ЗАБОРАВЉЕНИ ЗЛОЧИН-УБИСТВО ДАНИЛА МИЛИНЧИЋА

категорија Косово и Метохија / дана 04/06/2020 у 1:05 часова /

На фотографији се налази мајка Даница Милинчић

Данило Милинчић (1960-1982) је Србин са Космета који је мучки убијен од својих комшија албанске националности 2. јуна 1982. године тако што су му упали у сеоско имање, а затим га оборили на земљу и пуцали из пиштоља у срце.

Случај Данила Милинчића је сличан случају Ђорђа Мартиновића, по томе што се злочин десио на Косову и Метохији, а извршиоци убиства нису кажњени.

Данило Милинчић је рођен 1960. у селу Самодрежа крај Вучитрна (САП Косово и Метохија). Иза њега су остали супруга и троје деце, тачније треће дете је постало недоношче.

“Нa сeвeрном ободу Косовa Пољa, 13 км jужно од Косовскe Митровицe, уз дeсну обaлу реке Ситницe, налази се стари град Вучитрн. То је нajстaриje урбaно нaсeљe нa Космету и jeдaн од нajстaриjих грaдовa нa просторимa Стaрe Србиje.

У сaмом срeдишту дaнaшњeг Вучитрнa нaлaзe сe рeлaтивно добро очувaни остaци Воjновићa кулe из 14. вeкa, коja кaо aутeнтичaн свeдок подсeћa нa нeкaдaшњи утврђeни грaд нa рeци Ситници.

Био je то jeдaн од нajвeћих и нajвaжниjих грaдовa Вукa Брaнковићa, господaрa Дрeницe и Косовa, у комe je он подужe врeмeнa столовaо.“

Свједочење Данице Милинчић у документарном филму који је забрањен

ЖИВОТОПИС

Данило Милинчић је био домаћин, земљорадник у селу Самодрежна крај Вучитрна, који је живео од узгоја стоке и обраде земље.

На свом имању је живео са мајком Даницом, женом Радмилом и троје деце (ћерка Ивана, син Иван, који је рођен после смрти свог оца Данила). Данило је има и два брата Павле и Мирослав.

На имању Милинчићи су имали: кућу, две краве, две јунице, 15 оваца, шест свиња…

Отац Данила Милинчића је у јуну 1968. године такође убијен од својих комшија Албанаца, тако што је претучен металном штанглом. Они нису кажњени од Суда и полиције за своје злодело.

Када је Данилова мајка Даница ишла да тражи од Покрајинског суда правду за убиство свог мужа, они су је отерали уз коментар, да иде и бежи са Косова и Метохије и да нема никаква права, а да је предмет њеног мужа “застарио“.

Један Данилов брат је до његовог убиства живео у Вучитрну.

УБИСТВО

Дана 2. јуна 1982. године Данило Милинчић и његова мајка Даница су на свом имању имали пуно посла око стоке и требали су напојити краве. Видео је Данило да су међу његовим кравама дошла четворица комшија Албанаца.

Замолио их је да оду са имања, а они су га физички напали и оборили на земљу. Поред тога, било је још неколико Албанаца комшија који су немо посматрали шта се дешава, без жеље да помогну Данилу и да спрече ово ужасно малтретирање. Једино ко је помогао Данилу Милинчићу, јесте његова мајка Даница.

Док су три Албанца држали Данила Милинчића, комшија Мухамед Ферат звани Мујо вади пиштољ и пуца Данилу Милинчићу у пределу груди, а Данило бива смртно рањен, док је његова мајка Даница погођена у раме.

Све то је убица Мухамед Мујо Ферат пропратио са тешким увредама, псовкама и претњама Даници. Говорио јој је да њено имање није у Србији (СФРЈ), већ да је то земља албанског председника Енвера Хоџе.

Након убиства свог сина Данила, Даница Милинчић побегла је са имања у Београд.

