Крстови у храсту тапија српског Косова

Драган Стојковић из села Горње Кусце са осеченим храстом са крстом

Необична, али не ретка појава  на српском Косову и Метохији

Драган Стојковић из села Горње Кусце код Гњилана, у Косовском Поморављу,  на Косову и Метохији, приликом сече дрва за огрев, наишао је на јасно издефинисан правилан крст унутар стабла једног храста.

Ово је трећи случај за последњих неколико месеци на подручју Косовског Поморавља да се крст указује у стаблима дрвета које је посечено, а широм свете српске земље током прошле године забележено је још неколико таквих појава.

Драган прича како је дрва наручио од Албанца из једног од оближњих села.

Било је до сада више случајева пронађених крстова у одсеченим стаблима

“Човек ми је дотерао једну приколицу дрва за огрев претходног дана, а када је дотерао ову другу приколицу, двоумио се да ли да је остави код мене или отера код једног нашег пријатеља који је такође наручио дрва од њега. Договорили смо се да ову туру остави мени, а наредних дана довезе и за њега. Када је комшија на бансеку почео да сече довежена храстова стабла, на једном су се на средини дрвета указали крстови. Сви смо били изненађени и одушевљени, тако да смо одмах те пањиће издвојили. Један сам дао ћерки, неки ће остати у кући, а један ћу однети у манастир Драганац”, са радошћу прича Драган.

Он додаје да је стабло храста посечено у некој од шума на путу између Гњилана и Новог Брда, где се негде на средини тог правца скреће десно за манастир Драганац.

Манастир Драганац

Манастир Драганац  је  задужбина Кнеза Лазара, која се први пут помиње 1371. године и коју је посветио својој ћерки Драгани, која се упокојила када је имала 16 година. У околини шуме у којој је храст посечен, има доста цркава и манастира, чији темељи датирају још из средњег века, али и читав крај, тачније тромеђа Гњилана, Новог Брда и Косовске Каменице имају доста цркава и манастира из тог периода, али су од неких од њих остали само темељи и рушевине, услед бурне прошлости и освајача који су овуда харали.

Горње Кусце једно је од највећих српских села на овом подручју, са више од 400 домаћинстава. Село је у гњиланској равници, богато је и плодно, а уз то и лепо уређено.

Данас у Косовском Поморављу, у општинама Косовска Каменица, Косовска Витина, Гњилане и Ново Брдо,  живи око 30.000 Срба. Упркос великим проблемима са којима се сусрећу, одлучни су да остану и опстану на Космету.