Писмо Вучићу 1998. – тадашњем министру информисања

Обраћам вам се пре свега као министру али исто тако и као земљаку и човеку. Пишем вам из разлога што ни моја душа ни срце, ни моја памет (било каква и колика да је) не могу да схвате и прихвате оно што се у последње време дешава, или не дешава у Србији, по питању информисања. Многима од нас који деценијама живимо ван граница вољене груде, отаџбине Србије и Југославије, често се причињава да смо ми који смо географски толико далеко, не тако ретко у бризи и мислима ближе нашем народу него што је то њихов министар. Ви живите међу њима али остаје и оправдано питање: да ли сте заиста и са њима?

Као представник једног дела Срба у Шведској временом сам постао и њихов „дежурни телефон“. Многи Срби јављају се да би гласно изговорили и описали шта осећају, желе, или планирају. Дужан сам да Вам пренесем неколико питања и размишљања која преовлађују код наших људи:

Дакле за нас је несхватљиво да се 1998. у Србији забрањује излажење српских новина, док истовремено дозвољавате да у Србији и даље несметано излазе шиптарски листови (на пример Коха Диторе), у којима се отворено позива на тероризам и разбијање Србије и Југославије. Док на Косову и даље гину српски полицајци, у шиптарским новинама се величају и подстичу злочини УЧК, а да Ви као министар за информисање, не реагујете?!

Кажњавате казном затвора српску децу што по фасадама исписују графите, а и судијама који су изрекли те пресуде и члановима владе, па и „голубовима на грани“, је познато да је Косово већ дуго преплављено још опаснијим графитима а да због њих нико није ни суђен ни осуђен.

Несхватљиво је да ограничавате, кажњавате и судите српским а истовремено дајете визе страним новинарима, мислим искључиво на оне који немилосрдно лажу, блате и пишу често још горе него што део домаће штампе може и помислити. Код нашег амбасадора у Штокхолму баш такви шведски новинари и ТВ репортери који годинама пљују по свему што је српско (па и они који јавно воде кампању да се од свих председника садашњих земаља, а бивших југословенских република учесница у грађанском рату у бившој Југославији, једино наш председник изведе пред хашки Трибунал), стални су гости на пријемима у амбасади. Да ли због амбасадоровог недовољног познавања њихових писања или…? Међутим, изгледа да што се више сладе српским ђаконијама у нашој амбасади, постају све орнији за још прљавија писања о Србима. У замљи судите српским уредницима због (између осталог) вређања господина Милошевића и господина Шесеља, а дозвољавате да се много веће увреде свакодневно упућују првенствено њима, али и Србима уопште, баш од те неколицине западних новинара којима указујете гостопримство.

Српски судови изричу астрономске казне појединим уредницима српских новина док истовремено држављанин Југославије и грађанин Србије, господин Адем Демаћи, без икаквих правних последица, у страним и албанским медијима на Косову, вређа све српско. Јавно и континуирано он прети и српском народу и српској држави и позива косовске албанце на оружане акције за отуђивање делова Србије у корист стварања Велике Албаније. Шепуреци се и причајући најкраћи виц о господину Милошевићу, Адем Демаћи не пропуста да страним новинарима и гостима саопшти тврдњу да у Србији нема правде. Да ли је у праву?

Срби из Шведске очекују од вас одговор и коментар на ова питања. Ако ви одаберете ћутање онда о деловањима и изјавама господина Демаћија, о тврдњама страних репортера или о писањима у појединим српским листовима, закључке морамо доносити сами. Међутим ја бих вас у своје лично име, у име организације коју представљам и у име осталих Срба замолио да дате коментар и на моје тврдње да су у васем непосредном окружењу присутни и по све нас штетне арогантност; саботирање информисања о Косову; злоупотреба положаја; бахато необазирање на добронамерну и конструктивну критику; незаинтересованост за могућност ширења истине у западним земљама и незнање које је препрека знању и доброј вољи да се по том питању хитно учине неопходне и по народ и државу животно важне промене.

Чији сте ви министар господине министре? Чији интерес и егзистенцијални опстанак ви браните и заступате? Интерес две партије или потребе српске државе и српског народа? Ваша неодређеност ставља и мене (који сам иначе по природи увек наклоњен оној страни која планира и обећава бољу будућност али не припадам ни једној партији у Србији) у ситуацију да у нечему и браним, на пример, господина Милошевића. Сигурно је да господин Милошевић није ни рекао ни саветовао или наредио вама, а ви вашем помоћнику са задужењем „за инострану јавност“, да путем „свог“, Сателитског програма РТС-а јавно саветује Србе да по питању информисања о Косову не треба да чине ништа организовано?!

