Шам дуд, дрво које чува Пећку патријаршију већ 750 година

На само петнаестак метара од улаза у порту Пећке патријаршије на Косову и Метохији, налази се најстарије заштићено стабло Србије „шам-дуд”, кога је засадио српски архиепископ Сава Други, син Стефана Првовенчаног.

Заштићено стабло црног дуда „шам дуд” (Морус нигра), које је старије од 700 година, поред својих природних вредности представља и историјски споменик и запис – културно добро. Стабло црног дуда засадио је српски архиепископ Сава Други између 1263. и 1272. године. Сава Други је по повратку из Јерусалима прошао кроз покрајину Шам, у данашњој Сирији, одакле је донео садницу дуда и засадио је у порти Пећке патријаршије.

За време олује 1957. године вишевековно стабло распукло се на два дела. Гране су полегле по земљи, а затим израсле у две крошње. Уз главно дебло, које је поцепано на два дела, развила су се још три избојка са развијеном крошњом. Тако је формиран оригиналан хабитус старог дуда.

Испод овог дуда је Арсеније Чарнојевић 1690. године одржао сабор са највиђенијим људима са Косова и Метохије, после кога је одлучено да српски народ крене у велику сеобу за Војводину. Према речима мати Харитине из Пећке патријаршије, дрво дуда се и даље развија и расте.

Споменик природе „шам-дуд” први пут је заштићен решењем Завода за заштиту и научно проучавање природних реткости НР Србије, 1957. године као природна реткост ботаничког карактера. Уважавајући његове природне вредности одређен је први степен заштите овог споменика природе.

Према подацима од пре неколико година основно дебло шам дуд је више од осам метара, обим дрвета је 5,8 метара, а пречник 1,9 метара.

Шам дуд успешно одолева зубу времена, али је питање докле ће моћи да се бори са инсектима који стално нападају стабло дуда, а према навођењу посетилаца, гране дрвета би могле да се поломе уколико се скоро не направи конструкција која ће их подупрети.

Извор: Политика/Блиц