Манастир Светог Архангела Гаврила у Готовуши свечано прославио своју храмовну славу

Један од манастира Епархије рашко-призренске у егзилу на подручју Косова и Метохије јесте мушки манастир Светог  Архангела Гаврила. Манастир се налази у селу Готовуши, на северним обронцима Шар-планине. Храмовна слава овог манастира јесте летњи Сабор Светог Архангела Гаврила.  И ове године манастир је своју храмовну славу, 13/26. јула, свечано прославио Светом Архијерејском Литургијом којом је началствовао Његово Преосвештенство Хорепископ новобрдски и панонски Г.Г. Максим уз саслужење: протосинђела Евтимија (Милентијевића), протосинђела Иринеја (Ристића), протосинђела Дамјана (Ковачевића), јерођакона Михаила (Крговића) и јерођакона Симеона (Васића). Светој Архијерејској Литургији присуствовало је око 70 светосаваца из разних крајева наше отаџбине. Неки од њих су се сјединили са Господом кроз Свето Причешће.

Након Литургије владика Максим је извршио чин резања славског колача и благосиљања жита које су у част светог архангела Гаврила принели братство манастира и овогодишњи домаћин славе: Ђорђе Петровић из Шапца. За идућу годину пријавили су се Анђела и Вера Остојић из Чајетине и Саша Аксић из Ливађа.

Владика Максим се потом обратио надахнутом архипастирском беседом  окупљеним верницима. У својој беседи владика је најпре говорио о чудесним јављањима светог архангела Гаврила људима а затим је упутио реч поуке:

„Он као архистратиг показује да је то богољубље увек тесно повезано са човекољубљем. И он је својим божанским, својим анђелским јављањима и божанским благовестима и порукама које је доносио управо показао то своје старање о људима, показао и посведочио не само своје богољубље као архистратиг, као архангел, него и своје човекољубље и старање о нама, његовој млађој браћи. Све то сведочи нам шта? Сведочи нам да иако смо оптерећени тим духовним слепилом, Богочовек Христос иако је дошао у овај свет и донео ту светлост велику која просвећује и исцељује то наше духовно слепило, често и поред тога по нашој духовној слабости, ми тумарамо у тами, сенци и по мраку нашег греха, грехопада.  Али ми не треба да очајавамо јер видимо да имамо анђеле и арханђеле, нашу старију браћу, који, подражавајући божанском човекољубљу, и сами бивају човекољубиви према нама и сами нас упућују на ту велику, божанску светлост на то Сунце Правде Богочовека Христа. ”

Уследила је славска трпеза љубави за све присутне коју су припремили манастирско братство и овогодишњи домаћини славе.

Инфо служба