Иван Аћимовић: Овим маскама заправо маске падају или Антиблаговест о корони

Тајминг викенд-притвора није случајан. Препуни храмови о Васкрсу развејали би ову панику и епидемију страха, зато нас непомјаник и глобално и локално сатерује у катакомбе

Хвала Богу, и у тамници човек може бити суштински слободан. Али, да се не лажемо: ово је брука.

Чим су многи епископи и свештеници пристали да размичу вернике, држе народ напољу, носе маске(?!) у храмовима, чак и док служе… било је јасно да антитеисти на власти (који само спроводе директиве Џорџа Сороса и глобалне тзв. Дубоке државе, поменимо их тако) неће стати на томе, неће рећи „хвала, баш лепо од вас“, него ће наставити даље. Дакле, требало је супротставити се на самом почетку, као што се ономад Београд бранио у Книну!

Интересантно је да са овим маскама заправо падају маске! Када видите свештеника који носи маску, знате да је залутао у Цркву. Било је епидемија и раније, бар сто година уназад користе се медицинске маске, али није било овакве апостасије као данас. Пита се Господ да ли ће наћи вере на земљи о Другом доласку. Какви смо, стварно је питање да ли ће нас препознати као своје?

О преносима на ТВ-у не треба трошити речи. То је неки нови под-жанр у ријалити продукцији. Одавно су практиковани преноси Литургија, и у нормалним ситуацијама, али ни тада није било умесно дозволити снимање у олтару, на Часној трпези. Ово позориште, овај маскенбал, само служи да би звона објавила издају.

Богу се треба „покоравати већма него људима“, али како на то подсетити оне који се, изгледа, Бога не боје а људи не стиде? Ако не смеју да се позову на своја Уставом загарантована верска права (видети овде), таквим свештенослужитељима је часније да седе код куће и моле се Богу у „клијети својој“, него да бестидно објављују своје маловерје и свој опортунизам, па још пред камерама. О темпора, о морес!

Међу Светим оцима и пророцима нема оних који су предвидели некакву посебну пандемију, чак ни метафорички тако погодну „корону“ (круну). Колико знам, ни друге религије немају такве предикције. „Ничег новог под капом небеском.“ Једино је нови Христос.

Тајминг викенд-притвора није случајан. Препуни храмови о Васкрсу развејали би ову панику и епидемију страха, зато нас непомјаник и глобално и локално сатерује у катакомбе.

Сетимо се непрегледне колоне која је данима целивала десницу упокојеног патријарха Павла, и народа који га је испратио на опелу. То је било у јеку проглашене епидемије 2009. (Тада се посебно прославио др Кон, који је данас напрасно рехабилитован у медијима, но, то је друга тема.) То је свакако био тренутак који је означио крај једне епохе у историји СПЦ.

Где су данас клирици да крстом крену против короне, а не маском? То што се не брука само српски клир, него и већи део православне васељене, није нам утеха. Ко зна какав циркус се тек спрема…

Извор:
СТАЊЕ СТВАРИ