Раде Јанковић: Друга страна одликовања

Црвена звер излази из мора: Свет жонглира на танкој жици разума. Жонглер само што није изгубио тло под ногама. Испустио је мотку из руку и сада тешком муком, једва одржава равнотежу. Све очи света упрте су у Кину. Кина има решење за тобожњу пандемију корона вируса: тотална контрола становништва. Затворите све границе, све градове, све установе и фабрике! Изведите војску на улице, уведите полицијски час и строге казне за непослушне. У случају нереда пуцајте!

Кинески модел осваја свет. Кинески стручњаци саветују владаре и помажу народима у Шпанији, Италији, Србији, Русији… Данас је субота, 9. април 2020. год. Док седим на својој тераси и пишем ове редове милиони људи у Србији, Русији, Кини, Италији, Шпанији, налазе се у кућном притвору. То се на језику криптокомуниста зове изолација. Изолација је облик савршеног злочина: утамничени су сами себи тамничари! Јуче, у пет поподне почео је полицијски час, и трајаће све до понедељка у пет ујутру. У наредних шездесет сати цела Србија биће једна голема тамница. На језику криптокомуниста она се зове карантин. Карантин је савршена тамница: нема решетки на прозорима, нема бодљикаве жице, ни стражара, ни бетонских зидова. Привидно ми смо слободни, фактички сви смо ухапшени. То је савршен злочин: привид и стварност су се помешали. Као и Јозеф К, и ми никада нећемо сазнати у чему је наша кривица. Зашто смо утамничени?… Не тражите кривцу! – каже Мартин Лацис. Да би сте били утамничени довољно је то што живите у царству Црвенезвери. (И уведе ме дух у пусто мјесто; и видјех жену гдје седи на звијери црвеној која бјеше пуна имена хулнијех и имаше седам глава и десет рогова. – Откривење: 17;3) Опет „баук кружи Европом, баук криптокомунизма“. Опет су се удружили банкари са Волдстрита и „Културни марксисти“ из Њујорка, Москве, Брисела, Пекинга и Београда. На језику криптокомуниста зову се дубока држава. Они производе епидемију страха! У науци, то се зове терор. Владавина помоћу страха. Страховлада! Реч терор долази од француске речи la terreur, што значи: ужас, страх, страва, страхота, страх и трепет. Терор је оруђе сваке тоталитарне власти. У доба Старог Рима биле су то проскрипције, на почетку Новог Доба била је то гиљотина; у доба комунизма био је то „шпагин“, у доба хладног рата атомскабомба. Данас, међутим, нису ни проскрипције, ни гиљотина, ни „шпагин“, ни атомска бомба, него један мали, голим оком невидљив микро-организам. Зове се „корона вирус“. Обичан човек није га никада видео али се ипак плаши, јер га замишља као ужасно страшну наказу која из мрака вреба прилику да га придави. Зато што је невидљив а може да се замисли као страшило, зато корона вирус и јесте баук! Епиемија страха преноси се преко штампе и телевизије. Телевизор је данас, каже отац Рафаил Карелин, готово у свакој кући заузео оно место где су некада стајале иконе (свети угао). „Телевизија – наставља Карелин – шири нервне и психичке болести. Нервни систем човека се исцрпљује и, не подносећи прекомерно напрезање, као да штити себе, предаје се болести.“ (Рафаил Карелин: Пут спасења у XXI веку) Другим речима: ако не оболите од корона вируса, сигурно ћете оболети од параноје! Шта је онда опасније по здравље човека: психоза страха или корона вирус? „Ускоро човек неће имати потребе да посећује пријатеље – наставља отац Карелин – да одлази на конференције, да долази у школу ради наставе: моћи ће то да учини управљајући телевизијским системом и не напуштајући сопствени дом.“ (Пут спасења у XXI веку) Идеал комунистичке владавине био је: покидати и испремештати све традиционалне социјалне везе, успоставити нове облике друштвене сарадње и на свим њеним нивоима поставити контролоре – „одговорне, смењиве, скромно плаћене, надзорнике и књиговође“ – који ће надгледати „свенародни државни картел“, како је говорио Владимир Иљич Лењин, и „најстрожу, гвоздену дисциплину, коју ће подржавати државна валст“. Овај комунистички идеал остварује се данас пред нашим очима. Комунистички модел тоталитаризма прелази у своју глобалну фазу. Пријатељи и рођаци виђају се преко скајпа и чују преко ајфона. Има већ месец дана како деца не иду у школу. Предавања прате преко телевизора а домаће задатке решавају преко имејл порука. Јутрос су звонила црквена звона. Празник је! Цвети. Али узалуд. Верници се нису одазвали. Забрањено је окупљање. Прети нам новчана казна од 150.000 дин. због кршења полицијског часа. Пред очима ми лебди слика: главати Карл Маркс изазивачки се смешка. Отвара брошуру Економско-филозофски рукописи из 1844 и кажипрстом куцка на 67. страници. „Комунизам почиње одмах с атеизмом (Овен), атеизам је испрва још далеко од тога да би био комунизам, као што је онај атеизам с којим почиње комунизам више једна апстракција.