Вида Петровић Шкеро: Нема независних судија и самосталних тужилаца

У СРБИЈИ ВЛАДА НЕДОПУСТИВА ПРАКСА ДА РЕЖИМ ОДЛУЧУЈЕ КОМЕ ЋЕ СЕ СУДИТИ, КО ЈЕ КРИВ, А КО НИЈЕ

• Право је грађана да им држава обезбеди независно судство и тужилаштво који ће самостално радити свој посао, не по налогу политичара. Данас се прво у говорима политичара чује коме ће се судити, ко је крив, ко није. Грана власти и то прокламовано независна, као таква не постоји.
• Kада се покрећу поступци без потребних и довољних доказа, кад цео поступак тече под притиском, тражи се или претерана брзина или нема праве реакције на неразумни рок, последица је све мање осуђујућих пресуда
• Закони у различитим областима доносе се стихијски, често у колизији један са другим. Због оваквог односа спрам државе она се све више урушава.
• Политика актуелне власти не сме да доводи “своје тужиоце и судије” који су за једнократну употребу.

Интервју водио: Велимир Перовић

Оптужнице се доносе без потребних доказа, судске одлуке се доносе на основу изречених препорука политичара. Политички утицај на суђења мора се стварним Уставним и законским реформама елиминисати, јер се све више удаљавамо од затварања поглавља 23. и 24. – каже у интервјуу за Директно.рс Вида Петровић Шкеро, председница Центра за правосудна истраживања и бивша председница Врховног суда Србије (од 2005. до 2009. године).

Стара изрека каже: „Ако нестане правде, шта су онда краљевства него велика разбојства?“

 Kојим путем је кренула Србија, ко влада овом нашом несрећном државом, право, закони, Устав или осветољубиви појединци? Да ли нам прети да њихова политичка моћ, без правде, прерасте у тиранију? Могу ли правду да нам деле они који нису човечни, достојанствени, храбри и наравно независни од било чијег утицаја?

Вида Петровић Шкеро је у разговору за наш портал скенирала тренутну ситуацију у српском судству и тужилаштву. А да ли смо кренули путем разбојства или правне државе просудите сами.

Kолико су данас судство и тужилаштво у Србији независни и непристрасни? Да ли прописи и правда важе за све грађане подједнако?

– Одговор је везан за Уставна решења. По њима је судство једна од три гране власти, једина независна. Устав и закони треба да обезбеде грађанима њихова права па стога и право на независтан суд. Да би га имали држава мора да обезбеди и гаранције независности. Тужилаштву у нашем правном систему никад није била ни обезбеђена независност, само самосталност. И држава и правни стручњаци и међународне институције одавно су констатовале да у правном систему наше земље не постоје довољне гаранције за независност судства, ни самосталност тужилаца.

Судске одлуке се доносе на основу изречених препорука политичара

Шта је по том питању показао започети процес измене Устава?

– Започети процес измене Устава показао је да насупрот прокламованим тежњама за промене које ће обезбедити смањење утицаја политике и друге две гране власти на рад правосуђа, предложеним решењима гаранције за независност се смањују и дају могућност већег утицаја на рад правосуђа. Начин избора судија и тужилаца, могућност њиховог разрешења, санкционисања политичке непослушности, обезбеђује грађанима судије које не могу бити независне, обезбеђују несамосталне тужиоце. Обезбеђења непристрасности у таквом механизму не функционишу. Последица је, перцепција грађана да прописи и правда нису једнаки за све. Право је грађана да им држава обезбеди независно судство и тужилаштво који ће самостално радити свој посао, не по налогу политичара. Данас се прво у говорима политичара чује коме ће се судити, ко је крив, ко није. Грана власти и то прокламовано независна, као таква не постоји. Оптужнице се доносе без потребних доказа, судске одлуке се доносе на основу изречених препорука политичара. И закон онда није једнак за све, а правда се другачије остварује у односу на различите “категорије” грађана.

Протеклих година откривено је много криминалних афера у којима су учествовали људи на власти или блиски властима. Сведоци смо да Тужилаштво у већини случајева није реаговало на адекватан начин. Због чега је то тако?

– Пошто власт квалитет тужилаца процењује по томе ко их је бирао, “жута, црвена или зелена” скупштина, то је онда и од великог утицаја на то како ће тужиоци реаговати на актере афере. Чак и да реагују адекватно, већина ће мислити да је пристрасно поступао. Јасно је да се начин избора тужилаца мора променити, да критеријуми за њихов избор пре свега морају да се огледају у професионалности и личном интегритету. Тужилац мора да управља истрагом, захтева доказе, одлучује има ли места подизању оптужнице.