СУЂЕЊЕ И ПРЕСУДЕ

Суђење убицама Данила Милинчића је трајало неколико дана и сваки пут када је одржавана парница, испред суда било је присутно неколико стотина Албанаца. Сви они су пљували Даницу и Радмилу Милинчић и претили убиством Даниловој мајци Даници и супрузи Радмили која је тада била трудна.

Јавни Тужиоц је убиство Данила Милинчића оквалификовао као: “Убиство из непријатељских побуда према СФРЈ, извршено је са предумишљајем“.

Занимљивост овог случаја су:

Прво, да пресуда никада није доживела извршавање (!?), тачније одвођење убице Мухамеда Мује Ферата на дугогодишњу казну затвора, као и његових саучесника.
Друго, да је пресуда прочитана у судници на албанском језику (иако према важећем Уставу СФРЈ из 1974. службеник језик на целој територији СФРЈ па и САП Косову и Метохији био српско-хрватски), тако да нико од Милинчића није разумео шта је пресуђено.

ИЗВРШИОЦИ ЗЛОЧИНА

Мухамед Ферат звани Мујо
син Мухамеда Ферата
сестрић Мухамеда Ферата
синовац Мухамеда Ферата

САХРАНА

Данило Милинчић је сахрањен у дворишту Православне цркве у Вучитрну. Споменик му је подигла породица. На самом споменуку су уклесане следеће речи:

Сине оче брате роде
погинуо си у слободе
зликовац је налетио
и кукавички ти срце разнео
па му децу сирочиће оставијо
мајку сестру и браћу и црно завијо
Ал херојски си погинуо
бранећи своју очевину
Ал, живо биће никада не умире
оно је увек са нама.

*Православна црква у селу Самодрежа крај Вучитрна, где се Лазарева војска причести пред Косовски бој*

ПОСЛЕДИЦЕ

Након овог некажњеног убиства, настављено је велико исељавање Срба из општине Вучитрн, а и околних места, јер су се Срби осећали веома несигурно и заплашено, да и они не буду нападнути од Албанаца.

Функционери у покрајинским институцијама САП Косова и Метохије, албанске националности били су непријатељски настројени према Србима. Чак су и Даници Милинчић, којој су Албанци убили мужа и сина, рекли да иде у Београд и да се не враћа, као и то да не сме да продаје своје имање јер је то “албанска земља”.

Даница Милинчић је отишла у главни југославенски град да тражи правду за убијеног сина и боравила је у Београду месец дана. Како правду није добила, већ само пуста обећања, вратила се на своје имање у Самодрежи.

Наредних годину и по дана је трпела велике притиске и уцене, добијала претње смрћу, да би се на крају у јануару 1984. дефинитивно иселила са Косова и Метохије. Данилова супруга Радмила Милинчић је после убиства супруга, отишла са децом у место Косово Поље и тамо радила као учитељица.

Дана 20. јуна 1986. Срби из села Батуса, Клине и Косова Поља кренули на колективно исељавање због страха, албанског насиља и неправде и ћутања државних органа СФРЈ, јер су годинама живели у великом страху и безнађу.

ГОДИНАМА КАСНИЈЕ

Случај убиства Данила Милинчића је само један од многих случајева који је косметским Србима наговештавао суморну и тужну будућност. Масовно исељавање је настављено и наредних година, јер су комунистичке власти уствари били саучесници тихог геноцида односно етничког чишћења јужне срpске покрајине.

НАТО пакт је средином 1990-их ујединио албанске терористичке банде у ткз. Ослободилачку Војску Косова, коју су предводили: Адем Јашари, Рамуш Хараднинај, Хашим Тачи… Да би 24. марта 1999. године 14 држава Северноатланског савеза извршило 78-дневну агресију на Србију и Црну Гору са својим варварким бомбардовањем у акцији “Милосдни анђео”.

Средином јуна 1999. године Војска, Полиција и државне институције са АП Косово и Метохија се повлаче у централне делове Србије, у складу са Војно-техничким споразумом из Куманова.