Уништенo 25 караулa Војске Србије!

Караула “Кошаре“

На српскоалбанској граници на Косову и Метохији

Само је караула Врбница код истоименоног граничног прелаза Србије са Албанијом, код Призрена према Куксу,  остала читава

Пише: Зоран Влашковић

Граница Србије  са Албанијом је дуга 111 километара и пружа се од тромеђе Србије, Северне Македоније и Албаније код места Рестелица у Гори,  до тромеђе Србије, Црне Горе и Албаније на планини Богићевици (2.092 мнв). Ово је најкраћа државна граница Србије и на њој постоје два друмска прелаза: Ћафа Прушит (Морина, код Ђаковице) и Врбница (код Призрена). Граница према Албанији од 10. јуна 1999. г. није под контролом Републике Србије, иако Резолуција 1244 предвиђа да српско особље задржи контролу над кључним граничним прелазима.

Срушена караула “Рестелица“ у Гори на Шар планини

У 78 – дневном бомбардовању НАТО алијансе Југославије 1999. године уништене су све, 25 караулa Војске Југославије на српскоалбанској граници. Kaрауле на Проклетијама, преко Јуничких планина, Коритника до Шар планине, до крајње границе на југу између Србије, Македоније и Албаније на Шар планини, изнад Рестелице, буквално су нестале под НАТО бомбама.

Оно што није срушено НАТО бомбама албански екстремисти су опљачкали и докрајчили накнадним минирањима  и рушењима.

На територији Горе, од Врбнице до Брода, постојало је девет караула: “Брод“, “Драгаш“, “Бродосавце“, “Милорад Стојановић“, “Глобочица“, “Крстец“, “Орчуша“, “Крушево“ и “Рестелица“. Све до једне су срушене.

Између караула „Кошаре“ и „Морина“,  налазиле су се у зони одбране  53. граничног батаљона, која се простирала, на западу од тромеђе на планини Богићевици до Карауле “Ликен“,  на истоку, у дужини од 70 километара. Овако велику зону браниле су две граничне чете Војске Југославије, са посадама на девет сталних караула: „Генерал Павле Илић“, „Кожњар“, „Кошаре“, „Морина“, „Митар Војиновић“, „Дева“, „Ћафа Прушит“, „Годен“, „Дејан Радановић“ и „Ликен“, и на три летње карауле: „Бошко Жиловић“, „Ђеравица“ и „Маја Чобан’’.

Караула “Дева“

Сталне карауле према Албанији су биле и “Горожуп“, “Честак“,„Данило Јауковић“ и “Врбница“.

У НАТО агресији  је срушено укупно  25  караула на српскоалбанској граници. Само је караула “Врбница“ код истоименоног граничног прелаза Србије са Албанијом, код Призрена према Куксу у Албанији,  остала читава.

Сада према Албанији на овим местима нема никог да контролише пролазе са једне на другу страну?

На сваку од ових караула изучено је неколико стотина килограма НАТО бомби а неколико десетина српских  хероја, браниоца отаџбине Србије, положило је животе на овим граничним караулама. Само у реону карауле Кошаре погинуло је 108 војника Војске Југославије.

Морина и Врбница данас су   једини гранични прелази према Албанији.

Срушена караула “Морина“ према Албанији код Ђаковице

Због никакве контроле на Шар планини између Горе и Албаније учестале су пљачке Албанца који упадају у горанска села на Шари  и пљачкају их, нарочито лети.

На другој страни од 55 албанских караула према Србији (Косову и Метохији) само десет није опљачкано, срушено и запаљено у немирима који су избили у Албанији у пролеће 1997, када су, између осталог, опљачкани магацини албанске војске а онда то оружје  је илегално преношено на Косово и Метохију  за  терористе  тзв. ОВК. У походу на граничне карауле, као и на касарне и друге војне објекте у унутрашњости, народ је најпре износио наоружање, муницију, војну опрему, а потом храну и све остало.

Летња истурена караула Ђеравица је уништена 1999.г.

Данас  на граници Албаније и Србије, према Косову и Метохији, има само три сталне албанске карауле карауле.

Антрфиле

Албанија наоружавала терористе ОВК

Велики логиста и донатор терористима, Сали Бериша

Бивши премијер Албаније Сали Бериша је признао још 2017. године да је Тирана слала велике количине оружја терористичкој Ослободилачкој војсци Косова.

Да су албански терористи на српске војнике, полицајце и цивиле на Косову и Метохији пуцали из пушака и ракетних бацача дотуреним уз помоћ званичне Тиране, две деценије касније, признао је бивши албански премијер Саљи Бериша. Тиме је развејана свака сумња да је, уз ОВК и НАТО, и Албанија била нескривени актер насилне агресије на СР Југославију.

Пре разбуктавања сукоба у јужној српској покрајини постојао план да се косовски Албанци наоружају.

– После пада комунизма у Албанији, одлучили смо да отворимо врата војних складишта. Један од разлога био је да наоружање пошаљемо на Косово. Ми смо се, као партија, организовали да дајемо бесплатно оружје, иако је било и случајева продаје. Отворио сам војна складишта да се наоружа ОВК – признао је Бериша.

Процене говоре да је на таласу хаоса из војних складишта у Албанији однето више од 700.000 комада оружја, као и више од 1,5 милиона метака.

Уништена караула Крстец у Гори

Војне и политичке структуре тадашње СРЈ биле су обавештене о пребацивању наоружања преко границе. Њиме су Албанци током 1997. извршили низ терористичких напада на полицију, а касније и подигли оружану побуну у Дреници. Конвоји војне помоћи Тиране учестали су нарочито 1998, када се већ водила отворена борба са терористима ОВК. Планинским путељцима шверцовано је углавном пешадијско наоружање – пушке „калашњиков“, ручне бомбе, муниција, али и ручни ракетни бацачи, тешки митраљези и минобацачи.

Летња караула Богићевица