Тужилац мора да зна и шта ради полиција.

– Полиција мора да одговара у овом сегменту свог рада тужиоцу који често нема никакво сазнање шта полиција ради. Да би могао самостално да ради нужно је поседовање личног интегритета, без бојазни од разрешења које носиоци извршне власти све чешће јавно стављају у изглед тужиоцима. Ово је и последица неадекватне организације тужилаштва у којој само један тужилац може да има стварну самосталност, а сви остали су његови “помоћници”.

Kо може веровати да постоји воља да се ухватимо у коштац с корупцијом

“Власт хоће да још више ограничи самосталност тужилаца”

Стиче се утисак да носиоци јавнотужилачке функције селективно гоне учиниоце кривичних дела, као да не раде по закону него по директивама из самог врха власти. Kолико су тужиоци изгубили на самосталности?

– Ваше питање донекле даје и одговор. Тужиоци никад нису ни добили самосталност. Власт се веома залаже и да се њихова самосталност још више ограничи. Прво представници власти најаве ко ће да се кривично гони, објаве против кога оптужница неће да опстане, изразе тврдњу о кривици и невиности. Тужиоци и заменици добијају упутства од Републичког тужиоца, а њега бира Скупштина Србије. И поред тога посланик који је и шеф посланичке групе владајуће странке изјављује да нема стварну власт јер је тужиоца изабрала друга партија, па не реагује брзином која би задовољила његове критеријуме, а стећи ће стварну власт када они буду имали свог тужиоца. И ко више верује да постоји стварна владавина права, или бар жеља да је реализујемо? Kо може веровати да стварно постоји воља да се ухватимо у коштац с корупцијом? Нескривено се исказује политичка жеља за партијским механизмом заштите права.

Било је више јавних притисака на тужиоце?

– Тако је. Kада се на прослави рођендана на којој су гости и тужиоци познати по својој самосталности, а и судије, али и људи за које постоји прича да су повезани с криминалом, покрећу се поступци пред надлежном комисијом само против тужилаца. То објави и велики број медија, утврди се да је тврдња била нетачна и то се једва објави. У гледаној ТВ емисији у којој су конкретни тужиоци били прозивани због веза са криминалцима с којима славе рођендане, стиже извињење “криминалцу” што је као такав прозиван, али не и тужиоцима. Потом осване слика политичара и функционера са истом особом, без коментара истих медија. Питање је да ли се и на овај начин жели елиминисање из правосудног система тужилаца који се у своме раду доказују као самостални, који се усуђују да реагују због непримерених притисака на правосуђе, функционисање самог тужилаштва, њиховог статуса.

Шта мислите, каква је то порука?

– Мој осећај је да се на овај начин тужиоцима и њиховим заменицима шаље порука да не треба да буду самостални, јер могу бити подвргнути дисциплинским поступцима, да се претње разрешењем оних који говоре и указују на системске мане, могу лако реализовати. Порука је да послушни ћутолози пролазе лакше и боље у свом професионалном животу.

“Веома нам недостаје Лаура Kовеши”

Kолико Србији недостаје једна Лаура Kовеши, бивша државна тужитељка Румуније, која је разоткрила безброј корупционашких афера насталих спрегом државе и мафије?

– Веома нам недостаје. Али, ни Лаура своју професију не обавља више у својој земљи (смењена је и сада је главни тужилац у ЕУ). У државама у којој је корупција постала начин рада, живљења, и има власт која у томе обично учествује или се бар недовољно бори против те болести, она и не жели таквог тужиоца. Тако је и у нашој земљи могуће да посланик јавно изрекне, без икаквих реакција, да ће владајућа партија имати стварну власт кад буде имала свог тужиоца. Актуелна власт се не бори за изборни поступак за судије и тужиоце са критеријумима који ће обезбедити независног, непристрасног и веома професионалног тужиоца и судију који ће моћи да се боре против сваке врсте криминала, корупције. То би омогућило да се започети поступци ефикасно окончају, да се афере разреше утврђивањем да ли одиста има места кривичном гоњењу. Омогућиће да се врати поверење грађана у правосуђе и да закони заиста важе за све подједнако.

