Си Џеј Хопкинс: ГлобоКап Über Alles или Пандемија лажне куге

Признајем – лажну кугу нисам могао предвидети. Пуштање две психичке операције (psy-ops) у исто време је генијално. Ефекат на људе је поражавајући

Па, да ли уживате у „Новом нормалном стању“? Да ли је довољно параноидно и тоталитарно за вас? Ако није… причекајте, јер оно тек почиње. Још је пуно тоталитаризма и параноје пред нама.

Знам, чини се да већ одувек траје, али, у ствари тек је неколико месеци како је ГлобоКап[1] почео да спроводи нови званични наратив. Још увек смо у његовој раној фази. Фаза у којој смо сада подсећа на ону у којој смо били у фебруару 2002, неколико месеци после напада од 11. септембра, кад су сви још били у шоку, Патриотски закон је био свега неколико месеци стар, и Министарство домовинске безбедности (Department of Homeland Security) још увек није био формирано.

Сећате ли се како је било тада, када је ГлобоКап уводио званични наратив „Рат тероризму“, зар не?

Добро, можда се сећате, а можда и не. Можда сте сувише млади да бисте се сећали, или сте тада затечени у узбудљивом тренутку и нисте обраћали пажњу на детаље. Али неки од нас се добро сећају. Сећамо се да смо гледали (и узалуд протестовали) док се ГлобоКап припремао да окупира, дестабилише и преобрази цео Блиски исток, док су државе широм целе глобалне капиталистичке империје уводиле „хитне безбедносне мере“ (које су и сада, 18 година касније, још увек на снази), док су нас корпоративни медији бомбардовала званичном пропагандом, одврнувши до даске Страх, и на друге начине нас припремали за претходно „Ново нормално стање“… неки од нас се тога одлично сећају.

Лично, сећам се како сам слушао либерални академски Национални јавни радио (NPR) и нагађао да ћемо, хипотетички, у једном тренутку у блиској будућности можда морати мало да жртвујемо своје принципе, и да мучимо неке људе, да бисмо „очували безбедност у Америци“. Испричао сам то другим Американцима у то време, са осталим мојим бригама у то време, о томе куда води пост-једанаестосептембарска хистерија. Већина њих ми је рекла да сам само параноичан, или да их није брига, јер смо морали да урадимо све што је „потребно“ да заштитимо Американце, а ионако су „терористи то заслужили“. Убрзо потом, почео сам да правим планове да побегнем главом без обзира из земље.

Не спомињем ово да бих истакао своју врлину – одласком из САД нисам ништа постигао, осим што сам побољшао стандард живота – већ да би вам подстакао памћење, и да вас можда приморам да упоредите тај период са овим у коме смо сада. Паралеле су поразне. „Хитно стање“. Пропаганда. Масовна хистерија. Менталитет руље. Преувеличавање стварне претње. Атмосфера полицијске државе. Гушење незадовољства. Стално понављање новог званичног наратива. Претеће фразе и бесмислени слогани. Збрка. Хаос. Страх за живот. И тако даље. То је све тако познато.

Говорим о симулираној пандемији, наравно, али и о грађанском немиру на расној основи и идентитетској поларизацији коју је ГлобоКап подстакао широм Сједињених Држава и, у разним степенима, у остатку империје. Пишем о Рату против популизма и ГлобоКап-овој „Трамп-је-као-Хитлер“ пропаганди од 2016, тако да грађански немири нису толико изненађујући. Али, признајем, лажну кугу нисам могао предвидети. Пуштање две психичке операције (psy-ops) у исто време је генијално. Ефекат на људе је поражавајући. Сви су или депресивни или бесни, или у некој фази параноидне парализе. Неки су толико уплашени да буквално одбијају да изађу из куће. Други стају у ред испред продавница оружја. Белци се спуштају на колена и јавно црнцима перу ноге у „симболичној демонстрацији опраштања“. Зачини мењају имена. Као да смо заглављени у бесплатно дидактичној Нетфликсовој зомби-апокалиптичној серији о земљи Служавкине приче (Handmaid’s Tale), коју је написао, режирао и продуцирао Спајк Ли.

Званична пропаганда не може бити више орвеловска, као ни пристанак људи на њу. Не мора чак ни да се чини да има смисла. Двомисао (Doublethink) је преовладала. На пример, већина развијеног света била је у некој врсти тоталитарног затварања, и подвргнута другим мерама полицијске државе (као што је пендречење и хапшење ако не носиш маску), без икаквог оправданог разлога, али по корпоративним медијима (и милионима људи којима је изгледа испран мозак), тек сада је Трамп послао силеџије из Домовинске безбедности у Портланд, јер је одједном „демократија нападнута!“.

