Почело бомбардовање – Хитлер на данашњи дан 6. априла 1941: Београд сравните са земљом

Напад требало да има фактор изненађења. Тада на сцену ступа Гебелс, министар пропаганде нацистичке Немачке, који одлази код Хитлера и предлаже да се у недељу 6. априла у 5.20 ујутру, када је било предвиђено да крене здружени копнени напад на Југославију, са таласа Радио Берлина емитују фанфаре као тајни звучни сигнал за почетак рата из увертире „Марш принца Еугена

Бомбардовање Београда 6. априла 1941. под називом „Операција казна“ по заповијести Адолфа Хитлера осмислио генерал Лер који је Варшаву сравнио са земљом двије године раније.

Након демострација 27. марта, Хитлер је дао неколико изјава у којем се види његов бијес и љутња да у сред Европе једна држава устаје против њега, а због истих демострација морао је да одложи напад на СССР.

Хитлер је рекао да су га Срби изузетно разочарали демонстрацијама, да су издајнички народ. Позивао се на догађаје из Првог свјетског рата, говорећи да Србија због тога што је била на супротној страни треба да буде сурово кажњена.

Историчар Дејан Ристић објашњава да је напад требало да има фактор изненађења. Тада на сцену ступа Гебелс, министар пропаганде нацистичке Немачке, који одлази код Хитлера и предлаже да се у недељу 6. априла у 5.20 ујутру, када је било предвиђено да крене здружени копнени напад на Југославију, са таласа Радио Берлина емитују фанфаре као тајни звучни сигнал за почетак рата из увертире „Марш принца Еугена“

Ристић објашњава да је ишла та увертира јер су јединице принца Еугена биле најелитније и најмонструозније.

„Осим тога, принц Еуген Савојски је почетком 18. вијека заузео Београд“, истиче Ристић.

Хитлеров бијес због одлагања напада на СССР је био велики, јер је поремећен план за отварање Источног фронта. Демонстрације у Београду су биле шамар који је Хитлеру ударен усред Европе. То је шефа Трећег Рајха толико разбјеснило да је наредио да Југославија мора бити разбијена и трајно распарчана, а да Срби, тај бунтован и непослушан народ, морају бити кажњени.

Истог дана кад је почело бомбардовање Југославије, нападнута је и Грчка. За двије балканске земље примјењена су два различита аршина.

Док је Хитлер тражио да Београд буде сравњен са земљом, инсистирао је да Атина остане нетакнута. Он је био изричит да Атина никако не смије да буде предмет било каквог бомбардовања и рушења, уз коментар да му је јако жао што мора да ратује са Грцима, јер их изузетно цијени. Тако је и било, Београд је сравњен са земљом, а Атина само окупирана.

Извор:
ИН4С