Европљани руше споменике расиста и колонијалиста

Склоњене су статуе трговца робљем у Британији и краља Леополда Другог у Белгији, а у језеро је бачено и прво обележје Кристифору Колумбу подигнуто у Америци

Протести због расистичког насиља натерали су Европу да се суочи с проблематичним деловима своје историје. Након што је у Бристолу срушена статуа трговца робљем Едварда Колстона, испред Музеја лондонских докова склоњен је споменик Роберту Милигану. На дан када је у Хјустону сахрањен Џорџ Флојд, кран је у Лондону уз аплаузе и узвике одобравања окупљених грађана однео статуу Милигана, власника плантажа шећера и више од 560 робова на Јамајци. Споменик Винстону Черчилу у Лондону ишаран је графитом „Био је расиста”.

Истог дана хиљаде људи окупиле су се испред оксфордског колеџа Оријел тражећи да се уклони споменик империјалисте Сесила Роудса. Кажу да тај бизнисмен и политичар из 19. века представља оличење белачке надмоћи, колонијализма у Африци и расизма. Група градских већника подржала је кампању „Роудс мора пасти”. Колеџ Оријел је пре четири године одлучио да споменик остане као подсетник на „сложену историју и наслеђе колонијализма”.

Градоначелник Лондона Садик Кан најавио је преиспитивање лондонских споменика и рекао да треба уклонити сваки који има везе с ропством. Сесил Роудс се обогатио од узгоја памука на југу Африке и оснивач је јувелирске компаније „Де Берс”. Из фондова од „крвавих” дијаманата (у рату за руднике погинуле су десетине хиљада људи) и даље се додељују стипендије с његовим именом, које страним студентима, међу њима давно и Билу Клинтону, омогућавају долазак на Оксфорд.

Колстон, чија је статуа у бристолској луци гурнута у реку, одговоран је за транспорт 80.000 људи из Африке у Америку. Чувени споменик виконту Мелвилу у Единбургу подједнако је проблематичан, али први црни универзитетски професор у Шкотској сер Џеф Палмер сматра да га не треба рушити, као што није требало ни Колстона, јер се на тај начин брише прошлост, рекао је за Би-Би-Си. Он се залаже за то да се на споменик Мелвилу постави плочица с објашњењем које би помогло грађанима да разумеју срамни део прошлости.

Демонстрације солидарности с америчким покретом „Животи црнаца су важни” и за друге Европљане су били прилика за преиспитивање. У франуском Нанту, одакле је 550.000 црних афричких робова послато у колоније на Карибима и у Америци, људи су клечали испред споменика посвећеног укидању ропства. Из Антверпена је уклоњена статуа краља Леополда Другог, која је током протеста офарбана и запаљена. Градоначелник, члан десничарске антимигрантске партије, рекао је да није склоњена због протеста, већ да због оштећења није безбедна, те да ће бити обновљена.

Протести због смрти црнца у Америци оживели су покрет углавном младих Белгијанаца који желе да се земља суочи са злоделима које је та држава чинила у Африци. Потписници петиције за уклањање споменика Леополда Другог широм земље наводе да је за 23 године владавине над колонијом у Конгу био одговоран за смрт више од 10 милиона људи.

Деценијама Белгијанци уче да је Леополд „донео цивилизацију” у делове Африке. Он је крајем 19. века присвојио огроман део централне Африке, 70 пута већи од Белгије, и деценијама њиме управљао као личним имањем, регрутујући афричке сирочиће у приватну војску, наводи „Њујорк тајмс”.

УН су 2018. позвале Белгију да се извини за злочине и плати обештећење. Прошлог априла та држава је први пут признала одговорност за патње Африканаца, извинивши се за киднаповања и присилно усвајање деце из расно мешовитих парова.

Протести због расне неједнакости оживели су дилему око споменика снагама Конфедерације у САД, који су стално мета протеста и склањају се као симбол белачке надмоћи. Пре неколико дана је срушена статуа генерала Вилијамса Картера Викема у парку Монтро, а у уторак увече у Ричмонду је запаљена и у језеро бачена прва статуа Кристифора Колумба подигнута на америчком југу. На постољу је потом написано „Колумбо представља геноцид”.

Извор:
ПОЛИТИКА