Објављивање писма Николе Јанића Александру Вучићу од 25.11.1998, као повод (2)

“Закон о информисању на основу кога је Златко пресудио листу „Данас“ је оличење данашње власти. Како је у образложењима приликом његовог доношења истицано, донет је и због тога да заштити част и углед носилаца јавних функција. Наводно, медији данас имају велику слободу, па морају да сносе и одговорност за оно што пишу и објављују. Као да је пре доношења тог закона свако могао да измишља и лупета шта му падне на памет – поготову против носилаца јавних функција, а то је, ето, било несанкционисано, па нам је тај закон и то такав какав је баш недостајао. Наравно, Закон је почео одмах својски и да се примењује. Било је примедби да су неки дошли под његов удар чак и пре него што је ступио на снагу. По ономе ко су тужиоци, а ко су кажњавани, због чега, колико и на који начин, и најпростија анализа би показала који је прави карактер тог закона.

Иначе, сам по себи, овај закон је побркао многе лончиће. Супротан је не само одредбама важећег казненог законодавства, већ и многим уставним начелима која се односе на загарантована права грађана. Наравно да таква теоретска разматрања нису тема овог мог писања, иако ми је то струка, па бих могао и о томе, али неке ствари ипак треба поменути. Пре свега, према опште усвојеним начелима казненог законодавства који важе у савременом свету, зна се који је однос прекршаја као мандатног кажњавања и кривичне одговорности. За неупућене ћу само поменути да су кривична дела тежи облик одговорности од прекршаја, те да су и санкције које се за једна или друга дела прописују у складу са тим. У складу са тим су и поступци који их прате. Кривични поступак је стриктно прописан, док је прекршајни поступак бржи и сумаран, што наравно никако не значи да неко и у прекршајном поступку може да буде кажњен без утврђивања материјалне истине.

Закон о информисању је пребродио све те правне заврзламе. У свом казненом делу прописао је, рекло би се, драконске казне које нису у складу са природом прекршајне одговорности. У спрези са прекршајним поступком, методом мандатног кажњавања, по том закону брзо и ефикасно се изричу тешке казне које нису примерене природи прекршајне одговорности. Тако смо добили неку врсту преког суда, који, по свему судећи, треба да застраши јавне медије. Ефекти тог закона су већ сада импресивни – гледајте РТС, а ако хоћете и да читате, читајте „Политику“. Ову последњу реч невољно и с тугом пишем. Што ми узеше „Политику“. Са њом сам научио да читам.

За оне листове који су мудрији, па избегавају да буду финансијски уништени кажњавањем на основу већ чувеног Закона о информисању, држава има и друге методе. Новински папир у земљи производи само једна фабрика – друштвена. Како саопштавају независни листови, они не могу од те фабрике да купе ни трећину потребног папира, иако су спремни – јер једино тако и могу, да плате пуну цену, и то одмах. За разлику од њих, режимски листови добијају и више папира него што им је потребно, по нижој цени, па кад плате и ако плате. „Политика“ је, ваљда и због тога, и даље богата и угојена, продаје се по истој цени као и танушни независни листови, а штампа се у огромном броју примерака јер се дели бесплатно пензионерима, болницама, месним заједницама и ко зна коме још.

Независни листови се обрате Савезном министарству за спољну трговину са захтевом да се дозволи увоз новинског папира, а ови то одбију, јер производња новинског папира у земљи задовољава домаће потребе. Ко је ту луд.”

* * *

Да ли сте икада чули да тужбу, у конкретном случају из медијске сфере, заступа лично потпредседник Владе задужен за ту област, а у присуству Министра информисања у улози посматрача. Где је ту претпостављена објективност поступајућег судије и није ли то парекселанс пример притиска на судију – мада у случају несрећног Златка Јовановића, кога овде често помињем, то не верујем да је био случај, јер нема сумње да њега горе поменути актери нису и одредили да у том спору суди.

А поменути актери су нико други до један професор правног факултета и актуелни министар информисања за кога недавно, она брука од човека, Сима Аврамовић, рече да је најбољи студент у историји Правног факултета у Београду.

