Соколски болничари и болничарке

Соколска друштва организовала су за своје потребе болничке течајеве. У друштву Орловат Соколске жупе Белики Бечкерек (данас Зрењанин) одржан је 1934. нижи течај на иницијативу чланице друштва Зоре Седлар, свршеног слушаоца вишег самарјанског течаја. Течај је трајао 6 недеља, одржаван је увече и трајао је 3 сата оних дана када није било вежбе.  Похађало  је течај 3 чланице и 12 чланова. Међу течајцима било је  и таквих који су једва знали читати. Испит је био 24 марта 1934. Сви полазници су завршили течај са врло добрим успехом. После испита у соколани је одржано предавање о Црвеном Крсту и његовом задатку.  У чланку се истицало: „Тако је ово наше друштво међу првима у Жупи, схваћајући вредност ових течаја, дошло до спремних младића који ће нарочито на селу знати помоћи и указати прву помоћ.(1)

Сходно правилнику Савезног лекарског одсека, Савез Сокола замолио је соколска друштва да редовно посећују самарићанске течајеве Црвеног Крста, ако нису била у могућности да их сами организују.(2) Са заоштравањем ситуације у Европи Црвени Крст  је убрзано организовао течајеве за добровољне болничарке. У оквиру Народно-одбрамбеног одсека Соколске жупе Сарајево, основан је 1938. при одсеку реферат за самарићанство и одбрану од напада из ваздуха. Све соколске  јединице (друштва и чете), нарочито оне у већим местима требале су да одрже преко зиме за све своје чланове течајеве за одбрану од ваздушних напада. Све јединице без разлике требале су да одрже самарићанске течајеве за све чланице без обзира да ли су оне извршујуће или помажуће. Народно-одбрамбени одсек Соколске жупе Сарајево закључио је да  све соколице на подручју Жупе Сарајево морају завршити самарићанске течајеве.(3) У жупи Сарајево соколице су се обучавале од 1937. за народно-одбрамбени рад. Биле су формиране екипе болничарки, екипе за кување, екипе за крпљење рубља, итд. Сарајевска жупа је скупљала новац и намирнице да би у случају потребе могла самостално да води болницу.  Соколице жупе Љубљане су редовно и марљиво посећивале самарићанске течајеве, које је приређивао Црвени Крст. У чланку у „Соколском гласнику“ истицало се: „На тај начин су стотине и стотине наших соколица оставиле забаву и корзо и своје слободно време навече искоришћују за то, да посећују ове течајеве и тиме помогну општој ствари“.(4) Болничарске течајеве завршиле су до 1939. соколице из жупа: Београд 90, Цеље 90, Крањ 44, Карловац 8, Љубљана 39, Марибор 24, Мостар 14, Ниш 59, Осијек 15, Сушак 5, Шибеник 8 и Загреб 13;(5)

У просторијама Савеза Сокола у Београду био је 19 септембра 1939. отворен самарићански течај, у организацији Женског техничког одбора Савеза  и Женског техничког одбора Соколске жупе Београд, уз помоћ Обласног одбора Црвеног Крста. Течај је отворио инг. Миливоје Смиљанић, заменик старешине Савеза СКЈ, и Милица Шепа, заменица савезне начелнице. За течај пријавило се око 50 соколица. Течај је одржаван понедељком, средом и петком, од 19 до 21 час, у просторијама Савеза Сокола на Теразијама  (сада зграда Протокола).(6)  Начелништво Савеза Сокола и жупе Београд, у сарадњи са Обласним одбором Црвеног крста, организовао је I самарићански течај за чланице и старије нараштајке београдских друштава. Течај се одржавао у просторијама Савеза Сокола, а водила га је др. Загорка Ристић, делегирана од Обласног одбора Црвеног крста, уз помоћ соколице Живке Мелентијевић. Практичан рад био је у амбуланти Окружног уреда под надзором дра Влајка Ђуровића који је одржао и неколико предавања. Било је 69 уписаних, али је један део одустао одмах након првих практичних вежби. Испити су одржани 19 новембра 1939. у присуству заменика старешине Смиљанића, начелнице Скалар и заменика старешине жупе Вучковића. Комисији је председавао председник Обласног одбора Црвеног крста др. Младеновић, а испитивала је  др. Загорка Ристић. На течају 21 сестра положила је са одличним, 23 са врло добрим и 3 са добрим успехом. Течај су завршиле чланице савезног и жупског начелништва, готово све сестре из стручног одбора Савеза и жупе, и велики број начелница београдских друштава. По одржаним испитима била је заједничка другарска вечера на којој је у име течајки говорила Милена Груборова, истичући заслуге др.  Ристићеве и др. Ђуровића за одржање течаја.(7)  Болничарски и самарићански течај који је приредила месна организација Црвеног крста у Славонском Броду посећивало је 8 чланица сокола и 2 нараштајца.(8)

