Александар Поповић: Вашингтонске неистине о Газиводама

Једна од тачака која је наведена у папирима које су приказани након разговора у Вашингтону јесте везана за језеро Газиводе. Намерно не користим термине „потписани“, „уговори“ и сличне, зато што српској јавности још увек није показано шта је из Вашингтона донесено, саветница за медије Александра Вучића негира да је он потписао оно што смо видели да јесте, и, како би се замаглиле бизарности вашингтонског текста, ствара се магла која би требалo да сакрије разне аспекте ових разговора.

Осим у иступима Александра Вучића, мало је пажње у србијанској јавности изазвала тачка у папирима која је везана за језеро Газиводе. У овом осврту нећу се бавити историјом стварања ове акумулације, значајем који има за снабдевање водом средина јужно од Ибра, укључујући и Приштину, нити значајем који има за функционисање термоенергетских капацитета на Косову и Метохији. Бавићу се само производњом електричне енергије и изјавама Александра Вучића везаним за Газиводе и електричну енергију.

За почетак, само мало математике. На Газиводама постоје две турбине, снага сваке је 17,5 МW, укупна је дакле снага обе турбине 35 МW. У капацитетима који се налазе на територији Србије ван територије Косова и Метохије укупно је инсталирана снага од 7407 МW, не узимајући у обзир тзв. повлашћене произвођаче који нису део ЕПС-а, а који су, на дан 31.12.2019. имали инсталисану снагу од 563 МW. Једноставна математика нам говори да дакле снага Газивода представља мање од 0,5% укупно инсталисане снаге у електроенергетском систему Србије ван територије Косова и Метохије.

Турбине на Газиводама производе годишње, у зависности од хидролошког стања и коришћења, између 83 и 118 GWh електричне енергије, посматрајући период од 2009. године до данас. Како се у Србији ван територије Косова и Метохије, годишње произведе преко 35.000 GWh електричне енергије годишње, сасвим је јасно да је на овом језеру производе чак и мањи удео електричне енергије у односу на укупно створену, него што је удео инсталиране снаге. Све у свему, имајући у виду електроенергетске капацитете у Србији, они на Газиводама су занемарљиви.

Да одмах у овај текст уведем и две логичне и лако разумљиве категорије.  Једно је потрошња. Најлогичније и најнормалније је, у случају малих производних капацитета, струју трошити близу места на коме се произведе. Пренос струје кошта, наравно да је тај трошак неизбежан у случају преноса струје из великих капацитета, али се у случају малих она троши што је могуће ближе места настанка. Друга је важна ствар да киловатсати немају „отисак прста“. Сва је струја иста, ма где се произвела, ма из чега се произвела, у тренутку када уђе у преносни систем, она може њиме да путује, без обзира на општинске, градске, државне границе, административне линије итд.

Производни капацитети Газивода су „кап у мору“ произведене електричне енергије у Србији. Так кап Србији ван територије Косова и Метохије не значи ништа. Међутим, она се троши углавном близу места настанка, на северу Косова и Метохије и чини између четвртине и трећине потрошње овог дела наше јужне покрајине. Одакле северу Косова и Метохије преостала количина електричне енергије? Може да је добије са југа, али свакако, како се не би зависило од добре воље косметских Албанаца, снабдева правцем из Новог Пазара,  капацитета 100 MW (дакле, уколико се користи у пуном капацитету, три пута је већа количина електричне енергије од оне која се може у Газиводама произвести).

Струја Газивода остатку Србије не значи ништа. Северу Косова и Метохије значи живот (у случају, на пример, хаваријског прекида снабдевања из правца Новог Пазара).

Александар Вучић је својим изјавама након вашингтонских разговора попут оне „јер ми нисмо добијали уопште ту струју с Газивода до сада“ (http://rs.n1info.com/Vesti/a636511/Vucic-o-sporazumu-iz-Vasingtona.html), „зато што ми немамо ни киловат струје са Газивода у овом тренутку“, „струја нам не иде уопште“ (обе https://www.intermagazin.rs/vucic-nismo-potpisali-sporazum-sa-pristinom-vec-sa-amerikom-albanci-ce-morati-sve-da-ispune-zato-su-besni/) изрекао свесно или несвесно озбиљну неистину. Струју смо добијали. Ми. Прво лице множине. Ми Срби. Грађани Србије. Срби на северу Косова и Метохије су струју са Газивода добијали. Или Александар Вучић са овом чињеницом није упознат, или не сматра север Косова и Метохија, па самим тим и цео Космет, делом Србије. Други део проблема оваквог његовог приступа је у томе што би неко у будућности могао, неко, наравно, од косметских Албанаца, да истакне паролу „Газиводе раде, Београд се гради“. Јер, Александар Вучић тврди да Срби струју не добијају сада, а добијаће је у будућности.

Да је желео озбиљно да се бави питањима електроенергетске имовине, Александар Вучић је у Вашингтону могао да покрене питање власништва и произведене струје из термоелектрана „Косово А“ и „Косово Б“ – српских електрана подигнутих новцем државе Србије, власништвом државе Србије, електрана које су отете и из којих Србија ван територије Косова и Метохије „нема ни киловат струје“. Те две електране имају укупан капацитет од 1290 MW. Није то учинио.

Извор:
ПОКРЕТ ЗА ОДБРАНУ КОСОВА И МЕТОХИЈЕ