Ако сте ви министар српске државе и српског народа, а не одређене дружине, онда је такође чудна и истина да ваш помоћник, господин Поповић, прекида све разговоре о стварању српског информативног центра у Шведској одмах након моје оцене да је такав центар, ако би искључиво био владин а не у симбиози са другим организацијама, био осуђен на пропаст. Потреба вашег заменика за сталним монологом и његово помањкање слуха за било какве савете, идеје и предлоге оних Срба који на Западу живе деценијама, који знају шта говоре и који углавном о свом трошку покушавају да одрже већ остварене канале за пласирање као и за добијање за нас корисних информација – прелази све разумљиве границе.

Није без важности ни питање да ли је господин Поповић, по вашем овлашћењу и налогу, рекао водитељу емисије „На дирекној линији“ Александру Влајковићу: „Јанића више немој да пушташ да буде гост у емисији“. На чему је заснована његова забрана да се Никола Јанић појављује на Сателитском програму РТС? Сигурно не на чињеници да је Јанићево учествовање и његова добронамерна критика у тим емисијама од многих гледалаца увек окарактерисана као садржајна и конструктивна. Трагичност овако примитивног и неоснованог понашања остаје у чињеници да се појављивање једног држављанина демократске Србије и Југославије у емисијама РТС-а оспорава искључиво због његове оправдане критике изнешене у Ревији 92 и у телевизиској емисији „Гост недеље“ на Студију Б. Ради се о податку да сам у време када је цео свет говорио о српским злочинима над шиптарима, више од две недеље безуспешно чекао од министарства чији сте ви министар, да преко господина Поповића добијем од вас обећани материјал о страдању српских цивила на Косову. После дугог чекања обратио сам се господину Комракову на РТС-у и супружницима Којадиновић на тадашњем Студију Б од који сам добио нешто од материјала који сам, и поред великог, непотребног и штетног закашњења, успео да прогурам на шведској телевизији. Међутим у арогантној и искомплексираној одлуци о забрани мог појављивања на РТС-у иде се још даље па Сателитски програм из основа мења од две српске организације послат текст са позивом Србима и српским организацијама у дијаспори за хитно организовање на остварењу професионалног информисања западних земаља о ситуацији на Косову.

У редакцији Сателитског програма РТС-а и даље није било интереса за дешавања српским цивилима на Косова, већ искључиво за доследно спровођење воље Миодрага Поповића. Тако се из поруке о потреби организованог информисања на Западу – избацује и моје име, што је отежало представницима српских организација и Србима из Данске, Аустрије, Швајцарске, Италије, Холандије… да одмах говоре са оним ко им може пружити тачне информације. Морали су да зову по неколико пута. Иначе моје име, као име, није уопште битно, већ чињеница да сам вец 8 година председник „Гласа српског народа“ а последњих година и садашњи председник Српског савеза и главни уредник наших новина. За ову конкретну акцију од важности је да сам (свидело се то вама или не) творац ове идеје и једног (на основу досадашњих пробоја у шведским медијима и медју шведским политицарима) добро разрађеног начина прилажења и остварења ове наше потребе. На наш захтев да се послати текст коректно презентира гледаоцима, Сателитски програм је без неког коментара или дијалога одговорио престанком објављивања ове и за државу и за српски народ важне и корисне поруке.

Зар вама само неколико примера које сам навео (не због моје повређене сујете већ што лично могу да их докажем) није довољно да схватите да и овако ситна и банална дешавања доприносе закључку да из вашег кабинета, поред поменуте арогантности, произилази и штета која се наноси и министарству и РТС-у и српском народу у целини? Као једном од министара тако хваљене владе народног јединства, дужан сам да вам пренесем уверење да се то јединство, које би користило народу, међу српским народом не примећује као јединство са њима. Уместо тога све више је упадљива одвојеност и зачуђујућа потреба и упурност појединаца у покушајима да се пењу у висине на којима их не би могли сврставати у „део“ народа. На висинама је ваздух редак па ће временом овакви покушаји постати не само заморни већ и погубни и за њих и за њихове послодавце који дозвољавају присуство и деловање људи као што је, например, случај са вашим помоћником „задуженим за односе са иностраном јавношћу“