“ (Када се ми зацаримо, ми нећемо желити да постоји друга религија осим наше… Према томе ми морамо оборити сва веровања. Ако се из тога роде савремени атеисти, то неће као прелазни степен, ништа сметати нашим изгледима… – Протоколи сионских мудраца: протокол бр.14) Фасцинира то што се готово нико не буни. Чак ни свештеници! Ни епископи, ни патријарх! Како је криптокомунистима то пошло за руком? Руски православни мислилац С.Б.Порутчиков налази да то долази од чаробњачке моћи телевизије. „Човек који гледа телевизију – каже – бива изложен хипнотичком дејству. У медицинској пракси примене хипнозе постоји следећа појава: услед честих сеанси, психа се навикне на њу и сваки пут постаје све пријемчивија. Другим речима, уколико човек чешће гледа телевизор, утолико бива подложнији сугестији.“ (С.Б.Порутчиков: Телевизијско људождерство) Идеја је да вам разоре способност мишљења и узму душу. Страх блокира виталне механизме воље и одлучивања. А тада „свест, која има улогу контролора, више не дејствује.“ (Телевизијско људождерство)

Флаша пуна крви и јахачи на „коњу бијелом“: Тедрос Адханом Гебрејесус (Tedros Adhanom Ghebreyesus) родио се 3. марта 1965. год. у граду Асмара, у провинцији Еритреја у Етиопији. Имао је само 9 година када је војна хунта 12. септембра 1974. год. срушила са власти цара Хајле Селасија Првог. Група од 108 официра пучиста, леве, марксистичко-лењинистичке оријентације, крила се иза назива DERG, што је на амхаријском дијалекту значило веће или комитет, а у конкретном случају било је скраћеница за организацију под пуним називом Комитет за координацију оружаних снага, полиције и територијалне војске. Председник овог Комитета био је мајор Менгисту Хајле Маријам. Након преузимања власти овај Комитет је преименован у Привремену војну владу социјалистичке Етиопије. На челу привремене владе био је генерал Аман Андом. Њега је 24. новембра 1974. год. заменио на тој функцији генерал Тафари Бенти. Генерал Андом је ухапшен и стрељан заједно са 59 својих присталица. То је изазвало поделе унутар до тада јединственог покрета DERG. Настале су две фракције, условно речено: „десна“ коју је предводио пуковник Сисао и „центристичка“ коју је предводио генерал Тафари Бенти. Лукав, вешт и окретан какав је био, Менгисту Хајле Маријам успева да ликвидира обе фракције. 3. фебруара 1977. год. стрељани су заједно са својим присталицама, из митраљеза калибра 12,7 mm, пуковник Сисао и генерал Тафари Бенти. Тако је, сада већ пуковник, Менгисту Хајле Маријам стекао надимак „Црни Стаљин“ и постао апсолутни господар Социјалистичке Етиопије. „Слично Стаљину – пише етиопски историчар Гетачеу Џига Демекса – Менгисту је плански уништавао сараднике из револуције 1974. године, који су свргли царску власт. За разлику од многих других афричких диктатора, који су са собом на власт доводили своје етно-племенске кланове, Менгисту дуго времена није давао никакве привилегије својим сународницима из народности Амхара. Чистке и репресије односиле су се на представнике свих етноса, без разлике. Али једном му је у главу дошла оваква мисао: да трудбеници не би обраћали пажњу на етничке разлике, све их треба обући у једну униформу. Униформу су позајмили од Маоа: сви су почели да иду у једнообразној плавој униформи.“ (Красный террор в Эфиопии: Подробно Сталину, Менгисту планомерно уничтожал соратников по революции 1974 года, свергнувших императорскую власть. В отличие от многих других африканских диктаторов, приводивщих с собой к власти собственные этно-племенные кланы, Менгисту долгое время не давал никаких преференций своим сородичам из народности амхара. Чистки и репрессии касались представителей всех этносов, без разбора. А однажды ему пришла в голову такая мысль: чтобы трудящиеся на обращали внимания на этнические различия, одеть их всех в одну форму. Форму позаимствовали у Мао: все стали ходить в одинаковой синей одежде. -www:ru.wikipedia.org) Учврстивши своју власт, пуковник Менгисту радикализује револуцију. Почетком априла 1977. год. раскида војне односе са САД и заводи „црвени терор“. На великом народном митингу у Адис Абеби, 17. априла 1977. год, позива окупљене на јуриш против Етиопске