Београдска жупа основала је одсек Одбрамбено васпитање жена. Прочелник одсека била је Живка Мелентијевић. Жупа Београд приредила је I соколски течај београдских друштава за добровољне болничарке. Од пријављених 65 сестара течај је завршили 47. Течај је водила Живка Мелентијевић уз сарадњу др. Загорке Илић, изасланице Црвеног Крста, и др. Ђуровића. Одржано је 90 теоријских и 186 практичних часова. Сличне течајеве одржала су соколска друштва Земун Матица и Панчево, тако да је жупа располагала са 120 квалификованих добровољних болничарки.(9) Сестре које су завршиле први течај за добровољне болничарке позване су да се јаве начелници жупе Београд због распореда за практичне вежбе.(10) У Соколском друштву Београд-Матица  добротворни одсек друштва основао је  „Болеснички одбор”. Одбор су сачињавале чланице које су завршиле курс за милосрдне сестре Црвеног крста. За војну болницу за коју је било предвиђено да  за случај рата буде смештена у Соколском дому чланице су спремале сав потребан материјал за 300 болесника, креветско рубље, …(11)

Соколско друштво Стари Футог организовало је заједно са месним одбором Црвеног крста течај за болничарке. Течај је трајао шест недеља. Пријавиле су се за течај 23 соколице. Течај је одржаван три пута недељно у соколани, а њим је руководила др. Јелена Винокић, здравствени референт.(12) Уз сарадњу жупског одбора за Петрову петолетку Соколско друштво Инђија приредило је течај за прву помоћ (самарићански течај) од 17 до 26 октобра 1939. у Инђији. Одржано је 5 предавања. Предавао је др. Петар Илић, лекар из Београда. Предавања у соколани посећивали су многобројни учесници, оба пола и различитих година старости. Течај су посетили у име одбора СПП Валаџија, Радаковић и Младеновић. Последње предавање одржано је о заштити од напада из ваздуха. По завршетку течаја одржан је испит и пригодна свечаност, којој је присуствовао у име Соколске жупе Београд Стаја Стајић. Присуствовао је и прочелник Савезног народно-одбрамбеног одсека, генерал Максимовић. Старешина друштва Војновић поздравио је госте, захваливши се уједно и др. Илићу.(13) У просторијама Соколског друштва Загреб II  отворен је 27 маја 1940, соколски течај за болничарке, у сарадњи са Црвеним Крстом у Загребу. За течај који је трајао два месеца, пријавило се преко 50 чланица. Одмах после завршетка течаја предвиђено је да се одржи нови течај. Почетком јуна одржан је соколски течај за цивилну заштиту. На иницијативу Соколског друштва Обреновац одржан је први и други течај за добровољне болничарке. Предавали су старешина друштва др. Ристо Пурић и просветар Миодраг Лучић. Други испит положило је 28 чланица. Испиту су присуствовали и представници власти и месних удружења.(14)