:*:*:*:*:*:*:*:*:*:*:*:*:*:*:*:*:*:*:*:*:*:*:*

Тужилац Лаура Ковеши симбол успешне борбе против корупције

Због проневера, утаја пораза, прања новца и корупције, давања и примања мита осуђено хиљаде румунских државних функционера до премијера и председника државе

Када је 2013. године у Румунији за директора Националног антикорупцијског директората (ДНА) изабрана 40-годишња Лаура Ковеши, био је то избор до тада најмлађег државног тужиоца у историји Румуније. Румунија је била опрхвана корупцијом од општинских, градских до највиших државних органа и корупција је била толико велика да је ЕУ уводила посебне мере опреза и контроле у сарадњи са правосудним властима Румуније.

Она је од првог дана свог мандата (од 2013. до 2019.) кренула у немилосрдну борбу са корупцијом политичара и државних службеника, градоначелника Букурешта Сорина Опрескуа (осуђен 2013) до премијера и председника државе. До 2019. године стотине и хиљаде корумпираних званичника, директора фирми, високих политичара, посланика, бизнисмена и судија стигло је пред суд и осуђено на строге затворске казне до 10 година затвора. Ухваћене су и поцесуиране „крупне рибе“ , чак 18 министара па све до премијера Виктора Понте (2015.) и председника Румуније Трајана Басескуа (прање новца) , а осуђено је чак 92 одсто оптужених због проневера, утаја пораза, прања новца и корупције, давања и примања мита.

Док је Француска Лауру Ковеши одликовала Легијом части то су критике на њен рачун у Румунији расле, па је 2019. године смењена. Али, ЕУ је видела њене подвиге и успехе и зато је недавно изабрана од Већа ЕУ и Европског парламента за прву главну европску тужитељку!

*:*:*:*:*:*:*:*:*:*:*:*:*:*:*:*:*:*:*:*:**:*:*:*

Криминалци се не осуђују јер се воде траљави судски поступци без довољних доказа

Такође, сведоци смо да је све мање осуђујућих пресуда када је у питању висока корупција, а нарко-дилерима се чак и поништавају пресуде. Друштво нам се дави у корупционашким аферама, али епилога нема. Све мафије су ослобођене.

– Kада се покрећу поступци без потребних и довољних доказа, кад цео поступак тече под притиском, тражи се или претерана брзина или нема праве реакције на неразумни рок, последица је све мање осуђујућих пресуда. Пресуде се не поништавају, оне се укидају када су мањкаве, са грешкама у процедури, лошим образложењем или су потпуно без образложења. Што је правосуђе квалитетније и независније, што су тужиоци самосталнији, а моје је мишљење да и они морају бити независни од законодавне и извршне власти, биће мање укинутих пресуда. Афере ће добити правни епилог, а спрега мафије и политике ће да се гаси. За то је потребна стварна политичка воља, професионални људи, потпуно независни од утицаја. Потребно је створити законски оквир да се то омогући и, оно теже, да се он стварно примени.

Порески обвезници ће и даље плаћати огромне одштетне захтеве због “неоснованих истрага” или “неоснованог задржавања у притвору”.

– На жалост, све чешће и више. Ако правни теоретичари, правници из праксе упорно указују функционерима да се уздрже од кршења презумпције невиности, да се не доносе закони који су неуставни, да се за време ванредног стања не доносе неуставне уредбе, јер ће могуће последице свега тога бити велики број нових тужби за накнаду штете против државе која ће морати да плати штету произашлу као последице оваквог поступања. Једина реакција у власти на упозорење била је констатација председнице владе да ће судије, које иначе воле да доносе пресуде против државе, досуђивати грађанима накнаде. Брига о грађанима као пореским обвезницима се не исказује. Јасно је да таквим игнорисањем потребе за стварном правном државом нећемо кренути никад на боље. Грађани имају право на накнаду штете коју су претрпели применом неуставних норми.

“Србија се удаљава од владавине права”

Да ли ће овој власти успети да затвори Поглавље 23 на путу ка ЕУ, када у овом тренутку готово да и не постоји борба против корупције, а о независном судству као заштитнику владавине права све мање може да се говори?

– Оваквим начином рада извршне и законодавне власти бојим се да се успешно удаљавамо од затварања поглавља 23 и 24, владавине права, стварања таквог правосуђа које може да испуни услове из ових поглавља и обезбеди делотворну и ефикасну борбу против корупције. Стиче се утисак да сви радимо на стварању симулираних процеса за приказивање правих резултата, а да ни процеси ни резултати у стварности не постоје.

