За Србију пут на Запад је пут у амбис

Економска ситуација у Србији је сваког дана све гора. Ту чињеници више нико не може да сакрије. Како показују извештаји у српским медијима само у прва четири месеца ове године на биро Националне службе за запошљавање пријавило се око 170.000 особа које су остале без посла. Они су се придружили армији која има око 800.000 незапослених, којој припада готово свака десета особа у Србији. Подаци откривају да сваког дана 640 особа остане без посла. Искуство запослених у Националној служби за запошљавање говори да високо образовање није гаранција да нећете постати технолошки вишак или годинама чекати своје парче хлеба. Наиме, у овом тренутку на бироу се налазе и 72 доктора наука, 60.421 особа са факултетском дипломом и 42.768 људи са завршеном вишом школом. При том сваки десети становник Србији добија неку врсту социјалне помоћи од државе, говори статистика Министарства рада и социјалне политике, која сведочи да близу 100.000 људи живи испод линије сиромаштва јер имају приход од око 13.000 динара и мање. У народним кухињама, сваки дан 34.660 особа, међу којима је и 10.870 децедобијају пола литре куваног оброка и пола векне хлеба.[1]

Поред овога у Привредној комори Србије наводе да су српски потрошачи толико осиромашили да велики број њих, свакодневно у радњама троши само од 250 до 300 динара, што значи да купују искључиво основне животне намирнице. Ту суму они троше на хлеб, млеко, јогурт и евентуално неку месну прерађевину, попут јефтинијег паризера, док им је за минималну потрошачку корпу потребно 1,4 просечне зараде. Такође и из Уније послодаваца Србије поручују да је промет у трговинама од 2008. до 2012. опао за чак 30,4 одсто, док је Министарство трговине објавило да су грађани у јануару 2013. године куповали за 26 одсто мање него у децембру 2012.[2] Фискални савет који према Закону о буџетском систему, даје независну оцену економске политике и процењује фискалне ризике и вероватноћу да ли ће Влада испунити фискалне циљеве у будућности у свом најновијем извештају истиче да су јавне финансије у Србији у врло лошој позицији. Према мишљењу његових стручњака фискални дефицит ће у 2013. години, уместо планираних 3,6% БДП а, премашити 5,5% БДП а, чак и са последњим мерама Владе за смањење дефицита. Јавни дуг, који је већ изнад 60% БДП-а, наставиће да расте и у 2013. као и у 2014. години. Планирана фискална политика за 2013. годину неће се остварити. Априлски подаци о кретању јавних прихода и расхода сада и дефинитивно потврђују претходну оцену Фискалног савета (из  марта 2013. године) да су фискални токови у 2013. веома  неповољни. Поред тога до краја године приходи републичког буџета ће одступити од плана за најмање 80 милијарди динара (2,1% БДП-а).[3]

И из саме власти стижу суморне прогнозе. Државни секретар у Министарству финансија Александар Љубић упозорава да једржава способна да извршава своје обавезе само у наредних шест месеци! Он напомиње да републичка влада не може више да троши „оно чега нема“, и истиче да ће упркос сукобима који су настали у владајућој коалицији у погледу мера које предложио ММФ – а мисли се на замрзавање плата и пензија – лидери владајућих странака ускоро одлучити како ће се смањивати буџетски расходи.[4] Министар Млађан Динкић је као једну од мера најавио смањење плата у државној администрацији за десет одсто као и рационализацију у јавном сектору и ограничавање броја запослених о чему ће свако одлучивати у свом ресору.[5]

Колико је ситуација озбиљна показују и планови за продају профитабилних јавних предузећа. Очекује се да ће ускоро због недостатка средстава у буџету, тријумвират у Влади који чине Вучић, Дачић и Динкић донети одлуку о приватизацији дела јавних и државних предузећа. Засад је скоро извесно да ће се расписатимеђународни јавни позив за продају Телекома Србије и Рудника „Ресавица“, а расправљаће се и о идеји да сеу дугорочни закуп, уз обавезну улагања, изда и Аеродром „Никола Тесла“. За српске телекомуникације посебно су заинтересовани у САД, које преко Сорошевог СББ-а за који ради и бивши амерички амбасадор у Београду Камерон Мантер, већ контролишу део овог стратешког ресурса. Америчке, британске и немачке компаније су већ ставиле под контролу Телеком на КиМ, насилно отргнут од Телекома Србије.[6]

Економски проблеми Србије нису од јуче, али остаје чињеница да се они нагомилавају иако владајуће партије слепо извршавају све налоге из Вашингтона и Брисела. И заиста, политичари на власти већ четрнаест година профитирају на причи о неопходности приближавања Србије Европској унији и Сједињеним државама након чега ће уследити ера просперитета, иако за то време српско друштво све више тоне и пропада. При том шта год да учини Београд то није довољно јер веома брзо следе нови услови.

Предаја Косова и Метохије и брисање трагова државе Србије у јужној покрајини нису поправили економску ситуацију у Србији. Неће је ни поправити и поред изјаве Александра Вучића да „без ЕУ Србија неће преживети.“[7]Управо супротно од тога, Србија и српски народ полако ишчезавају јер највише руководство слепо извршава налоге из САД и ЕУ, занемарујући основни национални интерес и сарадњу са земљама које Србима не уручују ултиматуме.

Оно што у Београду не знају да искористе, знају у Загребу. Након уклањања Мирослава Мишковића отворена је позиција у Србији за Ивицу Тодорића, хрватског тајкуна створеног од стране Фрање Туђмана. Стечену позицију у Србији његова фирма – хрватски Агрокор није потпуно искористила, али у будућности на српско тржиште ова компанија гледа као на одскочну даску за руско и остала источна тржишта где Србија има преференцијалне услове трговања. Извршна потпредседница Агрокора Љерка Пуљић истиче да су Агрокору за следећи корак потребни већи волумени производње од постојећих као и нова улагања јер је судбина великих компанија окретање тржиштима великог раста, а то су тренутно Русија и Турска. Она је открила да је Агрокор већ имао озбиљне али безуспешне покушаје да инвестира у Русију.[8]Дакле, уколико је Србија улазница за хрватски Агрокор у Русију и прилика за ову компанију да знатно увећа своју добит, због чега Београд не користи потпуно преференцијалне услове које му одобрава Москва и на тај начин помогне опоравак своје економије? Одговор је веома једноставан. Читав концепт власти у Србији се заснива на својеврсном идолопоклонству према Западу. У њему нема озбиљнијег места за Русију јер САД и ЕУ не желе њен повратак на Балкан и већи руски утицај у овом делу света.  На основу свега изнетог можемо да закључимо да је Србији за економски опоравак потребно да направи отклон од Вашингтона и Брисела за које никад неће бити довољно мала и слаба.

Борис Алексић / Фонд Стратешке Културе