Овај Споразум не представља компромис или консензус већ је у питању окупљање око „најмањег заједничког садржаоца“

Прије него изнесем дјелимично мишљење о Споразуму, желим да нагласим да је ово мој лични став и унапријед саопштавам да ни у какве евентуалне полемике у коментарима тим поводом нећу улазити.

Прво, овај Споразум не представља компромис или консензус – општи, народни, национални, какав год, већ је у питању окупљање око “најмањег заједничког садржаоца” – а то су у овом случају – демократизација друштва и борба против корупције. Компромис подрадзумијева потпуно, дјелимично или половично задовољење свих страна учесница. У овом случају читамо да се некима „остварио сан“, док су неки далеко до тога.

Друго, разумијем да став “да неће бити политичког реваншизма” служи увођењу нове вриједности а то је прије свега смиривање тензија и излазак из кризе. То је добро, заиста добро, онолико колико није добро да јасно исказана народна воља у било ком тренутку буде талац једне агресивне политичке мањине која је дуго паразитирала на државним јаслама и која одбрану својих привилегија данас представља као одбрану државе. Такође, упоредно искуство каже да је јако мала раздаљина између “неће бити реваншизма” и “могу и неки дојучерашњи ДПС-овци у нову власт”. И то нека свако има у виду. Стотине и хиљаде људи претрпјеле су разне облике прогона, дискриминације, репресије. То је жртва која је у основи борбе која је резултирала побједом и освајањем демократије.

Треће, на питање да ли ће Срби у Црној Гори сада форсирати причу “ми смо држави донијели демократију”, дакле, сличну оној коју су форсирале партије националних мањина “ми смо изгласали независност”, одговор је: НЕЋЕМО. Зато што смо се ми Срби изборили за демократију као цивилизацијску вриједност којој и сами припадамо – у земљи која је наша и у којој смо аутохтони.

Четврто, нова политичка већина није добила мандат за повлачење одлуке о признању Косова. То сви знамо. Но, баш зато што није добила мандат за тако нешто, нити је о томе у кампањи било ријечи – онда је претјерано и потпуно сувишно навођење као засебне ставке реченице да “у мандату ове владе неће бити повлачења признања Косова”. Штавише, ако је неко желио да одређену ствар издвоји – могао је то учинити истицањем става у вези промјене тзв. Закона о слободи вјероисповијести јер је борба против истог била један од кључних фактора у стварању нове друштвене већине. Ако неко каже “то се подрадзумијева”, у праву је, али тај неко је то исто могао казати и за неотварање питања Косова а не да претјерано удовољава – мањини у оквиру нове већине.

Оно што неко третира као вишак мудрости, нека зна да се то некад зове и – мањак самопоуздања. Раније сам истицао па ћу тиме и ову објаву завршити: највеће достигнуће овог процеса је што смо се окупили око вриједности, коначно, а не око личности. И то нека свако, без изузетка, ко је игром случаја добио улогу коју јесте, има у виду. Побједом над ДПС-ом, послали смо јасну поруку – да било какве облике самовоље не желимо.

Овај Споразум је по мјери тренутка, у то нема сумње, али је чињеница да је у односу на одређене ствари показан вишак а у односу на неке апсолутни мањак сензибилитета. У сваком случају, нека нам је срећна демократија свима, јер она са свим манама и врлинама јесте била неопходна. Демократија је вишеслојан и сложен процес и у оквиру ње, шансе за равноправну борбу, увијек су много веће.

Свако добро.

Са вјером у Бога и ослобођење Призрена.

Живјела Црна Гора.

Извор: Поглед