Сандра Благић: Часни крст на Динари

категорија Подсећања / дана 28/07/2020 у 23:31 часова /

Tог крвавог љета на Огњену Марију 30. jула 1941. године мјештани села Доњи и Горњи Рујани, нису ни слутили да ће њихове прве комшије Хрвати, усташе, починити стравичан Покољ.

Аутор: САНДРА БЛАГИЋ, 13.04.2019.

Тог врелог љетњег дана комшије Xрвати, врата до врата, са којима су до јуче дијелили хљеб, своје комшије Србе одвели на клање.
Наивне мајке, баке и дјеца, повјеровали су својим комшијама како их воде на присилни рад у Далмацију.
Гонили их уз Динару, без капи воде и корице хљеба.

Недалеко од саме јаме налази се Сајдина пећина одакле су прозивали породице и водили их над јаму. Неке су ударали, гурали а неке мајке су саме скакале са својом дјецом у понор.

218 жена, дјеце и мушкарацa завршили су на дну јаме. Многи нису преживјели 48 метара дубок пад.

Послије тог мучког, свирепог злодјела, усташе су бацале бомбе и камење да који свједок не остане жив. Данима су долазили послије и говорили како су дошли да их избаве, а на несрећу неки су повјеровали. Извучени су и поново бачени у јаму.
Након шест недеља и три дана извучено је њих четрнаесторо.

Како то Господ уреди, остави будућим поколењима живе свједоке тог стравичног Покоља.

1991. године породице, тим спелеолога и са њима Будо Симоновић, аутор књиге “Огњена Марија Ливањска”, сишли су у гротло јаме и извадили кости мученика.
Умили их, осунчали и кости мученика похранили у новоизграђену крипту покрај цркве Успенија Пресвете Богородице у Ливну.

За вријеме отаџбинског рата, младе усташе кољачи, гледајући од својих старијих, крипту су уништили а кости мученика расули.
Чак су и мале дјечије лобање стављали на хаубе аутомобила и возили се тако до Сплита.
Безумње једног народа и послије оволико година не може се описати.
Звијер у тијелу човјека, чека неки будући рат да све понови испочетка.

Данас, послије 28 година, када су кости наших мученика извадили из те страшне јаме, Равни Долац, ми потомци и поштоваоци, кренусмо пут својих предака.

Динара, сва од камена, надвила се над Ливањско поље.Гледа ко јој то долази.

Нас дванаесторо, из удружења Огњена Марија Ливањска и УГ Јадовно 1941, кренули стопама мученика који пострадаше, јер су били Срби православци.
Упекла звијезда, а сваки корак треба добро одмјерити, прије него станеш на камен или се ухватиш за грану.
Усјеке, јаруге Динара скрива.
Тако и дан данас, скрива од погледа јаму гдје су Срби те 1941. године бачени.

Ми потомци и поштоваоци послије 28. година узнијели смо Часни крст тим козијим стазама и одржали помен за пострадале тог крвавог дана на Огњену Марију.

Преживјели из јаме Равни Долац , светили су се женидбом и рађањем дјеце.

Одлазак у крипту покрај цркве Успенија Пресвете Богородице у Ливну и видјевши кости мученика и мале дјечије лобање обузме вас туга, љутња, бол.
Али знајући да су мученици са Господом и да се моле за нас потомке, буде лакше.
Ми православни хришћани славимо Bаскрсење!