Ја лично, од емотивног учествовања у свим дешавањима које је народ коме припадам доживео и преживео задњих 8 година, натеран на размишљање и сагледавање чињеница, немам страха од било чијих висина па себи дозвољавам и да вас упитам: на основу којих моралних основа ви и ваш помоћник, господин Поповић, можете данас замерити страним новинарима на њиховом једностраном и пристрасном извештавању? Или мислите да ја, као председник „Гласа српског народа“ (српске организације која је за ових 8 година до данас, 25 новембра 1998. имала 48 појављивања на шведским медијима и чији су чланци, расправе и друга писања објављивани на десетине у многим шведским новинама) могу мирне савести и даље тражити од шведске власти и медија да поштују слободу говора и етичке прописе, да свестрано информису из Југославије и да ми као Србину дозволе и будућа појављивања у медијима? Да ли су код нас у Србији схватања о демократији и слободи говора и речи дефинисана на неки посебан и за нормалне људе неразумљив начин? Да ли су наси закони другачији или је можда довољно да је особа заменик неког министра па да се може ставити изнад закона, прописа, морала и етике, а да истовремено на сав глас тврди како се о све то искључиво оглушују демократске западне земље? Да ли је мени уопште могуће да на основу права шведског слободног грађанина и слободе говора (без личног стида) и даље тражим равноправно учешће Срба на програмима шведске телевизије, када заменик српског министра за информисање и главни уредник Сателитског програма РТС-а забрањује једном Србину појављивање на српској телевизији?

За кога је схватљиво и прихватљиво (и ко дозвољава?) да се то чини само због чињенице да сам изнео истину о пасивности нашег амбасадора у шведској, господина Александра Прље и о неприхватљивим пропустима вашег помоћника, господина Поповића? Такво понашање не може ни један поштен човек да схвати или прихвати, а најмање они Срби који схватају сву важност и корист за српски народ ако ширимо истину о дешавањима на Косову.

Уредјивачка политика Телевизије Србије сигурно није таква да се на основу ње ономе ко је учествовао у многим емисијама РТС-а и чије је појављивање увек окаректарисано као садрзајно, коректно и корисно, забрани даље појављивање само због дрскости, незнања, повређене сујете вас или вашег помоћника. Будите уверени да Николи Јанићу ни у џеп ни из џепа што му Миодраг Поповић забрањује учествовање на програму чији је главни уредник (нажалост) баш он, господин Поповић. Јанић вец 32 године живи ван граница своје отаџбине и сигурно је да у својој 56-ој години нема неке личне потребе за „појављивањем“. Али и као човека и као Србина брине ме што се оваквим дрским, арогантним и примитивним понашањем наноси штета угледу и веродостојности целом РТС-у и Сателитском програму који се у својим огласима често обраћа Србима на Западу са текстом којим их позива да „нашем и вашем Сателитском програму“ пруже финансиску помоћ. Наша организација је то једном учинила (додуше само скромним прилогом од 1.500 ДМ) али је питање да ли појединци и остале демократске српске организације у дијаспори имају основа и разлога да и у будућности понове помоћ која се радо прима али ретко узвраћа?

Овакво реаговање главног уредника Сателитског програма, господина Миодрага Поповића, особе препуне самог себе а лишене осећаја љубави према свом народу и одговорности за своја два радна места (господин Поповић је, да поновим, и ваш помоћник и главни уредник Сателитског програма РТС-а) доводи до ланчаних реакција међу Србима. Могућност деловања такве осорности заменика једног министра српске владе (и ћутање дотичног министра) доводи до закључка да се наша вољена држава Србија данас налази у кошмару и вртлогу самовоље и арогантности и да се мора градити један нови тип опозиције. Опозиција у Србији, којом данас влада коалиција разних партија под именом „Влада народног јединства“ мора прећи на систем каналисања свог опонирања према појединцима, без обзира којој партији припадали. Водиља оваквој опозицији мора бити: да ли је рад и вршење политичких и државних дужности и функција у границама закона и потребе, односно искључивог интереса наше државе и нашег народа?

А када се поштује достојанство и интерес свог народа – онда губи важност и чињеница како нам се зову или којим партијама припадају министри и њихови помоћници – само да нису Поповици?!

Никола Јанић
Stockholm, 25.11.1998.

Извор:
КОРЕНИ