Тријанон, век после

Пише: Владимир Флоров

Те  далеке  1920.године, четвртог јуна у сали огледала дворца Тријанон, потписан је споразум између краљевине Мађарске и краљевине Румуније, те новостворених држава Чехословачке и СХС, којим су коначно одређене границе после завршетка Великог рата.

Поражена Угарска (Мађарска), грчевито је дипломатски бранила своје раније границе које су обухватале шездесетчетири жупаније у којима су поред Мађара живели и Румуни, Чеси, Срби, Хрвати, Словаци, али не својим избором, већ претварањем унитарне царевине Аустрије у нову Двојну монархију у којој је Угарска постала краљевина, а само Мађари државни народ.

Оно додуше, нови мађарски краљ је био Хабсбург и није био избор самих Мађара, али је држава била њихова и они су господарили, притом без много трпељивости за остале народе као своје држављане.

Новорођене државе узеле су своје територије без много обзира наспрам поражених Мађара, који нису имали наклоност Француза као господара замка, али и самих преговора у њему.

Тако су две трећине некадашње краљевине Угарске напокон доспеле у своје матичне државе, а три милиона Мађара постали национална мањина у Румунији, Краљевини СХС и Словачкој (у оквиру ондашње Чехословачке), Пољској, те чак и Аустрији.

Чим су потписали такав споразум, суочили су се мађарски политичари са презиром војничкох кругова из генералштаба, који су отворено тежили ревизији тог споразума, чак и војном силом ако је потребно, јер су још били добро наоружани са компактном војском, а на тлу Мађарске није било никаквих ратних разарања, те зато постају сигурна кућа за све сепаратистичке и терористичке покрете који би да насилно мењају међународни Тријанонски споразум! 

Тешко су се Мађари мирили са чињеницом да нису више државни народ на скоро две трећине некадашње „велике Мађарске“, већ само национална мањина, оно додуше са свим признатим правима која су раније нерадо давали другима.

Зато ће далековиди чехословачки председник Масарик и иницирати стварање војног савеза названог „мала Антанта“, да тако створи реалан основ за мирно решавање „варница“ које су често искакале због новонасталих билатералних међусобица, са краљевином Мађарском.

Краљ Александар Карађорђевић тежио је јачању „мале Антанте“ и стварању заједничке спољне политике као стварне претече данашње ЕU, која се упорно везује за Заједницу за угаљ и челик, која потсећа Француску и Немачку на њихову некадашњу моћ, те зато неће да прихвате да је тамо неки југословенски владар био иницијатор, али без видњиве намере да он буде „калиф“!

Не чуди стога да данашња мађарска странка на власти, некако благонаклоно гледа на објављивање „историјских мапа“ за младе нараштаје, као притајени великопатриотски стимуланс, јер са појединим државама насталим распадом Југославије нису рашчишћене ситнице зване територија!

Наиме, по Тријанонском нацрту споразума добила је Краљевина Србија делове Угарске, које је делегација СХС одмах споразумно  мењала за делове Прекмурја и Међимурја, а не никакве државе Словенија и Хрватска, у чијем су саставу данас. Тим више, што су  након окупације Југославије већ у мају 1941.године те територије добровољно уступљене Мађарској од стране државе NDH, али и Трећег Рајха, у чујем су саставу тада биле!

Отуда и онако панична реакција словеначког и хрватског председника на пригодну „честитку“ мађарским матурантима оном историјском картом, јер добро знају да они нису баштиници југословенског државног континуитета, напротив, били су само терористи који руше међународно признату државу која је стварала међународне споразуме, који не важе за насилнике када то одлучи једна од потписница тих споразума, што је међународна пракса која одавно постоји!

Што се тиче српске Војводине, за великомађарске снове њена судбина је решена још далеке 1849. године, када су српски браниоци заувек решили оно спорно питање за великомађарске мегаломане,  јел` Србобран можда Сентомаш!

То питање регулише и онај споразум који је потписала делегација тек проглашене краљевине Мађарске са представницима Антанте у новембру 1918.године, којим је одређена демаркациона линија коју ће посести српска војска као део савезничке, победничке армије у Великом рату! Тим споразумом, мађарска страна је заправо створила основ за отпочињање будућих преговора који ће се окончати у Тријанону, пре једног века!

Извор:
СРПСКИ СТАВ