народно револуционарне партије (ЕNRP), које, због убиства 8 припадника DERG-а и већег броја симпатизера, оптужује за „бели терор“. Свој ватрени говор Менгисту је завршио тако што је са говорнице на плочник бацио флашу пуну крви. Крвава мрља која се разлила по плочнику била је снажан доказ његових намера. У наредних 14 година Менгисту ће владати помоћу терора и издашних донација братских комунистичких држава: СССР-а, Кубе, Источне Немачке, Кине и Северне Кореје. Према подацима Amnesty International до пада режима Менгисту Хајле Маријама, 1991. год, у прогонима и чисткама убијено је 500.000 цивила. Само у периоду од 1977-1978. год, у јеку најжешћег „црвеног терора“, убијено је око 100.000 људи. (17. маја 1977. год. Генерални секретар шведске хуманитарне организације Save the Children Fund пише у својем извештају: „Око хиљаду деце маскрирано је у Адис Абеби а њихова тела која су се повлачила по улицама, била су плен лутајућих хијена./…/ Могу се видети гомиле убијене деце, углавном од 11 до 13 година, по страни, на путевима када напуштамо Адис Абебу.“ – Le livre noir du communisme: „Un millier d’enfants ont été massacrés à Addis-Abeba et leurs corps, gisant dans les rues, sont la proie des hyènes errantes. /…/ On peut voir les corps entassés d’enfants assassinés, pour la plupart âgés de onze à treize ans, sur le bas-côté de la route lorsque l’on quitte Addis-Abeba.“) У поменуте бројке нису урачунати они који су у периоду који следи умрли од глади и болести. Ситуација се нагло погоршала у јулу 1977. год, када је марксистичко-лењинистички Национално ослободилачки фронт Еритреје (FNLE), подржан војском Републике Сомалије, прогласио отцепљење ове провинсције од Етиопије. Менгисту је мобилисао све војне снаге, укључујући и авијацију, и против отцепљене Еритреје покренуо офанзиву по вандејском моделу „спаљене земље“. У томе су му издашно помогли Кубанци који су послали читав један корпус војника и официра, и СССР који је, као и обично, послао тенкове, авионе и „војне инструкторе“. Исход је био: победа пуковника Менгистуа. Цена је била: 80.000 изгубљених људских живота и велика глад подпомогнута сушом. Менгисту је одлучио да проблем реши расељавањем људи из подручја погођених сушом у сабирне центре, под изговором да ће се храна лакше дотављати и дистрибуирати у овим центрима. Тако је, само из провинције Воло, у периоду од новембра 1984. год. до августа 1985. год, исељено укупно 835.000 људи. Менгисту је имао план да пресели још 2.500.000 људи, нарочито из побуњених провинција Еритреја, Тигр, Оромо, Огаден и Волега, али су га у томе омели догађаји који су уследили. Све ове мере нису спречиле глад од којег ће до 1988. год. умрети укупно 1.000.000 људи, али су зато подстакле корупцију у расподели хране на највишем нивоу власти. Али све ово није сметало тзв. „међународној заједници“ да организује хуманитарне концерте за помоћ гладнима у Етиопији, какав је био и онај који су покренули Боб Гелдорф и Мајкл Џексон, после чега је остала чувена химна америчког шоубизниса We are the World. Све ово није сметало ни Светској синдикалној федерацији да 39. седницу својег Бироа одржи у Адис Абеби, од 28. до 30. марта 1988. год. Том приликом француски представник Анри Красутски доделио је пуковнику Менгисту златну медаљу за „његов допринос у борби за мир и сигурност народа, за његову националну и економску независност.“ (Le livre noir du communisme: …pour “sa contribution à la Lutte pour la paix et la sécurité des peuples, pour leur indépendance national et économique.“) Било је то само годину дана пре пада Берлинског зида и непуне три године пре пада режима пуковника Менгстуа. Господин Красутски, очигледно, није био добро обавештен. Пошто су га побуњеници опколили са свих страна, Менгисту је 21. маја 1991. год. авионом побегао из Адис Абебе у Кенију, а одатле у Зимбабве код брата у злочину Роберта Мугабеа. Менгисту је 13. децембра 1994. год.  оптужен у одсуству заједно са још 73 висока функционера DERG-a, укључујући бившег Председника владе Фикре Селасија Вогдересе и бившег Подпредседника државе Фишика Десте. После дванаест година натезања, одуговлачења, укидања и поновног суђења, Врховни суд Етиопије је 12. децембра 2006. год. коначно осудио у одсуству пуковника Менгисту Хајле Маријама и 18 функционера DERG-aна смрт, због кривичног дела геноцида. Казна ни до данас није извршена, јер Зимбабве одбија да осуђеног изручи Етиопији. Али, да ли ико више тражи његово изручење?

