Старац Спиридон +11. 5. 2015.

Старац Спиридон Малоанит је рођен у Солуну 1951. у породици Рахонис. Његова породица се доселила из Мале Азије двадесетих година прошлога века, у време турског геноцида над немуслиманским живљем. На крштењу је добио име Георгије.У родном Солуну се школовао светским знањем, да би 1968. уписао светогорску Академију „Атонијада“. Већ након прве академске године одлази у братство код чувеног старца Герасима Химнографа.

Старац Герасим Химнограф, је живео у келији Успења Пресвете Богородице скита Мала Света Ана. Био је познати химнограф православне цркве и од стране цариградског Патријарха Атинагоре узведен је у звање Химнограф Велике Христове Цркве. На Светој Гори постоји обичај да келија добије име по неком њеном познатом житељу (Савеји, Фирфириси, Кацуљери, Јоасафеи, Данилеји, Томеји, Пахомеји…) па је тако и ова келија данас позната под именом Герасимеи, по старцу келије Герасиму Химнографу.Од 1998. године старац келије Герасимеја је монах Спиридон, чувени светогорски појац. Појање је изучавао и изучава читавог свог живота. Први учитељ црквеног појања старцу Спиридону, био је Архон Протопсалт Свештене Архиепископије константинопољске г. Харилаос Талиадорос (Χαρίλαος Ταλιαδώρος) у Конзисторији у Солуну.

Доласком на Свету Гору наставља изучавање ромејске црквене музике код чувеног професора Атонијаде старца Мелетија Сикиотиса (1907-2000). Често је слушао у протатској цркви највеће светогорске појце свог времена: оца Дионисија Фирфириса, оца Јоасафа (старца Јоасафеја), ђакона Јована, оца Гаврила Макавуа и многе друге. Одласком у келију Герасимеја, отац Спиридон је увек био окружен најбољим појцима Свете Горе. У близини келије налазе се најчувенија светогорска појачка братства келије Данилеја и Томеја. Старац Спиридон је био протопсалт кириакона (саборне цркве скита) Свете Ане, а не ретко је певао на манастирским панигирима широм Свете Горе.

Први пут сам га срео 1999.године у Великој Лаври на Панигиру за Светог Атанасија Атонског. Бденије тек што је почело, а на вратима наоса се појавио мени тада непознати монах. Због летње жеге био је раскопчане мантије и уназад мало забачене панакамилавке. Зауставио се скоро на средини храма одмеравајући преко својих изражених подочњака појце десне а затим и леве певнице. Тек што је десна певница отпочела трећи стих Аниксандарија у композицији св. Јована Кукузеља, монах се одлучно упутио ка левој певници. За десном је певао отац Тома из келије Томеја, чим је видео придошлог појца за супротном певницом своје место је препустио протопсалту Свете Горе старцу Данилу Данилејцу. Схватио сам да је монах кога први пут видим добар појац, чим му је протопсалт „мегданџија“. Након пар тренутака сам се у то и уверио. Монах у стасидији до мене, не подижући очи ка певницама само је радосно изустио: „отац Спиридон! Ипак је стигао“.

Извор:
СВЕТОГОРСКЕ СТАЗЕ