САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ

У последње време скоро сва западна штампа бруји о тзв. размени територија између самопроглашене републике Косово и остатка Србије који су усагласили Александар Вучић и Хашим Тачи уз диригентску палицу Ричарда Гренела Трамповог човека за компликоване специјалне операције.

У оквиру тог споразума Србија мења Прешево за Лепосавић, уз још пар села из општина Звечан и Зубин Поток које треба да добије. То је у складу са ранијом изјавом Александра Вучића да ми на Косову немамо ништа, а сада смо добили два села. Тим договором Србија признаје сепаратистичку творевину која се зове самопроглашена република Косово.

Бизарно је и то, да истог дана када је председник Србије поклонио електропреносну мрежу Косова и Метохије сепартистима и суседној држави Албанији председник тзв. Српске или боље рећи шиптарске листе Горан Ракић, градоначелник Северне Митровице састаје се са Хашимом Тачијем. Јадничак не зна да је „Ацо Србин“ како му кличу из ове листе договорио са Тачијем да се Косовска Митровица као град уједини под фирмом дистрикта. Ово дистрикт има за циљ да превари Србе, по систему „да се Власи не досете“ чиме се дугогодишња борба грађана Северне Косовске Митровице за голи опстанак баца у понор.

Интересантно је још напоменути да се и језеро Газиводе заједно са хидроелектраном препуштају Албанцима иако је комплетан кредит за изградњу система Ибар-Лепенац узела Република Србија. Током преговора у Бечу између Београда и Приштине 2006. године како цео кредит није био исплаћен представници ЕУ су нудили српској делегацији да „Косово“ презуме отплату кредита али је српска страна то одбила и Република Србија је касније цео кредит исплатила. Само тај суверени дуг је јасан доказ да је цела акумулација са језером Газиводе и хидроцентралом власништво државе Србије.

Оправдано се поставља питање одакле право Александру Вучићу да поклања нешто што није његово. Нити је то купио, нити је добио у наследство. Благи је израз ако кажемо да се та политичка битанга усудила да продаје имовину грађана Републике Србије као да је то лично његово. Објашњавајући зашто је ту имовину предао, Александар Вучић је изавио да је то урадио јер није желео да ратује. Народни покрет Срба са Косова и Метохје „Отаџбина“ очекује од председника Србије не да ратује, али и да не потписује штетне договоре по Републику Србију.

Овим споразумом са сепаратистима Александар Вучић се одриче више од 100.000 Срба са Косова и Метохије и њихове целокупне имовине. Он се одриче и имовине, покретне и непокретне, и оних 200.000 Срба који су током 1999. године (у време док је опет он био на власти) напустили Косово и Метохију. Боже, какав издајник и каква политичка штеточина.

У обликовању ове данашње Србије у доброј мери су заслужни Срби са Косова и Метохије. У периоду од 1903. до 1912. године били су четама комитских војвода Јована Бабунског, Воје Танкосиће, Војводе Вука Поповића за ослобађање Старе Србије од Турака. Масовно су учествовали у другом Балканском рату. У биткама на Церу и Сувобору. У одбрани Београда. Пробијали су Солунски фронт и ослобађали своју браћу у Војводини, Босни и Херцеговини, Хрватској…Само је мала општина Зубин Поток имала више од 300 Солунаца. Без намере да деле Србе али са горчином Срби са КиМ осећају да потомци оних који су били њихови противници на Церу и Сувобору данас их продају и праве Велику Албанију, давнашњи сан Аустро-Угарске.

У оквиру самог споразума предвиђена је тзв. екстериторијалност за поједине српске манастире на Косову и Метохији. Међународно право не познаје нити признаје такву екстериторијалност, што је само покушај да се од стране Александра Вучића и Ивице Дачића Срби „преведу жедни преко воде“. Просто је невероватно како некадашњи јуришници у националној политици Слободана Милошевића постају амерички колаборационисти. Последњи интервју Ивице Дачића који говори о српско-америчким односима показује такву сервилност, политичко удварање, снисходљивост да је оном ко то чита просто непријатно. А можемо да замислимо колико се гади онима који то слушају.

И Александар Вучић и Ивица Дачић морају да схвате да су Косово и Метохија неотуђиви део Републике Србије што и пише у Уставу Републике Србије. И никаква подела, замена територије, трампа не долазе у обзир јер је то гажење сопственог Устава. Све анкете за истаживање јавног мњења разних агенција говоре да је 75% грађана Србије против било какве предаје или поделе Косова и Метохије. А глас народа је глас Бога, то морају да схвате и један и други.

Ко не слуша ветар, слушаће олују.

Косовска Митровица
01.05.2020. године

Информативна служба
Народног покрета Срба са Косова и Метохије
„Отаџбина“