Who is you? – mister Tedros: Док је на северу Етиопије, у његовој родној Еритреји, харала глад, од које је према званичним биографским подацима умро и његов млађи брат, Тедрос Адханом Гебрејесус студирао је филозофију на Универзитету у Адис Абеби. Ту је 1986. год. стекао и више научно звање на катерди за биологију. Из штурих биографских података који су објављени на Википедији и у његовом CV-у, више од реченог не знамо ништа о школовању Тедрос Адханом Гебрејесуса на Универзитету у Адис Абеби. Зато остаје тајна: чиме је Тедрос Адханом Гебрејесус заслужио ову привилегију и да ли је био један од оних 50.000 студената, који су по кинеском, маоистичком моделу, послати на село и у избегличке кампове, да изгладнелим и неписменим сељацима објашњавају темељне принципе марксизма-лењинизма и основне политичке смернице режима пуковника Менгистуа. Јер, у оно време, у време појачаног терора и репресије у Етиопији, студирање је било привилегија за политички проверене кадрове, управо онако како је било и у режимима који су инспирисали пуковника Менгистуа: у СССР-у и његовим сателитима, на Куби, у Кини и Северној Кореји. Тако је било и са запошљавањем. У Министартвo здравља Етиопије које је било под управом DERG-a, где се одмах по завршетку студија запослио и Тедрос Адханом Гебрејесус, могли су да се запосле само они који су прошли политичку проверу по методима ШТАЗИ-а и КГБ-а. Ту је у наредних пет година, све до пада режима Менгисту Хајле Маријама, Тедрос Адханом Гебрејесус радио као млађи специјалиста за јавно здравље у Министартву здраваља Социјалистичке Етиопије. (www: en.wikipedia.org: Tedros Adhanom) Одмах након пада режима Менгисту Хајле Маријама, 1991. год, млађи специјалиста за јавно здравље, Тедрос Адханом Гебрејесус, одлази у Лондон да настави своје специјалистичке студије. Ту опет настаје празнина у његовој биографији, која траје пуних десет година. Знамо да је у овом периоду завршио мастер студије на London School of Hygiene & Tropical Medicineи докторирао на University of Nottingam. Али не знамо шта је радио преостало време, све до 2001. год, када се враћа у Етиопију и бива именован за руководиоца Управе за здравље у провинцији Тигр. Према званичним подацима Тедрос Адханом Гебрејесус заслужан је што је у овој провинциј број оболелих од AIDS смањен за 22% а број оболелих од менингитиса за 69%. (www. en.wikipedia.org: Tedros Adhanom) То га је квалификовало за министра здравља у сада већ Демократској републици Етиопији. Као министар здравља Етиопије, тврди се на готово две странице његове биографије постављене на Википедији, смањио је смртност деце за 90%, смртност од маларије за 75% а смрност од туберкулозе за 64%, повећао број запослених у здравству са 16.500 на 115.000, отворио 3.500 болница и 16.000 амбуланти. Али има и оних који, не оспоравајући његове квалификације, укузују на пропусте у реаговању на епидемију колере која је у три наврата, 2006, 2009. и 2011. год, захватила Етиопију. Међу њима је и професор Лeри Гостajн (Larry Gostin), директор WHO Collaborating Center on Publik Health Law & Human Right. (www.christianpost.com: Who is Tedros Ahhanom Ghebreyesus?)Септембра 2017. год. група од 55 лекара, чланова генералне дирекције Светске здравствене организације (WHO), јавно је прозвала Тедроса Адханом Гебрејесуса. „Ваше ћутање – каже се у њиховом отвореном писму – о ономе што је масовна епидемија колере у Судану свакодневно постаје све уочљивије. Ваш неуспех да превезете узорке столице оболелих од Судана у Женеву ради службене потврде о колери, чини вас потпуним саучесником у страшној патњи и умирању које се и даље шири, ван контроле, са свакодневним новим извештајима који потврђују да се заиста ради о колери.