Од 1025 ваздушних напада на КиМ само 58 погодило циљеве

Како је НАТО лагао, измишљао и лажно приказивао успех у погађању војне технике на КиМ 

Напад НАТО савезника на СРЈ је започео 24. марта 1999 год и трајао је пуних 78 дана, све до закључења Кумановског споразума 10. јуна 1999 године. Да би испунила своје ратне циљеве зликовачка алијанса НАТО је поред разарања цивилне и војне инфраструктуре, посебну пажњу обратила уништавању војног потенцијала Треће армије, односно 52. Приштинског корпуса, чији је задатак био одбрана Косова и Метохије.

У току кампање НАТО авијација је извела 3.000 авио полетања која су за циљ имала уништавање мобилних циљева ВЈ на Косову и Метохији, првенствено оклопних возила, артиљерије и војних возила. У 1.995 случајева пилоти  НАТО –а су тврдили да су нешто погодили. Током трајања ваздушних напада НАТО је објавио да је уништен чак 181 тенк, 317 оклопних транспортера, 857 артиљеријских оруђа и 600 војних возила. Све лаж.

Пред крај рата извештај је коригован на: 120 тенкова, 220 оклопних транспортера и 449 артиљеријских оруђа. Коначно 16. септембра 1999 год. на конференцији за штампу НАТО –а  објављени су дефинитивни резултати, (опет лажи) који су настали после детаљне истраге на Косову и Метохији: уништено 93 тенкова, 153 оклоипна транспортера, 389 артиљеријских оруђа и 339 војних возила.

Током ратних дејстава на Косову и Метохији у ратној формацији Приштинског корпуса биле су  подчињене 15. оклопна бригада (тенкови Т-55), 211.ок.бр. (М-84) и 252.ок.бр. (М-84), те тенковски батаљони 243. механизоване бригаде и батаљони моторизованих бригада ( у свом саставу тенкове су имале 78, 125 и 549.мт.бр.) – Све скупа до 300-350 тенкова.

ВЈ је објавила следеће губитке у техници на простору Косова и Метохије : 13 тенкова, 8 оклопних транспортера и 27 артиљеријских оруђа.

Већ крајем јуна 1999. г. на Косово долази специјални тим од 35 људи, који су чинили НАТО и већим делом УСАФ официри, са задатком утврђивања стварног броја уништених мобилних циљева на Косову. У наредном периоду тим је обишао 429 локације  на Косову и Метохији по којима је дејствовано у циљу уништења тенкова и осталих циљева. Са око 2.600 начињених фотографија тим се враћа у штаб авијације у Рамштајну у Немачкој. Извештај је говорио да је авијација била ефикасна у уништавању непокретних циљева, попут бункера и мостова, али да је пронађено мало уништених мобилних циљева, те да се на основу тога могу само 58 напада сматрати успешним (од 1025, који су сматрани успешним). Практично тим је потврдио речи генерала Небојше Павковића о губицима ВЈ на Косову. Нико није био задовољан извештајем па се приступило изради студије, која би на основу расположивог материјала дошла до повољнијег резултата.

Конкретно, што се тиче тенкова кренуло се од тога да је у 181 авио нападу дејствовано по њима. Тим за претрагу је на лицу места пронашао 26 олупина – 14 тенкова и 12 самоходних оруђа.

За остала 67 тенка  и самоходна оруђа, чији остаци нису пронађени, докази су добијени комбинацијом и упоређивањем: снимака из кокпита, извештајем пилота авиона, снимака пре и после дејства по циљевима (са сателита, беспилотних летелица и сл.) и на основу разних обавештајних извора.

Што се тиче осталих напада сматра се да је у 9 случајева дејствовано по лажним циљевима, 19 напада је било вишекратно (више напада у истом дану, по истом типу мета у радијусу од 2НМ).  У 60 случајева није било могуће доказати успешност  напада.

Релативно мало уништених тенкова, који су пронађени на Косову и Метохији  НАТО експерти оправдавају чињеницом, опет лажима,  да је ВЈ редовно после напада извлачила и склањала оштећену технику.

Званична информација Војске Југославије  је да је уништено само 13 тенкова на Косову и поред хиљада налета НАТО авијације.

Чињеница је да НАТО зликовци нису смели копнено  на КиМ и да им је за то требало  бар пола милиона војника.  НАТО бомбама су се иживљавали бацајући их са 15 километара висине  најчешће на цивиле и цивилне објекте. Промашаје  у  гађању војних покретних циљева  упражњавали су  бацајући бомбе на непокретне мете, села, градове, мостове, болнице……

– Знали смо да је на Косову било више од 150.000 српских војника, да  смо ушли са 6.000 НАТО војника из Албаније,  2.500 Албанаца  из УЧК и 5.000 албанских војника  знали смо да би били сахрањени на Косову. Нисмо имали никакве шансе  према српској војсци која је уз све то  бранила своју кућу. НАТО би био мртав. А што се тиче  Албанаца у УЧК нису се много претргли да буду на првој линији, није их било никад више од 2.500. Показали су да далеко више воле оружје него да  буду на првој линији да се боре, – рекао је амерички официр у Напуљу када су у септембру 1999.г. анализирани резултати  НАТО  напада на Југославију тада.

Један италијански официр  је признао пар година после 1999. Године : Плашили смо се да српска војска сјури нас све на море.

– “Када смо чули тенковску паљбу на Кошарама 12. маја 1999. године, на више од 1200 метара надморске висине и тако жестоку паљбу помислили смо да српска војска улази и напада албанску војску, терористе са Косова али стацониране НАТО снаге у Албанији. Већ је било панике код нас и да ћемо врло брзо бити сатерани на обале мора Јадрана. Тачно је да смо помагали албанске терористе са Косова који су били на граници у Албанији са Косовом, тог лета 1999. године на целој дужини границе између тадашње Србије и Албаније“, – каже високи италијански официр М. Ч. који је за време НАТО бомбардовања Југославије 1999. године са НАТО снагама био стациониран крај Тропоје у Албанији.

Он је четири године после 2002. године био стациониран у италијанској бази “Uniti Per La Pace” крај Пећи са леве стране идући према Проклетијама.

Овај разговор је уприличен са италијанским официром недавно у Високим Дечанима ( почетком марта 2019.г.) након што је М. Ч. постао “Пријатељ Дечана“, (“Amici di Decani”) формиране италијанске организације у Риму за помоћ и пружање помоћи овом значајном српском манастиру.

– “Мој предпостављени комадант и главни комадант Кфора на Косову, генерал Фабио Мини у књизи после одласка са Косова “Рат после рата“ пише : „Независност одговара онима који командују: самом Тачију који води послове с нафтом, Беџету Пецолију коме је потребна рупа у коју ће да склања свој новац, Рамушу Харадинају и Агиму Чекуу. А њих за независност није брига“, довољно говори о албанској власти у Приштини која је иста 20 година“, – каже М. Ч.

– “Мини је упозорио и књизи“, каже официр М. Ч. да „на Косову још делују злочинци, наводећи особу коју није желео да именује, а која је наручилац најмање 28 убистава страначких сарадника бишег лидера Ибрахима Ругове“.