“Никако да се откачим од несрећног Златка и очигледно срећног Шешеља. Захваљујући ТВ емисији „Радикалски таласи“, чији је главни и одговорни уредник српски министар информисања, генерални секретар Српске радикалне странке, управник спортског центра „Пинки“ у Земуну, Шешељево љубимче Александар Вучић – лично, а која се уредно сваке среде приказује на „Палми“ у ударном вечерњем термину (има и реприза), о већ поменутом суђењу сазнајемо и друге интересантне детаље, јер је цео ток суђења снимљен уживо. Тако сазнајемо и која је то телевизија снимала суђење и поред изричите забране снимања изречене од стране судије на почетку суђења. Додуше, судија је касније објаснио: овој ТВ екипи је снимање дозвољено јер не праве неред у судници. За остале, евентуално заинтересоване, нормално се претпоставља да ће правити неред, те тиме ометати суђење.

У улози тужиоца, проф. др Војислав Шешељ, потпредседник Владе Србије, председник Српске радикалне странке, професор Правног факултета у Београду лично. Заступник туженог, Биљана Кајганић, адвокат. Судија, несрећни Златко – лично. Суђење прати републички министар за информисање Александар Вучић, лично. Дошао је да са лица места посматра како се Закон о информисању примењује у пракси.

Тужилац, самоуверено и разбарушено, онако како и доликује наведеним функцијама, образлаже пријаву надугачко и нашироко – кога је тужио, зашто је тужио и сл. Златко понавља за њим, као он диктира записник, а не Шешељ. Овако је то изгледало:

Шешељ: Тужио сам одговорна лица у листу „Данас“

Златко: Тужио сам одговорна лица у листу „Данас“,

Шешељ: зато што су

Златко: зато што су,

Шешељ: објављивањем неистина у свом листу

Златко: објављивањем неистина у свом листу,

Шешељ: нанели штету мојој части

Златко: нанели штету мојој части,

Шешељ: и угледу моје личности

Златко: и угледу моје личности…………

Шешељ: Тужбу подносим на основу Закона о информисању

Златко: Тужбу подносим на основу Закона о информисању,

Шешељ: а који је закон заснован на Уставу

Златко: а који је закон заснован на Уставу ……………..

Шешељ: Тражим да се одговорна лица најстроже казне

Златко: Тражим да се одговорна лица најстроже казне.

Шешељ: По закону!

Златко: По закону!,

Шешељ: и Уставу!

Златко: и Уставу!

Шешељ: То што одбрана истиче да су они само пренели

Златко: То што одбрана истиче да су они само пренели,

Шешељ: оно што је објавила агенција Фонет

Златко: оно што је објавила агенција Фонет,

Шешељ: њих не ослобађа одговорности

Златко: њих не ослобађа одговорности.

Шешељ: И оно што одбрана истиче

Златко: И оно што одбрана истиче,

Шешељ: да је „Блиц“ ослобођен оптужбе у сличној ствари

Златко: да је „Блиц“ ослобођен оптужбе у сличној ствари,

Шешељ: нема везе

Златко: нема везе.

Шешељ: У нашем правном систему

Златко: У нашем правном систему,

Шешељ: не важи прецедентно право

Златко: не важи прецедентно право.

Шешељ: То важи у неким другим непријатељским земљама

Златко: То важи у неким другим непријатељским земљама.

Шешељ: Уосталом, што је одбрану брига

Златко: Уосталом, што је одбрану брига,

Шешељ: кога ћу ја да тужим

Златко: кога ћу ја да тужим.

Шешељ: Могу и њих да тужим

Златко: Могу и њих да тужим,

Шешељ: ако хоћу

Златко: ако хоћу.

Шешељ: Можда ћу и да их тужим

Златко: Можда ћу и да их тужим.

Шешељ: Рок ми још није истекао

Златко: Рок ми још није истекао.

Шешељ: И Небојшу Човића могу да тужим

Златко: И Небојшу Човића могу да тужим ……….

Шешељ: Могу да тужим кога хоћу

Златко: Могу да тужим кога хоћу.

Шешељ: И Била Клинтона ћу да тужим

Златко: И Била Клинтона ћу да тужим.

Шешељ: Они су рекли да сам ја 92. године клао

Златко: Они су рекли да сам ја 92. године клао,

Шешељ: а нисам

Златко: а нисам.

Шешељ: И Тонија Блера

Златко: И Тонија Блера,

Шешељ: и Хавијера Солану

Златко: и Хавијера Солану ………..

Шешељ: Све ћу да их тужим

Златко: Све ћу да их тужим.

Шешељ: Чим постану доступни нашем правном систему

Златко: Чим постану доступни нашем правном систему

Шешељ: Хвала

Златко: хвала,

завршава Златко уношење релевантних навода тужиоца у записник.

(Све према одломцима из књиге Опанчарска хроника, Драгииша Чолић, Београд 2012)

Извор:
КОРЕНИ