Како се Маша удала – сведочење православног оца

Доносимо причу из живота, чији учесници нису хтели да открију своја имена, па смо их изменили. Било би штета не објавити ово сведочење које може послужити као утеха онима који иду сличним путем. Један сеоски свештеник говори о томе како је његова кћер покушавала да сачува своју чистоту међу савременом омладином и шта је из тога произашло. Догађаји су се одиграли почетком 2010-их година.

* * *

Након средње школе, наша Маша уписала је факултет у граду и морала је да живи у студентском дому. Рекао сам јој следеће: „Машо, ти си кћерка свештеника. Ако ти се неко допадне, немам ништа против тога да се удаш. Али ако ти буду предлагали слободне односе, свима реци овако: ‘Тата ми је рекао – прво венчање, а онда блискост’”. Маша је тако и свима одговарала. На факултету су почеле муке. Девојка је постала бела врана, сви су је исмејавали и понижавали. Викендима би Маша долазила кући, легала на кревет и ридала.

Маша је живела у женском студентском дому у који нису пуштали момке. На сваком спрату била су четири одељења, а у сваком по четири собе. У свакој соби живеле су три-четири девојке, с разних факултета. Посећивао сам је, помагао им да поставе полице и опреме собу. Маша се дружила с цимеркама, сасвим обичним девојкама. Међутим, како је наша кћер говорила, ноћима су се водили разговори искључиво на једну тему – ко с ким и колико пута. Маша је увек седела по страни, њене речи нису вределе – о чему би се с њом могло причати? Наравно, било је мучно све то слушати, али ту си где си.

Рекли смо јој следеће – у граду има православних омладинских покрета, иди тамо. Девојка је почела да посећује њихова окупљања, да учествује у њиховим догађајима које је организовала епархија и да иде на поклоничка путовања. Тамо је стекла пријатеље, али је на факултету и даље била чудак. Веома се секирала – било је очигледно да пати. Ми смо се молили и ја се нисам претерано бринуо јер сам знао да Бог никада не оставља.

Машина мајка је много туговала јер ју је кћеркина патња бринула. Осећаш да твоје дете проводи време с људима којима ништа није свето. Моја жена је ушла у такво очајање да ми је на почетку Машине треће године рекла:

– А да она ипак почне да се виђа с неким?

Одговорио сам:

– Шта је теби. Проживео сам живот и Бог ме никад није оставио. Зашто бих мислио да ће нас изневерити и у овој ситуацији? Молићемо се и чекати Божији благослов.

На крају треће године, Маша долази кући и не плаче, већ се смеје. Неки младић с четврте године пришао јој је и рекао јој: „Машо, удај се за мене”. Девојка се збунила, а он је додао: „Да, озбиљан сам.” Момци су међусобно разговарали и сви су знали да је Маша чедна.

– Шта да му одговорим? – питала нас је кћер.

Рекао сам:

– Зашто одмах удаја? Прво се упознајте, идите у биоскоп, упознај његову породицу, родитеље.

За две недеље прилази јој други момак са истим предлогом. Она му ништа није одговорила. Када јој је, у марту, био рођендан, тај момак је дошао до студентског дома с букетом цвећа и почео да је дозива: „Машо, Машо!” Остале девојке су гледале с прозора: „Машо, је ли то он тебе зове?” Маша је с њим проћаскала кроз прозор.

Девојке су питале:

– Шта хоће?

– Хоће да се удам за њега.

Све су биле шокиране! А када су сазнале да је имала још једног удварача, биле су запањене. „Зашто ти, а не ми?!”

Девојке су биле поражене – зашто ту недодирљиву просе, а не њих!

Али, Маша се није удала ни за првог, ни за другог. Дошло је лето. Девојка је наставила да се дружи с православном омладином и на једном путовању упознала се с младићем из другог града, који јој се допао. На јесен смо жена и ја удвостручили молитву. У нашем окружењу појавио се младић, који је запросио Машу и који нам се много допао. Имао је високо образовање, добар посао, родитељи су му били побожни, моја жена се с њима упознала. Мајке су се допале једна другој, већ смо почели да размишљамо о свадби – када и где. Тај момак је позвао Машу на кафу и упознао је са својим друговима.

Младић из суседног града и даље је звао Машу, разговарали су телефоном, преко скајпа. Једног дивног дана, Маша нам каже:

– Размислила сам. Желим да се удам из љубави!

Мајка је била на ивици срчаног удара. Малтене се ородила с породицом момка који јој се допао. Мајка је викнула, а Маша је ударила у плач.

Рекао сам:

– Полако, хајде да се прво помолимо, па ћемо онда разговарати.

Помолили смо се.

Питао сам Машу:

– Кога ти волиш?

– Волим Кирила!

– Добро. Желиш да се удаш из љубави? Запамти те речи. Запамти их на цео живот, да не би после жалила што смо неправилно поступили.

Жени сам рекао:

– Јеси ли се и ти удала из љубави? Пусти и своју кћерку да се уда из љубави.

Маша је одмах позвала Кирила и рекла му радосну вест. Ускоро су се верили, а на лето сам их и венчао.

Маша је брзо родила прво дете, а факултет је завршила касније.

Ову причу причам свима који ме питају како млади треба да поступају.

Убеђеност савремене девојке да се неће удати ако с неким не легне у кревет јесте демонска замка. Та заблуда уништава животе људи.

Наравно, моја кћер је прошла мученички пут – изругивана је и много се напатила због тога; на факултету су сви мислили да је луда. Свега је ту било! Али да није имала подршку мене и њене мајке, друштво би нашу кћерку просто уништило.

О Маши сам стално водио рачуна и бринуо се да не уђе у неку депресију. Увек сам се трудио да је успокојим, да је утешим и помогнем јој. Она је знала да има подршку и заштиту. Неколико пута сам ишао у студентски дом, оштро разговарао с девојкама и молио их да се смире. Хвала Богу, ти разговори нису прерастали у неки конфликт. И како је живот показао – Бог је увек на страни истине.

Поступај по истини, по савести – и никада нећеш погрешити.

Аутор: Ана Берсенева-Шанкевич

Превод за pravoslavniroditelj.org: Т. Ћ.

Извор: Как Маша вышла замуж

Извор: Православни родитељ