ОТВОРЕНО ПИСМО ГОСПОДИНУ ИРИНЕЈУ ГАВРИЛОВИЋУ

Београдска патријаршија
Краља Петра 5, Београд

Христос васкрсе – ваистину васкрсе!

Ево већ десети јубиларни пут умољавам да ми се достави Пресуда о мојој екскомуникацији из СПЦ коју је донео Велики црквени суд^[1] у чијем саставу беху два папина прстеноносца (Амфилохије Радовић и Иринеј Буловић) и два јереја – професора Богословије које сте касније Ви лично (мним неправедно) јавно прогласли крадљивцима црквене имовине. Велики црквени суд је потврдио одлуку ненадлежног епархијског суда о моме искључењу из СПЦ. У том првостепеном суду се нарочито по „ревности“, при доношењу ми пресуде, истакао свештеник Милан Јордовић из Пожеге, јавности познат као шверцер дроге из Албаније кога је у (зло)делу ухпсила полиција.

Доказе за горње тврдње сам изнео у књизи Изгубљено јагње коју сам Вам својевремено подарио доневши је лично у Паријаршију.^[2]

Остаје ми нада да ћете се, након ове десете молбе, умешати у свој посао и наложити Вашим службеницима да поштују Устав и Кривична правила СПЦ која иначе, не само у овом случају, бестидно газе. Доправде имају се на кога угледати.

Надам се да Вас то неће омести у увођењу небивалог обичаја који још људско уво не чу, нити око угледа. Наиме сазнаде васцели свет да сте уместо у Бога почели веровати у два иксана. Један је по оцу хрватскога рода чији су сународници сатирали Србе, мада по Вашим речима ми од њих немамо ближе.^[3] Тај иксан је јавни поборник содомског греха, чију сте кандидатуру својевремено здушно подржали.^[4] Други, пак, иксан је доктор чији су преци у време оно попљували, шибали и распели Христа Бога нашега. Ето, та два иксана великодушно подржани с Ваше стране, бејаху наумили да нас спрече да славимо  Васкрсење Господње, што им код оних који верују да је важније угодити Богу него људима, не пође за руком, пошто катакомбне светиње бијагу, ко медоносне кошнице, испуњене верним народом.

Из бројних извора се дознаје да су др Кон и г. Брнабић^[5] најзаслужнији за забрану Србима да иду у цркве, на сахране и друге хришћанске обреде; да стари људи не могу у шетњу за разлику од керова и другије скотова које пођеко држи по кућама; да старци не могу на службе Божје светом неђељом ал зато мoгу у супермаркете или банке.

Тако др Кон бијаше рад, попут свог сународника др Ивана Клајна, да Лазареву суботу, Благовести, Цвети, Васкрс и друге хришћанске предваскршње празнике претвори у  мртве, сиве, тужне, неме, хладне дане. Наиме, др Иван Клајн, иначе, по оцу хрватско-јеврејског порекла, „учаше“ србску омладину језику њиније ђедова, баш као што нас немачка историска школа учи историји рода нашега.

Елем, тај др Клајн прозбори: „Нисам примето да ико говори о мртвим данима, иако би то био сасвим погодан назив за оне сиве, тужне, неме, хладне празнике који у Србији испуњавају готово целу прву половину јануара.“^[6]Е, сад би тужни Србљи ваљало да погледају у свој календар па ће виђети да су им, по Клајну, ти  „мртви, сиви, тужни, неми, хладни дани“: Св Данило Други Српски; Св. Анастасија; Св. Наум Охридски; Бадњи дан; Рождество Христа Бога; Сабор Богородичин; Св. Стефан; Св.Василије.

Сад ће, ваљда моја тужна браћа Срби и ојађене сестре Србкиње докучити зашто сународник др Клајна – др Кон не дозвољав да Србљи иду на Литургије уочи и на Васкрс, што не могу уопште у цркве на молитве, да се причешћују светим тајнама… О томе је на Велики четвртак прозборио један драгачевски старац без школе. Он прозбори а ја записах у приповести Будибогснама.^[7] А тако мисли већина народа.

Међутим, неће ме изненадити ако Ви једног дана др Кону окачите Орден Светог Саве у знак благодарја што Вам је помогао да опаметите србски народ који не схвата важност екуменизма за разлику од Вас који без страха од Бога узвикнусте; „Ја сам екумениста!“ Тамо Ви!!!

Ви први, а ако Бог да и последњи, од свих који икад седоше на трон Светога Саве, изведосте „литургију“ без народа! И то на Васкрс 2020. љета Господњега. O tempora! O mores!^[8] Веле, да сте наложили и поповима да и они тако раде и да се закључају манастири да не би народ могао ући.  Каки народ, каки бакрачи. Шта ће вам, можете ви то и сами.

Упита ме један младић: – Постоји ли Литургија без верног народа или је то „литургија“ кобајаги?

Уместо да ја умујем упутих га да потражи одговор у гласилу Архиепископије београдско карловачке на чијем челу сте, да простите Ви лично главом и брадом, и та лекција тамо стоји тик уз Вашу слику са све белом паном.^[9]

То гласило под насловом „Света Литургија“ подучава овако:

«Грчка реч Литургија значи заједничко дело, дело народа, јавна служба. У ужем, црквеном смислу, то је дело Цркве, дело свега народа Божијег, служба Цркве. Назива се и Тајном над Тајнама. Други назив којом се означава Литургија је Евхаристија, што у преводу са грчког, значи благодарење, захвалност, што и јесте суштински карактер ове Божије службе – наша молитвена захвалност за све дарове које добијамо од Господа. У Светој Литургији прима се Сам Господ Исус Христос, Његово Тело и Крв, он је стварни служитељ Литургије, што, по благодати Божијој, пред нама савршава свештенослужитељ. Тако окупљени на заједничку молитву и благодарење Господу, свештенослужитељи и верни народ – осењени мистичним дејством Духа Светог – представљају истинску Цркву Христову. Св. Дух омогућава нам да Црква буде икона Царства Небеског.» (подвлачење М.С).

