У диктатури се гласа против диктатуре

категорија Црна Гора / дана 11/08/2020 у 1:14 часова /

У Црној Гори траје борба народа са безочном, незајажљивом влашћу

Ово је борба народа са безочном, незајажљивом влашћу. Ово је последњи покушај да покажемо да смо народ, да смо грађани, да знамо своја права, да знамо своје обавезе и да смо способни да будемо дио озбиљне државе
На листи ДПС-а су на десетине наших покрадених и заувијек изгубљених милиона евра.
Не можемо да дозволимо да у оваквом смутном времену са диком изјавимо да смо аполитични

Пише: Маша Даниловић, члан Подгоричке господе

У нашем народу важи мишљење да свака промјена долази од некуд споља, умјесто од нас самих. И оно на шта треба да смо поносни и да поносити кажемо да се десио народ, ми кажемо да су се десили Амери, десили су се Руси, десила се Србија, утицала је Европска Унија.

Тако пред сваке изборе очекујемо да се деси нешто и да ми за тим нечим кренемо. За то Нешто се тешко кандидовати и постављају се небројени услови да би се то Нешто испратило и подржало: опозиција треба да се уједини, требају нам млади људи, требају нам старији и искуснији грађани, требају нам студенти, неопходни су нам професори, важно је да се стари политичари повуку, али није лоше неки стари и да остану, ваљало би да носилац листе буде свима познат, али исто тако боље би било да носилац листе буде ново и непознато лице…

Владајућој коалицији није постављен ниједан услов и зато су ту гдје јесу. Од њих очекујемо Ништа и то Ништа пратимо већ тридесет година без поговора. На листи ДПС-а су на десетине наших покрадених и заувијек изгубљених милиона евра. На листама опозиције су можда изгубљени избори, али није изгубљена нада. И нико никада неће саставити листу на којој ће бити сви људи који ће се свакоме допасти – нити се тако у демократској земљи гласа.

Тако се понајмање не гласа у диктатури. У диктатури се гласа против диктатуре. У диктатури не измишљаш хиљаду и један разлог да не одеш на бирачко мјесто. Идеш и гласаш ПРОТИВ, ако већ мислиш да немаш за кога.

Свака промјена је тешка, али је свака достижна. Ми немамо право због своје дјеце, својих унучади и дјеце њихове дјеце, да више ћутимо и гледамо како све иде уназад. Више немамо право да гледамо слике из своје младости, или својих родитеља, бака и ђедова, и размишљамо како је некада радило више жичара на Дурмитору, него што их ради данас.

Више немамо право да кажемо да је свеједно кога ћемо гласати јер су сви исти – имам план, ајде баш да пробамо да видимо јесу ли сви исти. Не смијемо да се пренемажемо и тражимо разлоге да не гласамо опозицију, мислећи да смо тако паметнији и чистији.

Не можемо да дозволимо да у оваквом смутном времену са диком изјавимо да смо аполитични. Не можемо то да радимо док се отимају светиње, док нема слободе медија, у држави гдје окорели криминалци слободно шетају и док је окорели криминалци слободно и воде.

Није ово борба опозиционих политичара са владајућом партијом. Ово је борба народа са безочном, незајажљивом влашћу. Ово је последњи покушај да покажемо да смо народ, да смо грађани, да знамо своја права, да знамо своје обавезе и да смо способни да будемо дио озбиљне државе.

Ово јесте борба за опстанак – опстанак културног и правичног свијета!