Савез Сокола је на молбу Главног одбора Црвеног Крста, упутио окружницу жупама и јединицама да свесрдно помогну Црвени Крст у свакој акцији, и да се што више њих, који не подлежу војној обавези, а нарочито чланице, пријаве одборима Црвеног Крста за добровољне службе у случају рата.(15) Унија за заштиту деце одржала је специјални течај за соколице. Течај је одржан у просторијама „Дома ученица” у тадашњој Крунској улици у Београду. Течај је завршило 40 соколица из београдских друштава. Трајао је један месец, а предавана је : општа хигијена детета, опхођење са децом, исхрана деце, опхођење са децом у склоништима у случају рата. Предавачи су били : Др. Сарван, др. Вуловић, др. Смиља Костић, др. Вајс-Гајић, др. Милош Поповић, др. А. Скала и сестра Антонија Шифер. Соколице су посетиле Материнско удружење, Прихватилиште у Звечанској улици и Дечије одељење  Болнице железничког особља.  Успеху течаја допринели су предавачи, водница течаја Живка Мелентијевић и течајке које су пажљиво пратиле предавања. Практичне радове обављале су на  Дечијем одељењу  Болнице железничког особља.(16) Унија за заштиту деце  се припремала за евакуацију деце из Београда у случају напада из ваздуха.(17) Соколско друштво Београд III организовало је самарићански течај у току јула 1940. Течај је приређен под окриљем Подмлатка Црвеног Крста основне школе „Војвода Путник” са одобрењем Београдског обласног одбора Ц.К. За течај за чланове и чланице Сокола Београд III Црвени Крст је одредио др. Даницу И. Алексић, лекарку из Београда за теоријски део, а сестру-болничарку Вукосаву Рашковић за практични део наставе. Завршни испит био је 4 августа 1940.  Испиту је председавао изасланик Обласног одбора Црвеног Крста др. Сава Поповић, санитетски генерал у пензији. Од стране Подмладка  Црвеног Крста присуствовали су испиту Благоје Јелисавчић, управник школе и Драгомир Гајић, секретар. Од стране Сокола Београд III присуствовао је старешина друштва Добра Богдановић и чланови управе друштва. Др. Даница Алексић је и раније на неколико течајева имала одличне резултате. У име друштва Иван Тринајстић захвалио се свима који су допринели да се течај одржи и заврши са успехом, а то су били Одбор подмладка, Обласни одбор Црвеног Крста, предавачи, као и сами слушаоци који нису жалили ни труда а ни времена да посао заврше.(18)  У чланку у листу  „Соколски гласник“ истакнуто је да је у свим акцијама Црвеног Крста : „.. учествовало је увек и соколство где више где мање. На тај начин је вршило и соколско-националну и општечовечанску дужност. У садашњем времену потребно је да та сарадња буде још јача и приснија, и соколство широм наше земље треба да помогне успешно извођење недеље Црвеног крста. Сваки соко и соколица којима је могуће, треба да се учлане у  Црвени крст барем као помажући чланови”.(19) За мушки нараштај  Соколско друштво Панчево одржало је 1940. течај за пасивну заштиту. Течај је похађало 56 нараштајаца, а водио га је Евгеније Лазаров, капетан 8 пешадијског пука. Одржан је течај за добровољне болничарке, који је похађало 36 нараштајки. Течај је водио друштвени лекар Александар Мандрусов.(20) Сем сокола и остала национална друштва су слала своје чланице на самарићанске течајеве. Чланице Кола Српских Сестара из Старе Пазове (њих 20) свршиле су нижи самарићански течај који су одржавали лекари у оквиру друштва Црвеног крста.(21)

Савез сокола је у међуратном периоду учествовао у акцијама  Црвеног Крста и сличних организација. Сматрали су да су тако вршили и соколско-националну и општечовечанску дужност.  Друштва су сматрала да су им потребни болничари посебно на селу. У годинама пре почетка Другог светског рата соколице су се на течајевима обучавале за квалификоване добровољне болничарке. Соколске јединице организовале су и своје течајеве уз помоћ Црвеног Крста, Уније за заштиту деце, … .  Савез Сокола замолио је соколска друштва да редовно посећују самарићанске течајеве месних одбора Црвеног Крста, ако нису били у могућности да их сами организују. На молбу главног одбора Црвеног Крста, Савез Сокола упутио је окружницу жупама и јединицама да свесрдно помогну Црвени Крст у свакој акцији, и да се што више њих, који нису подлегали војној обавези, а нарочито чланице, пријаве одборима Црвеног Крста за добровољне службе у случају рата. Жупе и већа друштва скупљала су новац и материјал за болнице да би у случају рата могли да воде болнице. Скоро сва соколска штампа извештавала је о раду течајева.