Онда том младићу рекох да су до сад постојале Литургија Светог Јована Златоустог, Литургија Светог Василија Великог и Литургија пређеосвећених дарова, те да све ове Литургије вековима са верним народом свршаваху свештенослужитељи.

Он ме упита: – Да ли од Васкрса 2020. имадемо сурогат или „надоместак литургије“ коју Патријарх као самопроглашени екумениста изведе у храму Светог Саве на Врачару? И да ли ће ово чудо невиђено носити име по патријарху Иринеју или ће га крстити под именом његових идола којима он верује, уместо Богу, па да се та представа зове Кон-Брнабићка или јеврејско-хрвацка^[10] ругалица? 

Не знам, синко, одговорих му. Можда се одговор може пронаћи у Протоколима сионских мудраца.^[11] Или у теорији Алојзија Степинца и Анта Павелића.^[12]

Он ме пита: – Патријарх је лани у писму васељенском патријарху Вартоломеју рекао да ће прекинути општење с њим због неканонског признања украјинске цркве, а сад га је помињо?

Реко па пореко – одговорих му.^[13]

***

Елем, ја Вам сваке године о Васкрсу иштем оно што сте дужни да ми доставите, па мимогред рекнем по неку која ће остати, као сведочанство нашег зловремја, иза нас након нашег пресељења у вечност, чијем тренутку се примичемо, уколико Ви не решите да тамо не идете. Јер, ако Вам је могуће да „служите“ „литургију“ без народа, да уместо угађања Богу – угађате људима (и то људима особитог соја), од Вас се могу очекивати и друга чудесна постигнућа па и бесмртност. У томе ће Вам, надам се, припомоћи они којима Ви помажете да забране Васкрс, Литургију, свето причешће… Еда би испунили папин Тајни споразум о тоталном уништењу православља.^[14]

На Вашу жалост: Народ је чувае вере! ^[15]

И не заборавимо: Ко се с народом судио – парницу је изгубио.

О Васкрсу, 2020. године Господње
С доброжељењем и надом да ћете наложити да ми
се достави Пресуда Великог црквеног суда СПЦ,
Милоје Стевановић

П.С.

Кад добијем Пресуду коју ми дугујете, престаћу да Вам пишем. До тада сам приморан. Јер не тражим милостињу, иштем само оно што ми по црквеним прописима припада.

Писмо Вам шаљем отворено, јер знам да ће ово које шаљем поштом, Ваши сарадници бацити, као што и до сад чињаху. Овако има наде да Вам га неко некако, он ће знати како, дотури.

Ако ни овај пут не добијем пресуду, потрудићу се да објавим књигу у којој ћу цитирати свих 10 писама мојих мољенија упућених Вама и Вама подобнијем. Да се види да послушах Еванђеље по Луки (11, 9):

исках  –  не дадосте;

тражих – не нађох;

куцах – не отвористе.

[1] Ово сазнадох из Политике од 25.5.2011. када се новинарима Пресуду поделила у чачанској цркви, док је мени не дадосте ни до дана данашњега.

[2] Ако су је од Вас сакрили, што ме не би изненадило нити зачудило, можете је прочитати овде: https://kmn.rs/wp-content/uploads/2019/05/izgubljeno-jagnje-3-izdanje.pdf

[3] Исто, стр. 287.

[4] В. Грешни Милоје против Содоме и Гоморе (https://www.youtube.com/watch?v=vr3ngp_rwgw)

[5] Из бројних честитки поводом рођења сина неке жене која је партнерка поменутом иксану, па ако неко има сина а није му мајка, онда му е, ваљда, г-дин отац.

[6] Миле Медић, Обмане и заблуде бранитеља страних речи, Рума, 2004. стр. 42-61. Тамо Медић тврди и ово: „Клајн, уствари, озбиљно и врло упорно обуочава (`едукује`) српску `лаичку публику` како да најлкше заборави свој сопствени језик и своје ријечи, а прими туђе.“

[7] В. http://srbinaokup.info/?cat=124

[8] Чудних ли времена, чудних ли обичаја! – што рече Цицерон.

[9] https://www.saborna-crkva.com/index.php?option=com_content&task=view&id=76&Itemid=169

[10] По истим правилима по којима је србски – српски, хрватски би морао бити хрвацки. О томе детаљније:  https://kmn.rs/wp-content/uploads/2019/05/spomeni-duzi-od-zivota.pdf.pdf ; Милоје Стевановић, Спомени, дужи од живота, Београд, 2017, стр. 230-231.

[11] http://holywar.org/txt/LibriInCroato/Nilus%20-%20Protokoli%20sionskih%20mudraca.pdf

[12]https://www.vostok.rs/index.php?option=btg_novosti&catnovosti=0&idnovost=11062&Rusi-o-Jasenovcu:-hrvatski-Ausvic-za-Srbe

[13] В. https://kmn.rs/wp-content/uploads/2019/07/evo-ruke-gresni-miloje.pdf  – стр. 153-154.

[14] https://www.youtube.com/watch?v=bCbdDn512M8 Грешни Милоје Сазнања од мудрих стараца

[15] https://svetosavlje.org/okruzna-poslanica-pravoslavnih-istocnih-patrijaraha-protiv-poslanice-pape-pija-ix-upucene-istocnim-hriscanima-iz-1848-godine/