Како је на планини Јелици одржана прослава великог хришћанског јубилеја у организацији Епархије рашко-призренске „у егзилу“

Дан пре него што је у Нишу, у понедељак на празник светог цара Константина и царице Јелена у СПЦ одржана централна прослава 1.700 годишњице Миланског едикта, овај јубилеј обележен је и у Епархији рашко-призренској „у егзилу“. Молитвени црквенонародни сабор одржан је у недељу у некадашњем етно-селу Лозница код Чачка, сада манастиру светог Николе. То је једна од двадесетак „катакомби“ ове епархије, на чијем је челу рашчињени епископ рашко-призренски Артемије (Радосављевић), који саборске одлуке о свом рашчињењу не признаје као канонске.

Иако су се мештани жалили да су се последњих дана борили са градом и непогодама, недеља је, упркос неповољним временским прогнозама, прошла без кише. Под шаторима подигнутим због заштите од падавина више стотина верника нашло је заклон од сунца, мада многима није сметало да стоје и на отвореном испред бине на којој је служена празнична литургија, а потом одржана и свечана академија. Монаси кажу је од 2.000 празничних материјала који су на улазу у манастир дељени гостима остало једва тридесетак.

Верници су стигли из свих делова Србије – аутобусима, комбијима и колима. Многи од њих дошли су са Косова и Метохије. Међу званицама били су и посланик ДСС у Скупштини Србије Марко Јакшић, бивши начелник Косовскомитровачког округа Момир Касаловић и председник СНВ КиМ Драган Велић.

Србе из дијаспоре представљали су главна уредница Српских новина из Торонта (Канада) Десанка Крстић и српски војвода Кузман Јанковић, некадашњи пилот Краљевине Југославије, који се после више од 70 година изгнанства недавно вратио у Србију. Како је објаснио, Кузмановић није желео да се у отаџбину врати док у њу не дође краљ Петар Други, чији су посмртни остаци почетком 2013. враћени у Србију и пре десетак дана сахрањени на Опленцу.

На свечаној академији говорили су владика Артемије, игуман „катакомбе“ у Барајеву синђел Наум, Десанка Крстић, као и бивши асистент Правног факултета Крагујевачког универзитета Зоран Чворовић и чачански привредник Милоје Стевановић, у јавности познат као Грешни Милоје, иначе ктитор манастира у Лозници. Чворовић и Стевановић су због ангажовања у „случају“ владике Артемија кажњени – Чворовић је удаљен са Универзитета, а Стевановић изопштен из СПЦ.

Како се чуло, за одржавање црквенонародног сабора у Лозници код Чачка било је више повода – не само годишњица Миланског едикта него „превасходно бројна одступања у правоверју, црквеноканонском и богослужбеном поретку који се у последње време умножавају у СПЦ, као и болно питање отимања КиМ од Србије“.

Манастирско двориште на обронцима планине Јелице било је украшено српском тробојком са двоглавим орлом и круном, а певањем Светосавске химне поздрављена је акламацијом усвојена Саборна посланица. У њој се, између осталог, тражи од „званичника СПЦ да од Владе и Скупштине Србије захтевају да јавно и недвосмислено прогласе окупацију КиМ“, као и да „јавно осуде све споразуме којима се КиМ одваја од Србије“. У документу се осуђују: екуменизам као „свејерес“, промена и „дорада“ светих тајни, увођење новог календара у црквену праксу, скраћење и избацивање постова“, а од Сабора СПЦ захтева се и да поништи неканонске одлуке и оптужбе против владике Артемија.

Врх СПЦ критикован је и због односа према Србима у расејању, посебно САД, где га, према речима Десанке Крстић, „више занима имовина него душе верника“. Она сматра да „амерички раскол“, упркос административном помирењу 1992, показује да се „1.700 година после Миланског едикта о слободи исповедања и равноправности хришћанске вере, верницима брани слобода вере и одузима имовина“.

За мото прославе у чачанској Лозници изабрана је порука светог Јована Златоустог: „Ако видиш негде да је побожности нанета штета, не опредељуј се пре за слогу наспрам истине, него стој храбро до смрти… нигде истину не издај.“

Женски манастир

– Манастирска црква у Лозници, посвећена светом оцу Николају Мирликијском, освештана је пре годину дана, а недавно на летњем празновању Светог Николе манастир је званично постао женски. У њему сада живи некадашње сестринство манастира Кончул код Рашке, које је пре три године напустило ЕРП због неслагања са уклањањем владике Артемија са катедре рашко-призренске. Из истог разлога 2010, на празник цара Константина и царице Јелене, ЕРП је напустило и црноречко братство, које је доскоро било у Лозници, а сада је „ојачало“ остале „катакомбе“ ЕРП у „егзилу“, која, како је Данасу речено, има више од 120 монаха.

ДАНАС