Али чекајте… не, повући ћу ту изјаву, орвелијанство постаје још орвелијанскије. По ГлобоКап-у и његовим освештаним поданицима, та реченица коју сам управо написао о Портланду је расистичка, јер је скоро све што можете да замислите расистичко, или је потенцијална претња општем здрављу. Називање нереда „нереди“ је расизам. Ћутање је расизам. Слобода говорa је расизам. Одбијање да се носи маска је расизам. Демонстранти из организације „Црни животи су важни“ су имуни на вирус, али друга велика окупљања (која су, подразумева се, вероватно расистичка) морају бити забрањена. Нормалност је, као што су Американци знали, завршена, и никада се, ама баш никада, неће вратити, јер је бели супрематизам изазвао пандемију. Шведска, Норвешка, Данска и Финска (где се живот одвијао без масовне хисторије) не постоје. Никада нису ни постојале (а и ако јесу, вероватно су биле расистичке). Јавни превоз је смртоносан. Општење са децом је потенцијално смртоносно, као што су и други облици људских односа… уколико не уништавате расистичке споменике или палите локалне породичне продавнице са модним анти-расистичким маскама.

Озбиљно, баш као и 2002, када је ГлобоКап још отпочињао наратив „Рата против Тероризма“, чињенице су доступне за све који хоће да их виде. Фалсификовање ковид статистика и капацитета болница, непоузданост тестова, и томе слично… стално је документовано. Свако са позитивним резултатом теста ко касније умре од било ког узрока (укључујући и саобраћајну несрећу на мотоциклу) рачуна се као „смрт од ковида“. Било ко примљен у болницу због било чега који добије позитиван тест за вирус је „хоспитализација због ковида“. И, жао ми је што ћу разочарати своје либералне пријатеље (ако их још увек имам), али систематски расизам и полицијска бруталност није одједном почела 2016. године.

Оно што је одједном започело 2016. је усклађени покушај од стране ГлобоКап-а да угуши растућу популистичку реакцију против глобалног капитализма и његове бездушне идеологије. Да, та реакција је по природи била највише нео-националистичка, али такође укључује значајан број старомодних левичара као што сам ја, и пуно другог анти-woke[2] народа који није сасвим спреман да прихвати своје нове идентитете и човечанство као замењиву робу.

Доживљавамо кулминацију те тежње (или чему се они надају да је кулминација тежње) да се угуши ова шарена популистичка побуна, и да се никад више не понови. ГлобоКап нам даје лекцију. Лекција је:

Ето шта добијеш када се заје*аваш са ГлобоКап-ом. Ето шта добијеш када гласаш за Трампа, Брегзит, и остали „популистички“ нонсенс… глобалне пандемије, грађанске расистичке ратове, нереде, затварања, економску кризу, друштвени колапс, хаос, страх. Ајде, заје*авај се с нама још. Натераћемо те да носиш глупе маске. Цртаћемо мале стрелице и квадрате на подовима да ти покажемо где да ходаш и да стојиш. Банкротираћемо твој бизнис, затворити твоје школе, психолошки мучити твоју децу. Вакцинисаћемо их чиме год хоћемо. И ништа против тога не можеш да урадиш. Натераћемо те да клекнеш и извиниш се што се заје*аваш с нама, или ћемо те означити као „расиста“, напујдаћемо руљу и фанатике на тебе, и „укинути“ и тебе и целу твоју породицу.

То је, у суштини, порука коју ГлобоКап шаље непослушним популистима (левим или десним, нема разлике; ГлобоКап-у није важно које политичке ознаке качимо или лупамо једни другима). Ово је наше последње упозорење да престанемо да се замајавамо, пристанемо на глобални капиталистични пројекат, и почнемо да се понашамо и мислимо како нам се каже… уколико не желимо поново да нас затворе, и да нам нареде да носимо ствари на лицима, и да будемо на други начин ритуално понижени.

Видите, тзв. „Нова нормалност“ (тј. нови идеолошки наратив који ГлобоКап спроводи) у ствари и није тако нов… или, добро, патологизирани део јесте (и обратићу посебну пажњу на тај аспекат), али, у суштини, то је обични стари тоталитаризам. Није државни тоталитаризам, јер нашим светом не владају националне државе. Њиме влада глобални капитализам. Управо нас подсећају на ту чињеницу… и показују шта се догоди када то почнемо да заборављамо.

Шта нам следи није лако предвидети. Моја слутња је да ће бити све горе док не избаце Трампа са дужности, у чему Американци могу да им помогну, само да би прекинули кошмар. Када он оде, вероватно ће укинути лажну пандемију, обуставити немире, и приредити неку врсту међународне прославе Поновног рођења демократије, после чега коначно могу да се врате на посао окрутног дестабилизовања, преображаја и приватизовања планете, дезинфекције историје, излечења становништва од расизма, мржње и других патологија, и примене других видова прилагођавања идеологији глобалног капитализма.

Можда ће унајмити Хамилтона да им компонује хипхоп верзију немачке химне као над-националну химну. Назвали би је ГлобоКап Über Alles (немачки: изнад свега – прим. прев.)… добро звучи, зар не?

Са енглеског посрбио: Светозар Поштић

Си Џеј Хопкинс (C. J. Hopkins) је награђивани амерички писац драма и романа. Бави се и политичком сатиром. Живи у Берлину

Извор:
СТАЊЕ СТВАРИ