Саша Недељковић
члан  Научног друштва  за  историју  здравствене  културе  Србије

Напомене :

1. -чки, „Друштво Орловат. Самарјански течај у друштву”, „Соколска Просвета”, Нови Сад, мај 1934, бр. 5, стр. 232, 233;

2. „Самарићански течајеви”, „Вијести из јединица”, „Књига за соколско село”, Мостар, Новембар 1937, бр. 11, стр. 225;

3. „Наша соколска акција”, „Соколски гласник“, Београд, 1 новембар 1938, бр. 40, стр. 4;

4. И.С, „Народно-одбрамбени рад наших соколица”, „Соколски гласник“, Београд, 10 новембар 1939, бр. 45, стр. 4;

5. „Извештај о раду управе Савеза Сокола Краљевине Југославије за годину 1939, поднет X редовној годишњој скупштини 26 октобра 1940”, стр. 76;

6. „Отворењесамарићанског течаја наших соколица”,  „Соколски гласник“, Београд, 22 септембар 1939, бр. 38, стр. 2;

7. „Самарићански течај београдских соколица”, „Соколски гласник”, Београд, 28 новембар 1939, бр. 47 и 48, стр. 5;

8. И.К, „Из Винковачко-бродског окружја”, „Братство”, Осијек, 15 децембра 1939, бр. 12, стр. 230;

9. Годишњи извештај за XX редовну годишњу скупштину 7. априла 1940, „Око Соколово”, Београд, април 1940, бр. 4, стр. 24;

10. „Вести”, „Око Соколово”, Београд, април 1940, бр. 4;

11. „Вести Соколског друштва Београд-Матица”, „Око Соколово”, Београд, 6 септембар 1940, бр. 7, стр. 119;

12. „Кратке вести из нашег Соколства”, „Соколски гласник“, Београд, 20 октобар 1939, бр. 42, стр. 4;

13. „Соколски самарићански течај у Инђији“, „Соколски живот“,„Око соколово“, Београд 4. фебруара 1940. бр.2;

14. „Кратке вести из нашег соколства”, „Соколски гласник“, Београд, 7 јуни 1940, бр. 23, стр. 2;

15. И.С, „Течај Уније за заштиту деце, за соколице”, „Соколски гласник“, Београд, 12 јули 1940,  бр. 28, стр. 2;

16. Вести, „Око соколово“, Београд, 1 март 1940, бр.3;

17. „Соколство за Црвени Крст”, „Соколски гласник“, Београд, 2 јуна 1939, бр. 22, стр. 3;

18. И.Т, „Народно-одбрамбени рад у Соколском друштву Београд III”, „Соколски гласник“, Београд, 16 август 1940, бр. 33, стр. 5;

19. Арх. М.С, „Недеља нашег Црвеног крста”, „Соколски гласник“, Београд, 20 септембар 1940, бр. 38, стр. 1;

20. Иван Седлачек, „Скупштине Соколских друштава у Београду”, „Соколски гласник“, Београд, 28 фебруар 1941, бр. 9, стр. 4;

21. „Коло Српских Сестара – Стара Пазова”, „Извештаји о раду Главног одбора Кола Српских Сестара у Београду, његових одбора у земљи и сродних друштава за просту 1939/1940 пословну годину”, Београд 1941, стр.86, 87, „Вардар XXX календар Кола Српских Сестара за просту 1941 годину”, Београд 1940;