Споменик чувар српске историје и јунака

Поводом 631 година од Косовског боја

Текст и фотографије : Зоран Влашковић

Два прва споменика на Газиместану срушили Турци, трећи 1941. до темеља уништили Албанци а овај данашњи, саграђен 1953. године, Албанци минирали и делимично оштетили 1999. године. – У споменик уграђено 17.200 камених блокова – Највећи белег српске историје данас чува косовска полиција. – Муратово турбе нико никад није чувао.

У историји српског народа најзначајнији датум вековног постојања и битисања на балканском простуру везује се за 28. јун 1389. године, дан када се пре 631 година, одиграла Косовска битка са десне стране ушћа Лаба у Ситницу, а споменик на Газиместану је на видиковцу да би сведочио најјаче о судњем боју освајачког похода Турака према Европи.

У боју на Косову, погинула су два цара, српски цар Лазар у одбрани од османлијских освајача и турски цар Мурат који је кренуо у велики освајачки поход на Балкан и Европу.

Битка на Косову пољу, у долини фресака, свете српске земље, од тада постаде кључна епизода епске поезије српског народа. Од тада овај датум за Србе је истовремено и историја и мит! И симбол српског страдања у одбрани земље од непријатеља. Од битке на Косову, Косово добија симболичну вредност у дефинисању српског идентитета.

Брисање историје

Легенда и многи епови кажу да су после Косовске битке почели да круже у планинама духови девет синова племенитог Југ Богдана, што су сви до једног страдали у тој бици коју су православни хришћани водили да би одбранили земљу, са више од хиљаду светиња, од освајачког похода отоманских Турака.

Дуго, после Косовске битке, препричава се, српске мајке су поздрављале своје новорођене синчиће са: ”Здраво, мали осветниче Косова”! А напаћени и поробљени српски народ на Косову, дуго после битке, историја каже, због велике туге, није започињао никакве велике послове уторком, пошто је тог дана започела историјска битка на Косову пољу ( 15. јуна по старом календару) односно 28. јуна, по новом, 1389. године. А сама битка трајала је више дана! Такође, после битке, сведоче легенде, на Газиместану су почели да ничу црвени Косовски божури, који су добили црвену боју, како се верује, од крављу натопљене земље Косовских јунака.

Косовски Божури, јединствена врста Божура за коју је везана легенда да не успева ни на једном другом месту.

Колико је за Србе велика и знаменита историја Косовске битке, толико је велика и страдалничка историја споменика Косовским јунацима на Газиместану који су рушени и обнављани четири пута од најзначајнијег датума српске историје и 631 године од тада.

Први споменик на Газиместану, мермерни стуб, подигао је син цара Лазара Деспот Стефан Лазаревић (1374 – 1427) око 1395. године. Деспот Стефан Лазаревић био је писац, велики покровитељ културе и уметности а најзначајније дело му је ”Слово љубље”. Турци су срушили споменик само пола века од његовог постављења и дуго после тога на Газиместану, попришту Косовске битке, није било никаквог обележја.

На овом месту је био камени стуб постављен 1404. године

Не зна се тачно када је на Газиместану подигнут други споменик од дрвета. Многи историчари кажу да је то било крајем XVII века. Дрвени споменик је био пар деценија на месту Косовске битке и њега су Турци порушили и уклонили.

– Трећи споменик на Газиместану, висок седам – осам метара, подигнут је 1924. године 12 година после коначног ослобођења Косова од Турака октобра 1912. Њега су подигли грађани и војници гарнизона града Приштине добровољним прилозима. На бронзаној плочи на споменику је писало ” Јунацима палим за крст часни, слободу и право свога народа 1389 – 1912”. Војска Краљевине Југославије из гарнизона Приштине овде је редовно полагала заклетву све до почетка Другог светског рата. У правом смислу споменик је тада доживео поштовање и био је симбол части храбрости и оданости отаџбини. Многи су војници тада са Газиместана носили са бусеном земље црвене Косовске божуре свуда по Србији, одакле су долазили на служење војске на Косову – говори Милутин Милисављевић, из Звечана, врсни познавалац косовске историје и историје Срба уопште. Милисављевић има најкомплетнију документацију са фотографијама о Газиместану и многу другу историјску грађу везану за Косово и Метохију.

Трећи споменик Косовским јунацима на Газиместану подигнут је 1924. године

И трећи споменик на Газиместану, подигнут 1924. године, Албанци су до темеља срушили одмах после напада Хитлера на Југославију 6. априла 1941. године. Тако је и трећи пут најзнаменитији белег српске историје укоњен са попришта Косовске битке и лица земље.

Сада полиција чува монумент

Четврти споменик на Газиместану, и највећи до сада, завршен је 1953. године. Од јуна 1999. године, оаза српске историје на Газиместану је у бодљикавој жици и под даноноћном стражом.

Оклопњаци КФОР-а дуго били око белега српске историје.До 18. марта 2010. године споменик су обезбеђивали војници Кфора из Норвешке, Луксембурга, Аустрије, Словачке… а од тада само припадници косовске полиције, међу којима је у свакој смени обавезно један Србин.

Преко магистралог пута од Газиместана, споменик погинулом турском цару Мурату, Муратово турбе, турском освајачу нико никад није обезбеђивао а никада од Срба није било покушаја, нити је икада икоме падало напамет да руши споменик погинулом турском цару.

Најпрецизнијих података има данашњи споменик на Газиместану висок 25 метара који је саграђен за равно 927 дана, две и по године. У њега је уграђено нешто више од 17.200 камених црвених блокова у разним нијансама извађених из грачаничког каменолома. Споменик је рад архитекте Александра Дерока. Има облик средњовековне куле. Унутар споменика могу се прочитати, исписаним гвозденим словима утиснутим у камену, стихови у славу херојске смрти српских витезова. Ови стихови су били и на првом мермерном споменику који је на Газиместану подигао Деспот Стефан Лазаревић око 1395. године.

Формација Косовске битке на врху споменика

На врху споменика налази се бакарна велика плоча на којој је угравирана формација српске и турске војске у Косовској бици 1389. године. И овај споменик су Албанци јуна месеца 1999. године минирали и делимично оштетили.

Монумент српске историје, светионик прошлости, белег српског мита и данас је у опасном окружењу Албанаца недобронамерника, оних који када се одиграла Косовска битка овде нису живели. Споменик на Газиместану има свакодневне посете а највише сваке године за 28. јуна, дан када се одиграла Косовска битка. За 600 – годишњицу Косовске битке 1989. године овде је дошло, како је објављено, милион Срба и других из читавог света.

КФОР је сачувао споменик на Газиместану, а данас га штити посебна јединица косовске полиције

Од 18. марта 2010. г. КПС преузима чување Газиместана од словачких војника Кфора