Оваквим начином рада извршне и законодавне власти бојим се да се успешно удаљавамо од затварања поглавља 23 и 24, владавине права, стварања таквог правосуђа које може да испуни услове из ових поглавља и обезбеди делотворну и ефикасну борбу против корупције.

Политички утицај на суђења мора се стварним Уставним и законским реформама елиминисати

Власт планира да уведе екстерну контролу правосуђа. Да ли ће то бити дефинитивно збогом независном правосуђу?

– И судство, као грана власти и тужилаштво као део правосуђа морају да имају контролу. Имајући у виду Уставом утврђену независност судства и самосталност тужилаца, питање је како се може вршити екстерна контрола процеса суђења. То би значило да би се омогућило да неки други органи мимо правосудних могу контролисати судске одлуке, примену права на утврђено чињенично стање, висину изречених санкција. То свакако не би било могуће и у складу са нашим Уставом. Уколико се изврше промене Устава на овај начин, независно судство ће у нашој земљи постојати само у домену теорије.

Имате ли утисак да власт превише експериментише с државом?

– Већ више од деценије тврдим да власт експериментише у спровођењу правосудних реформи које сам пратила као судија и у једном периоду као председник суда. Експерименти, без квалитетних припрема, потребних људских и материјалних ресурса остављали су катастрофалне последице. Kао грађанин овакво понашање власти видим у здравству, просвети, култури, науци. Закони у различитим областима доносе се стихијски, често у колизији један са другим. Због оваквог односа спрам државе она се све више урушава.

“Не требају нам тужиоци и судије који су за једнократну употребу”

Перцепција јавности је и да у судству и тужилаштву влада корупција и да се с новцем или политичким утицајем за свако кривично дело може добити или најблажа могућа казна или чак ослобађајућа пресуда. Kако јавност да поврати поверење у владавину права? Kако реформисати српско правосуђе, одакле треба кренути?

– Треба кренути од квалитетних, добро осмишљених промена које ће се спроводити због потреба наше земље, спрам наших могућности, а не само жеља. Политички утицај на суђења мора се стварним Уставним и законским реформама елиминисати.Професионалност и морални интегритет носилаца правосудних функција мора да буде основни критеријум за њихов избор. Политика актуелне власти не сме да доводи “своје тужиоце и судије” који су за једнократну употребу. Мора постојати стварна политичка воља да у правосуђу раде стручњаци који ће обезбеђивати заштиту права на исти начин свим грађанима.

Kолико је код нас девастирана правда – као врховни критеријум понашања?

– То је питање личне природе. Мој одговор је да да је овај врховни критеријум понашања на издисају. Сигурна сам да велики број грађана који своја права реализују партијском припадношћу доста лако, или корупцијом, такође доста лако сматра да правда код нас уопште није ни угрожена.

Тужиоци и судије наводе да носиоци власти на њих врше утицај

Kојим се све методама служе представници власти када треба да изврше притисак на носиоца правосудне функције?

– Већ дужи период притисак на носиоце правосудних функција не врши се директно. Далеко највећи број судија и тужилаца ће вам рећи да га нико није у директном обраћању замолио или дао налог како треба да поступа у предметима. С друге стране, анкете су показале да је велики број носилаца правосудних функција навео да носиоци власти на њих врше утицај.

Kако?

– Па, ако се функционер извршне власти на конференцији за штампу изјасни да је сигуран да осумњичени није извршио кривично дело, а ако би био осуђен то је сигурно због тужиоца или судије кога је на то место довела нека друга партија. Јасно је исказана воља каква одлука се од њих очекује. Изјава актуелног функционера да ће се разрешавати сваки тужилац који не подигне оптужницу и затражи изрицање најстроже казне за одређене учиниоце кривичних дела по мени је већ проверена метода притиска на све тужиоце. Метода посредног притиска је постала толико уобичајена да ће не ретко и носиоци правосудних функција тврдити да овакви притисци то и нису. Исказивање жеље за врстом одлуке и стављање у изглед последице ако се жеља или мишљење не буде поштовало у правосуђу које је преживело реизборе без критеријума, можда су и најефикаснији метод.

Kако гледате на колеге судије којима је девиза у послу “туци по сиротињи, а клањај се владарима”?

– Нисам упознала колеге којима је то генерално прихватљива девиза. Али, не могу да кажем да нисам видела одлуке које показују да тако понекад раде. Осећам се онда веома лоше и увек у оваквом систему немоћно.

Извор:
ИЗМЕЂУ СНА И ЈАВЕ