“ (Your silence about what is clearly a massive cholera epidemic in Sudan daily becomes more reprehensible. Your failure to transport stool samples from victims in Sudan to Geneva for official comfirmation of cholera makes you fully complicit in the terrible suffering and dying that continues to spread, out of control, with dailynew reports confirming that this is indeed a cholera epidemic. – Who is Tedros Ahhanom Ghebreyesus?) Dr Тедрос Адханом Гебрејесус био је Министар здравља Етиопије од 2005–2012. год. Бивша директорка Централне статистичке агенције у Адис Абеби, госпођа Самиа Закариа, изнела је 2007. год. шокантан податак: број припадника Амхара народности смањен је за 2.000.000 људи у односу на претходни период. Накнадно је утврђено да је разлог била масовна стерилизација младих жена и девојака коју је иницирао Tigray People’s Liberatiuon Front (TPLF), партија која је у то време била на власти у покраини Тигр. Господин Тедрос не крије да је био један од девет чланова Извршног комитета ове партије, која се од 1999. год. налази на листи терористичких организација Америчког Department of State. До 1990. TPLF се декларисала као крајње лева (Far-left) марксистичко-лењинистичка парија, а од 1990. као левичарска (Left-wing) политичка организација. За реализацију програма масовне стерилизације жена Министарство здравља Етиопије, на челу са Dr Тедросом, основало је Pharmaceuticals Fund and Supply Agency (PFSA). За директора ове агенције Dr Тедрос је именовао својег партијског друга Хајлеселасие Бихона. Тако је у наредних седам година, у сенци Dr Тедроса, који се декларише као атеиста, проведен геноцид над јединим православним народом у Етиопији. (Achamyeleh Tamiru: Who is directly responsible for the mass sterilization of young Ahmara women and hau they have been sterilized?) Од 23. маја 2017. год. мистер Тедрос је Генерални директор Светске здравствене организације (WHO). Данас је он тај који управља глобалном пандемојим страха. Пре тога, од 2012-2016. год, био је Министар иностраних послова Етиопије. У овом периоду „земља је била оптужена за кршење људских права, укључујући убиства и политичко таргетирање противника и новинара.“ (…the country was accused of human rights violations, includding the killing of protesters and political targeting og opponennts and journalists.) „Протести великих размера и без преседана – каже се у једном извештају The Human Rights Watch – преплавили су највећи етиопски регион Оромиу, почевши од новембра 2015, а у региону Амхара од јула 2016. Етиопске снаге безбедности обрушиле су се на ове, углавном мирне демонстрације, убивши више од 500 људи.“ (Large-scale and unprecedented protests swept though Etiopia’s largest region of Oromiai beginning in November 2015, and the Ahmara region from July 2016. Etiopian security forces craked down on these largely peaceful demonstrations, kiling more than 500 people.“ (www.christianpost.com: Who is Tedros Adhanom Ghebreyesus?) Почетком 2016. год. у Адис Абеби су избили протести против Владе у којима су „снаге безбедности ухапсиле хиљаде студената, наставника, здравствених радника, опозиционих политичара и оних који су склањали или помагали демострантима који су бежали.“ (…security forces arrested tens of thousands of students, teachers, opposition politicians, health workers, and who sheltered or assisted fleeing protesters.“ Три месеца након што је изабран за Генералног директора Светске здравствене организације, Dr Тедрос Адханом Гебрејесус именовао је бруталног диктатора Роберта Мугабеа, који је дао уточиште пуковнику Менгисту Хаиле Маријаму,  за амбасадора добре воље. Не постоји ни један документ из којег би се могло закључити да је Тедрос Адханом Гебрејесус, као Министар иностраних послова Етиопие, икада тражио изручење пуковника Менгистуа. Али зато постоји податак да је Томислав Николић, бивши председник Републике Србије, 2016. год. одликовао Роберта Мугабеа орденом Републике Србије на Ленти, а Тедрос Адханом Гебрејесуса орденом Српске заставе Првог реда. Пуковник Менгисту Хаиле Маријам спокојно проводи своје старачке дане у неком од питомих предграђа Харареа и – чека одликовање.

Извор:
БОРБА ЗА ВЕРУ