издања на својој територији. То је једна од најсигурнијих стаза да се оствари Павелићев сан о Бањој Луци као главном граду НДХ.

Усташе су се, сиротани мали, само светили… Вјероватно за то што их је Српска војска 1918. поштедила за злочине које су почили над Србима у Аустро-угарској, а особито по Мачви и другдје у Србији, прешалтала их у колону побједника (као и 1945. године), те их ослободила ропства под Аустро-угарском и плаћања ратне одштете?

Помози сироту, на своју срамоту

Ова насловница (Францетић) и текст Војне повијести, исувише јасно указују да то није храбро детабуизирање историјских факата о усташким формацијама за заљубљенике у војну историју. Ми би на Фронталу то поздравили, вјерујте!

Само из наведеног пасуса се види да је у питању намјера скидања етикете зла са усташтва, јер лијепо се каже да би се Срби побунили шта год да им се радило, као што су се бунили и у Србији. Онда (ваљда) и није проблем што их се истребљивало. (!?)

У подтексту треба дакле да дјеца при настави историје прочитају и схвате да је етничко чишћење више од 400.000 Срба из Републике Српске Крајине и Хрватске сасвим природан наставак онога што је започео Анте Павелић, те да то има своје природословно и повијесно оправдање.

Ова писана реакција Фронтала није позив на забрану хрватске штампе у Српској, већ управо обрнуто. Овим желимо једном за свагда окончати лажи и подметачине о тобожњем српском шовинизму и екстремном национализму. Ствар је обратна!

Клеронацистички устрој хрватске државе и екстремни шовинизам у институцијама Федерације БиХ, правда се улагањем великог новца у медијску харангу и финансирање овдашњих и тамошњих тзв. НВО, које измишљају српску нетолеранцију и агресивни национализам. Ако ништа – а оно за малигно „изједначавање“.

Све је то у циљу произвођења „идеологије извињавања“ код Срба и немогућности становништва да реагује на потпуно преузимање привреде. Прво од домаћих лопова и издјаника, а онда од стране хрватских компанија (посебно трговинских ланаца), док привреда у Српској и Србији пропада и нема приступа на тржиште Хрватске.

У тој потрошачкој корпи лежи зец.

Извор: Фронтал.СРБ