Манастир Светог Никите Ремезијанског у Вргудинцу свечано прославио своју храмовну славу
Спомен светог оца нашег Никите Ремезијанског Света Црква прославља 24. јуна/7. јула, када прослављамо и рођење Светог Јована Крститеља – Ивањдан. Свети Никита је заштитник женског манастира епархије у егзилу у Вргудинцу. На дан његовог спомена манастир је свечано прославио своју храмовну славу. Свету Архијерејску Литургију тим поводом служио је Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Артемије уз саслужење: Његовог Преосвештенства Хорепископа хвостанског и барајевског Г.Г. Наума, архимандрита Варнаве (Димитријевића), протосинђела Јакова (Ћајића), протосинђела Мартинијана (Ђурђевића), протосинђела Прохора (Ацковића), јеромонаха Натанаилa (Ћајића), јеромонаха Хризостома (Јовановића), јеромонаха Методија (Ђурђевића), јерођакона Дионисија (Морачанина) и јерођакона Симеона (Васића). Овом свештеном литургијском сабрању присуствовало је око 200 верника. Многи од њих су се причестили Пречистим и Животворним Тајнама Христовим.
Након Литургије Владика Артемије је извршио чин резања славског колача и благосиљања жита које су у част светог Никите Ремезијанског принели сестринство манастира и овогодишњи домаћини славе: Зорица Илић из Ниша и Равногорски покрет из Београда. За следећу годину пријавили су се: Данијела Стојановић из Јелашнице и Петар и Ирена Мандарић из Београда.
Након честитки упућених сестринству од стране Владике Артемија архипастирском беседом верном народу обратио се Хорепископ Наум. Владика Наум је најпре говорио о чудесном рођењу и животу Светог Јована Претече а затим је додао:
„Данас прослављамо и заштитника ове свете обитељи – светог оца нашег Никиту Ремезијанског. Он је на овим просторима проповедао Јеванђеље Христово. И он је, као и свети Јован Крститељ, просијао у посту и молитви, у вршењу Заповести Господњих. И он постао станиште Светога Духа и у мрежу јеванђелске речи уловио многе људске душе. Његова столица је била овде у Ремезијани, у Белој Паланци. Ту је он столовао и, право речено, био је заборављен од хришћана у овом крају, чини ми се, док се овај манастир није саградио и њему посвећен. На тај начин се он кроз овај манастир враћа својој пастви из заборава. Његовим молитвама ево ова обитељ цвета, напредује и материјално и духовно.
Браћо и сестре, у току је Петровски пост. Потребно је да постом и молитвом, исповешћу, покајањем, Причешћем очистимо душе своје. За пример имамо ова два угодника Божија – светог Јована Крститеља и светог Никиту. Они су постом и молитвом, вршењем Заповести Господњих постали станиште Свете Тројице. И ми да се угледамо на њих и да постимо ревносно уздржавајући се не само од мрсне хране него и од греха, од мржње, од злобе, од маштања, од празнословља, од оговарања, од осуђивања. Јер само такав пост, браћо и сестре, и душом и телом доноси напредак у духовном животу, само такав пост је сила која изграђује човека и сједињује га са Богом.“
Након Литургије приређен је пригодни програм у коме су учествовали хор “Преподобни Јустин Ћелијски“ из Барајева и најмлађи верници при овој благодатној катакомби. Уследила је трпеза љубави за све присутне.
Инфо служба
Све беседе Хорепископа Наума налазе се овде.