Славко Перошевић: Небеска литија српских хероја

Иза крста к’ небу, два барјака света
У висину диже, чврста српска мишка
А под њима ходе бесмртни јунаци
Миланковић Вељко и Божовић Гишка

Трећи барјак гордо у рукама својим
Испред ове свете, бесмртне армаде
Носе два јунака Херцегове Земље
Видаковић Неђо и Радовић Раде

Четврти и пети у витешке руке
По заслузи стави, нека сила виша
Те их данас горе у небеском царству
Са поносом носе Срђан и Љубиша

А шести и седми у бесмртном строју
У литији којој не види се краја
Носе комаданти из крвавог рата
Витезови српства Манда и Аждаја

Осми барјак носи величина једна
Што у души српској никад мријет неће
Остојић се Горан звао тај див јунак
Неумрли херој из „Шестдесет треће“

Поред њега три се барјака виоре
А носе их наши бесмртни пилоти
Што су себе ратном овјенчали славом
Кад род српски распет, бјеше на Голготи

Под дванестим виђох једног горског змаја
Витешкога дјела и витешког трага
Бесмртног јунака косовскога боја
Поручника младог, Леовца Предрага

А иза њих иде, небеско свештенство
Христ којем је рајске отворио двери
Иду Патријарси, иду епископи
Игумани свети, ђаци , калуђери

Монахиње ходе уздигнутих глава
Крај њих смјерно газе јереји и проте
И сви они што су сањајућ небеса
Завјештали Христу земаљске животе

А пред свима ходећ у ципеле старе
Дуге бјеле браде, што му скрива груди
Иде старац кога памтимо по рјечи
„Најпрече је дјецо да будемо људи “

А иза свештенства полако се креће
Бескрајна колона јунака и људи
То небеско српство, подржава срцем
Српску Спарту што се, из сна дугог буди!

Извор: ИН4С